Српски језички атеље
Српски језички атеље => Језик и информатика => : Шоми 15. 10. 2010. у 21.44
-
Најпопуларнији прегледачи доступни су на српском језику:
• Опера (http://www.opera.com/browser/);
• Мозилин Фајерфокс (http://www.mozilla-europe.org/sr/);
• Гуглов Кроум (http://www.google.com/chrome?hl=sr).
Фајерфокс и Кроум буду инсталирани одмах на српском, а да бисте променили сучеље Опере на српски, преузмите са званичне стране међународно издање пошто оно садржи све расположиве језике и пратите следеће кораке:
Кликните кртл + Ф12, у новоотвореном прозору у језичку General, у пољу Select your preferred language for Opera and web pages кликните на Details…, у пољу User interface language кликните на Choose, пронађите инсталациони директоријум Опере (обично C:\Program Files\Opera\), отворите у њему директоријум locale, затим sr и напослетку учитајте датотеку sr.lng. Потврдите на ОК и сада имате Оперу на српском.
-
А ја Google Chrome упорно звао Гугл Хром. :-/
-
Мислим да је правилна транскрипција Кроум, а превод је свакако Хром. ;) :)
П. С. Иначе не волим именицу у служби непроменљивог придева испред друге Гугл Кроум, нарочито ако се једна може ставити у генитив без превеликог преметања или, још боље, направити придев од једне.
-
A da ne treba malo slovo kod kroum?
-
Па ваљда је то лично име? Као и Фајерфокс, или сам ја нешто погрешно схватио?
-
Pa nije pregledač čovek da bi se to gledalo kao lično ime. Vlastito jeste, ali ne lično. Pretraživač spada u proizvode, pa bi valjda trebalo da se postupa u skladu s tim, samo prvo slovo veliko. Takođe i Open ofis.
Nego, sad vidim kako si ti to napisao. Napisao si Guglov Kroum, a ja sam mislila da je puno ime tog pretraživača Gugl kroum. Ukoliko se zove samo Kroum, onda naravno, veliko slovo.
-
Погрешно се одразих, пардон, мислио сам на властито име. Ја мислим да се прегледач зове само Кроум, као што се и Фајерфокс зове само тако и прави га задужбина Мозила, а овог првог Гугл.
-
Погрешно се одразих, пардон, мислио сам на властито име. Ја мислим да се прегледач зове само Кроум, као што се и Фајерфокс зове само тако и прави га задужбина Мозила, а овог првог Гугл.
Aaaaaa… Ja sam bila ubeđena da je Google Chrome.
Onda bi zapravo moralo uvek da se kaže Guglov Kroum, a ne Gugl Kroum, zar ne?
-
Сада сам скроз прешао на Гугл кроум. Па-па, Фајерфоксу. [bye] Добро си служио, али превише једеш меморије. Недостаје ми само један додатак који не постоји на Кроуму, а то је пресловљивач. На Фајерфоксу има Пресловар и још пар њих, а овде ништа. Сад морам да додајем и хрватску тастатуру, а мрско ми два пута да притискам алт и шифт. Временом ти доклинчи. Thumbs up if you agree! :хехе:
-
Опера нумеро уно. Кроуму цури меморија и најлошији је што се тиче безбедности, на ком пољу је ИЕ вероватно најбољи, али њега из других разлога не волим.
-
Takođe Opera.
-
Ja vala samo zbog tog preslovljavača ne napuštam FF. I meni se mnogo dopada Gugl kroum. Opera mi se ne sviđa jer ne čita Vikidot sajtove (čitaj, SJA i IB) kako valja. :D
-
Ш’а чашпри то? Нова Опера 12 их приказује без грешке и далеко најбрже учитава, мада ја ни с ранијим издањима нисам имао тешкоћа.
-
Pogledaj Napomene na IB. Opera nije sposobna da pokaže višestruke redove dok drugi pregledači mogu. Npr.
http://www.istorijskabiblioteka.com/art:virijatov-ustanak#toc14
Videćeš tri reda u drugim pregledačima. U Operi, samo jedan. Znam da čitanju ne smeta, ali uređivanju da, jer ne pokazuje sve trikove Vikidota kako treba.
-
Кô што кажу, ИЕ служи само за скидање других прегледача. :D Него, свако свог коња хвали. Мени је Кроум кева. Пријатан изглед, добра брзина, солидан број додатака и мање грешака кад се упореди с Фајерфоксом. Оперу сам давно користио, пре него што је и изашао Кроум, и свидела ми се. Ипак, нисам се задржао на њој јер је Фајерфокс имао подршку за свакојаке додатке, што ниједан други прегледач у то време није имао. Иста ствар и са Сафаријем, с тим што сам њега обожавао због изгледа. Ипак је Еплов. [pardon]
-
Не ради се уопште о хваљењу свог коња. :) Немам ни најмањи проблем да се пребацим на бољи и функционалнији прегледач. Користио сам све, а и даље имам инсталиране Оперу, Кроум, Фајрефокс и Сафари. Засад Опера шије све остале, јер сам упоређивао. Остале прегледаче држим јер има глупих сајтова који не раде под Опером, већ траже Фајерфокс или се на други начин измишљавају (шатро оптимизован за ИЕ или неки други).
Опера има тону додатака сада: блокатор реклама на Јутјубу, блокатор друштвених сајтова и њихових свемирских фазона којима прате корснике, прескакивач оних скривача линкова, скривач досадног огласа за донације на Википедији и многошта друго. Знам да то све има и Фајерфокс, али много меморије папа и спор је у сажвакавању Јаваскрипта.
-
Па добро ако си упоређивао. Ја на рачунару настојим да држим што мање програма, па сам се одлучио за Кроум. Ствари се у овој области веома брзо мењају. Ти данас рече да Кроум и није најбезбеднији прегледач, а ја овде (http://www.pcworld.com/businesscenter/article/245856/chrome_is_most_secure_of_the_top_three_browsers_study_finds.html) нађох да је пре осам месеци био најбезбеднији. Својевремено сам читао да је Опера најбржа, док се после пар месеци испоставило да је то Кроум. Ко зна шта ће бити сутра. Мислим да у функционалности и нема неке огромне разлике.
А што се тиче додатака, све што си набројао имам инсталирано на Кроуму (Адблок плас, Дисконект, Гоустери, Скриптно, BOT и сл.). Опера, претпостављам, има најмање додатака, јер је најкасније почела да их подржава (колико знам). Углавном, видим да има оне најважније, што је добро. :like: За Сафари и ИЕ стварно немам појма.
Него, зар не рекосмо у некој теми да би називе програмских језика требало писати малим словом, по узору на природне језике?
-
(Кроум) … најлошији је што се тиче безбедности
Ovo prvi put čujem. Ima li neki članak o tome ili tako nešto?
-
Не знам како је с новијим издањима. Ово је био упоредни опит Опере, ИЕ, Кроума, Фајерфокса и Сафарија који је радила нека фирма за безбедност на интернету (читао сам на Софтпедији, ако се не варам). ИЕ се показао најбоље, затим је следила ваљда Опера, а Кроум је имао цурење меморије, незакрпљене сигурносне рупе (злоћудни софтвер је могао ући преко неких протокола, фонтова и сл., што је све у другим прегледачима у том часу било немогуће/онемогућено / већ закрпљено).
-
Хвала, Шоми! Потражићу на Софтпедији, занима ме ово.
-
Browser Wars: Chrome vs. IE9 vs. Firefox
Web browsers just refuse to sit still. They just keep evolving to offer new speed and standards support, all moving towards the ultimate goal—enabling websites to do everything that native applications can. Case in point? The HTML5 getUserMedia draft specification. This new spec allows a webpage to access a user’s webcam and microphone, dispensing with the need for a plugin such as Adobe Flash or Microsoft SilverLight to achieve this feat.
http://www.pcmag.com/article2/0,2817,2365692,00.asp?ipmat=267984&ipmtype=3 (http://www.pcmag.com/article2/0,2817,2365692,00.asp?ipmat=267984&ipmtype=3)
-
Onda bi zapravo moralo uvek da se kaže Guglov Kroum, a ne Gugl Kroum, zar ne?
А могло би гугаони Кроум… аналогно са угао/угаони, гугао/гугаони… :љ
-
Могу ли да питам: ако chromium преводимо са хром, а chrome plating са хромирање, одакле сад Кроум или Кроумиум (Убунту верзија)?
-
Pa to je kao da pitaš što Vindouz a ne Prozori, ili što Fotošop a ne Foto-radnja (od firme Ćerpič, jakako). :D
-
Ја сам само глупи инжењер, не могу једну те исту реч да данас преводим овако, а сутра онако. Поготово што не користим ни Виндоуз, ни припадајући му Фотошоп.
И како да напишем Chromium, Кроумиум или Кромиум? Шта год да је, онда ваљда треба и радиум, :)
-
На локализованим страницама, Google пише Google Chrome овако, pa zato nije poželjno prevoditi ime na svoju ruku (a već sam pominjao marketinški nezgodne asocijacije na invaliditet, kojih nema u engleskom). Sa druge strane, zvanično se koriste nazivi Google mape i Google Zemlja, tako da nije sve na engleskom.
-
Могу ли да питам: ако chromium преводимо са хром, а chrome plating са хромирање, одакле сад Кроум или Кроумиум (Убунту верзија)?
Rade, ovde se ne radi o prevodu, nego o transkripciji. Gugl Kroum nije prevod, nego TRANSKRIPCIJA stranog imena. Dakle, hemijski elementi hrom i hromijum, ostaju isti. ;)
-
Питао сам због следећег: Гугл то зове Chrome, Убунту - Chromium. Основа је Chrom- . Ако први транскрибујемо са Кроум, онда би други требало, због исте основе, да буде Кроумијум. Ваљда. А можда и не. И онда долазимо до личног свиђања: нема теорије да то изговорим ни Кроум, ни Кроумијум, евентуално бих могао да кажем Кром и Кромијум јер је тако говорио и мој професор хемије. Не знам како транскрибују и изговарају Хрвати, али ми не изгледа да би они елемент звали кром, а претраживач Кроум.
-
Po Prćiću bi trebalo paziti na osnovu: Krom i Kromijum (sa dugim akcentom na O, jer transkribujemo engleski izgovor) ili Kroum i Kroumijum. Ja bih pisao sa /ou/.
-
Preteče me Stoundar, ali da, otprilike, potvrdim:
Nije mi Prćić pri ruci da se uverim, ali mislim da njegov algoritam daje transkripcije Kroum i Kromijum, kao što ti osećaj kaže: diftong /ou/ se čuva u transkripciji jednosložnih reči, ali se u višesložnim pojednostavljuje u <o>, da bi se izbeglo izobličenje (u srpskom i nemamo diftonge, pa bismo svako to /ou/ verovatno izgovorili kao dva sloga).
-
Питао сам због следећег: Гугл то зове Chrome, Убунту - Chromium. Основа је Chrom- . Ако први транскрибујемо са Кроум, онда би други требало, због исте основе, да буде Кроумијум. Ваљда. А можда и не. И онда долазимо до личног свиђања: нема теорије да то изговорим ни Кроум, ни Кроумијум, евентуално бих могао да кажем Кром и Кромијум јер је тако говорио и мој професор хемије. Не знам како транскрибују и изговарају Хрвати, али ми не изгледа да би они елемент звали кром, а претраживач Кроум.
Da, treba Kroumijum. Imaj na umu da se radi o transkripciji. Sasvim je druga priča koliko transkripcija u ovom slučaju zvuči prirodno. Po meni, to je isti slučaj kao sa imenima za koje mi imamo svoje već ustaljene verzije, tipa Džeremaja/Jeremija, Horejšio/Horacije i sl. Eto, baš juče kad sam gledala u vezi sa onim Ginisom o kome razgovarasmo u drugoj temi, videh za Constantine NE Konstantin, nego Konstantajn. Tu sad dolazi faktor ličnog utiska: što se mene tiče, ja vala ne mogu da napišem da se neko zove Konstantajn pa da me ubiješ, isto kao što mi Horacije Nelson ne može nikad biti Horejšio, ali to je moj lični utisak i sviđanje, tako da tu ja odgovorno i samosvesno kršim pravopisno pravilo. Mada, vidim ovde (http://dictionary.reference.com/browse/Constantine?r=75), postoje dve verzije izgovora, od koje je jedna Konstantin (za papu, barem, ali to nam ne znači mnogo, jer imena papa prevodimo).
-
Dujo, to je dokumentovani algoritam transkripcije. Po onom nedokumentovanom se čuva osnova: Rouz i Rouzmari, Goust i Goustli, Stoun i Stounhil (potvrdio Prćić imejlom).
Dakle, ili ćemo ukorijeniti Krom umjesto sistemskog Kroum, ili ćemo pisati Kroumijum.
-
Ја овако транспарентне примере не транскрибујем. Не бих то назвао ни преводом, једноставно их изговорим на српском. Говорим и пишем Хром, Уникод, Федора, Јава, Опера итд., не говорим Кро(у)м, Фидора, Џава, Оупера/Апра итд. или, шта ја знам, „си плас плас“ за C++ и сл.
Оне робне марке које су настале на англофоном подручју од латинских и других неенглеских речи или на основу интернационалних речи које постоје у апсолутно истом значењу и скоро истом изворном облику у српском језику, не уводим у свој говор према њиховом изопаченом изговору него према ономе како то кажем у српском.
-
Оне робне марке које су настале на англофоном подручју од латинских и других неенглеских речи или на основу интернационалних речи које постоје у апсолутно истом значењу и скоро истом изворном облику у српском језику, не уводим у свој говор према њиховом изопаченом изговору него према ономе како то кажем у српском.
Браво, тачно то што сам мислио, али нисам умео да формулишем.
-
Ja se slažem s BP, ali pravilno je ono što se nama ne sviđa.
-
Ama ko zna šta je pravilno dok ne izađu standardni rječnici. Ja se rukovodim izbjegavanjem neprimjerenih smajlija: :-/ [iznenadjen] a pogotovu [lol].
-
Kako ko zna? Pa je l’ imamo pravila za transkripciju s engleskog? Imamo. Jesu li ta imena na engleskom? Jesu. Šta tu ima da se izbegavaju neprimereni smajliji? :-/ [iznenadjen] [ccc] [pljas2] :P :hehe: :popcorn:
-
Imamo pravila, ali nije uvijek jednoznačno kada prevoditi a kada transkribovati, kad je transkripcija ukorijenjena a kad nije. Npr. kod mene je ce, ce-plus-plus, ali već se kolebam oko C#, valjda zbog dodatnog šarp. Java mi zvuči razgovorno, džava neutralno (zato što ne osjećam nikakvu potrebu da naglašavam vezu s kavom). Slažem se s BP-ovom Operom, ali ne akcentujem to ime kao našu riječ opera, sa kratkouzlaznim na prvom slogu, nego sa kratkosilaznim, bliže engleskom izgovoru. Unikod mi zvuči previše formalno.
-
Добро, то је друга ствар. Мада, не знам у одсуству правила, да ли онда треба да следимо транскрипцију, или свако како хоће? Логично ми је да док се нормативисти не изјасне по том питању, треба да се транскрибује. С друге стране, Прћић се ваљда већ изјаснио по питању Хорација и сличних (дакле, имена која потичу од латинских или грчких имена), па би ваљда требало да важи исто и за друге речи латинског и грчког порекла које нису лична имена.