Српски језички атеље
Српски језички атеље => Језик је огледало душе => : Бруни 18. 10. 2010. у 15.31
-
Читам нешто М. Шипку, Приче о речима, и посебно ми је занимљив део о томе како су многе речи кроз историју промениле своја значења. Свима нам је, мање више, познато на пример, да је реч књига, некад имала значење писмо, али има неких речи које су заиста невероватне. Навешћу само неке које он помиње, а чије раније значење црпи из Српског рјечника Вука Караџића:
коб - сусрет
милиција - војна област
облог - опклада
ситница - врста трешње (оно што је данас ситница, тад се говорило ситнина)
крут - дебео
гласати - правити гласак (а гласак је био рупица, дакле гласати је значило правити рупице у, рецимо, свирали)
оговарати - правдати
брег - обала…
Знате ли ви неке речи које су некад значиле једно, а данас нешто сасвим друго?
-
Мени није ниједна од ових речи чудна — нити ми је чудно значење које су имале некад нити ми је чудно то које имају сада.
Рецимо, формант „лог“ добијен је ваљда превојем од ’лежати’, а и данас кажемо „положити опкладу“. Не треба буквално посматрати речи.
„Ситница“ према „ситнина“ не треба нимало да чуди. Сличност се може наћи у „страна“ према „странка“, „исправа“ према „исправка“ или у томе како тачно знамо у коме се значењу употребљавају речи „исказ“, „исприка“, „изговор“, „изрека“ итд. јер, ако замислимо да учимо страни језик, све ове речи могу се практично употребити у неком другом значењу: „изговор“ би се комотно могао употребити са значењем ’исказ’ и др., али то је нека „конвенција“ коју ћемо реч у коме значењу користити, пошто су све постале од малтене у свакој прилици истозначних глагола (причати, говорити, рећи, казати…).
„Крут“ у основи значи ’развучен’, па се види откуда паралела са „дебео“.
…
-
Факат је, Шоми, да ове речи данас НЕМАЈУ та значења.
Оваква појава није специјална за српски, тога има у сваком језику. Мени је занимљиво како иста реч у различитим епохама има дијаметрално различито значење. Погледај само ово гласати. Зар није фантастично? ;D Мене живо занима заправо сам процес мењања значења кроз историју. Како је, нпр. оговарати, од правдати, што је позитивно, добило потпуно супротно значење, које је негативно (говорити лоше о некоме иза његових леђа)?
ПС:Нису мени речи чудне, него оно што су некад значиле. ;)
ПС2: Шта ти је то лог?
-
Па, није. Баш то што је нормалан процес и што сам ја с њим упознат, мени то није толико занимљиво. Зато можда моја писанија некад (?) далују архаично или се човек мора мало напрегнути да „види“ значење које није дуго „видео“ уз неку реч (иако га она има) и сл. :)
-
(иако га она има) и сл. :)
У томе је штос. Вероватно га данас нема, а некад га је имала. Отуд понекад твоја писанија делују неразумљиво… ;)
-
Па није баш увек да нема, заправо, врло ретко употребим неку реч која нема то значење које ја желим у контексту.
А питала си има ли још речи које су временом промениле значење? Има, једна од најкоришћенијих је именица „кола“ која је раније означавала запрегу, а данас означава моторно возило. Примера има, само ми нешто сад не падају на памет.
-
ПС:Нису мени речи чудне, него оно што су некад значиле. ;)
Па није чудно ни шта су значиле, јер то у основи — исто или јако слично.
ПС2: Шта ти је то лог?
Па формант који гради речи додавањем предметака, а добијен превојем од гл. „ложити“, „лежати“, „лећи“: у- + лог → улог; за- + лог → залог; на- + лог → налог; при- + лог → прилог; по- + лог → полог; пред- + лог → предлог; из- + лог → излог…
Кад би претпоставила да су ложити и лежати у основи — исто? Или да су речи хартија и карта од истог (грчког) корена (бетацизам/витацизам) који значи ’лист (папира)’.
-
Примере је најлакше потражити у РМС. Укуцаш само заст. или арх. у претрагу (ctrl + shift + F).
Па формант који гради речи додавањем предметака, а добијен превојем од гл. „лежати“: у + лог → улог; за + лог → залог; на + лог → налог; при + лог → прилог; по + лог → полог; пред + лог → предлог; из + лог → излог…
Не граде се тако наведене речи, већ од глагола: улож-(ити) + -∅ → улог, налож-(ити) + -∅ → налог итд.
Превој је извршен још при имперфективизацији глагола.
-
Аха! Хвала на исправци.
-
Ta mala, skoro neznatna semantička pomeranja od Vuka do danas nisu ništa — ako krenete još dalje u prošlost jezika, naći ćete još i lepše i neverovatnije značenjske pomake. :)
-
Ta mala, skoro neznatna semantička pomeranja od Vuka do danas nisu ništa — ako krenete još dalje u prošlost jezika, naći ćete još i lepše i neverovatnije značenjske pomake. :)
Kao npr.? Ajde, Đole, ne daj se moliti… :D
-
Мени на памет пада што је зној некад значило ’врућина’, а пиво ’пиће’.
-
Мени на памет пада што је зној некад значило ’врућина’, а пиво ’пиће’.
Kako to? Govorilo se, jao što je danas znoj? :D
-
Мени на памет пада што је зној некад значило ’врућина’, а пиво ’пиће’.
Kako to? Govorilo se, jao što je danas znoj? :D
Vala, baš! Šta ima za pivo? :D
Ups, ja ukucala PIVO i dobila pivo! [lol]
-
Па РЈАЗУ бележи та значења. Сад, у којим се тачно контекстима употребљавало, не могу вам, даме, рећи. Прошло је бар пет векова отад.
-
Dakle, kad bih ja u to vreme rekla za pivo želim kampari-đus, to bi bilo skroz u redu? ;D
-
Ne znam koliko bi bilo u redu, ne verujem da je bilo kampari-đusa u to vreme. :D
-
ПС2: Шта ти је то лог?
Ло̑г као именица је место где се лежи или почива. Наилазио сам на „самртни лог“, а и у једном препеву Поовог Гаврана иде „жал Плутонов твој је лог“.
Знате ли ви неке речи које су некад значиле једно, а данас нешто сасвим друго?
брод – није лађа, него место на реци (језеру, мору) где је вода довољно плитка да се вода може прећи, пребродити.
маст – (код Вука) тен, боја, пут. „Био је црне масти“; „био је светле масти“.
Струја – (Вуков Рјечник) женско име.
зашто – јер, зато што. У Нушићевом „Путу око света“, Јованче Мицић из Јагодине непрестано говори „зашто“ на месту где данас иде „зато што“ или „јер“. Не могу сад да пронађем цитат, али све у стилу „Најео сам се зашто сам био гладан“.
И још једна, не знам колико овде спада, реч је више о жаргонима и регионализмима, али свеједно реч која је у једном региону изгубила раније значење:
шорати – бацати. Данас се углавном користи као вулгарни израз за „мокрити“, али у Банату значи бацати. Свршено, шорнути, бацити. Пошорати, побацати. „Шоре“ – банатска сеоска игра налик на бејзбол. Својевремено је била популарна измишљена прича да је Михајло Пупун на Универзитету Колумбија учио Американце банатским шорама и да је тако настао бејзбол.
-
Brod se i danas koristii u tom značenju, u selu Ratkovcu na Kolubari ima Savin brod, i seljani sasvim prirodno kažu da idu na brod da vuku pesak… (tj. tovare pesak na zaprežna kola i nose ga kući da zidaju)…
Struju pominje i Šiška, a to zašto mi je nešto poznato…
Što se šoranja tiče, pa u Banatu su kuće "ušorene", zar ne? :)
-
Е, то је друго, то је шо̏р, улица. Не знам које је порекло те речи.
-
Е, то је друго, то је шо̏р, улица. Не знам које је порекло те речи.
Само гледни преко плота, код северних суседа. :)
П. С. Има дуг нагласак, мислим: шо̑р.
Измена: РМС6 даје ипак кратак нагласак: шо̏р. Моја грешка.
-
Мада то више у Бачкој кажу… Мада ко ће знати. У Бачкој сам више чуо говор са села него код мене у граду где се ти стари изрази врло ретко чују. Мислим да је овде више у употреби турцизам сокак.
-
Ne znam može li ovo da ide pod nova značenja: http://www.b92.net/sport/fudbal/vesti.php?yyyy=2010&mm=10&dd=21&nav_id=466991
Zar može da se kaže "rezervisti" za rezerve, drugu ili koja je već ovo postava? Meni strašno ide na živce, a već sam viđala. U RMS ga nema u ovom značenju, pa rekoh da proverim.
-
Па док год то употребљава једна станица, наравно да не може. Кад би сви користили лексему у том значењу, морало би се прихватити.
Али ја мислим да они то користе у полушали, играју се језиком.
-
Ja mislim da je to u liniji "komformista" u značenju "onaj što voli komfor". :D
(Opet se španski gadno igra sa mnom: M ili N? ???)
-
А то је већ народна етимологија, пошто људи не знају шта је конформизам.
(Комфор, комфоран.)
-
А то је већ народна етимологија, пошто људи не знају шта је конформизам.
(Комфор, комфоран.)
Vidim ja da mi ovo komformizam nešto čudno izgleda. U španskom je uvek sa N, a znam da u engleskom nije, tj. da je sve sa M, a srpski mi se onda učini prvo da može i jedno i drugo a onda da ne valja ni jedno ni drugo…
-
Али ја мислим да они то користе у полушали, играју се језиком.
Evo sad vidim da tu reč upotrebljavaju redovno u ovom kontekstu. :(
-
Недавно сам после дуго времена чуо реч коју сам већ скоро заборавио: волијем. Многи млађи не знају да то значи више волим (преферирам)
Беше то у репортажи из неке недођије и у разговору један старац рече: "Волијем да идем пешке".
Раније сам је чешће чуо. Волијем пиво. Волијем да путујем возом.
-
Da nije to nieki kolokvijalizam, to sigurno nije ispravno… [palci]
-
Search по РМС-у дао ми је само
… давати коме или чему предност или преимућство, радије чинити једно него друго (понекад през. покр. волијем).
-
E pa stvarno je onda stara reč… [yes]
-
Da nije to nieki kolokvijalizam, to sigurno nije ispravno… [palci]
И у Банату старији људи тако говоре, а мислим да сам негде прочитао ту реч у контексту неког трећег краја.
-
E pa stvarno je onda stara reč… [yes]
Зато је ја памтим, а ти ниси ни чула за њу. :)
-
E pa stvarno je onda stara reč… [yes]
Зато је ја памтим, а ти ниси ни чула за њу. :)
Добро, де, ниси баш толииико матор :).
-
E pa stvarno je onda stara reč… [yes]
Зато је ја памтим, а ти ниси ни чула за њу. :)
Добро, де, ниси баш толииико матор :).
То и ја мислим. Мени та реч делује много архаично и много колоквијално, као нешто што се користило пре барем сто година и на само одређеном месту…
-
То и ја мислим. Мени та реч делује много архаично и много колоквијално, као нешто што се користило пре барем сто година и на само одређеном месту…
Архаизам јесте, али колоквијализам није.
-
Стевановић је описивао једини компаратив глагола (управо овог — волети), али у конструкцији са бих: „Ја бих волији да ти дођеш” и сл.
-
„Ја бих волији да ти дођеш” и сл.
???
-
Да, да. [da] Сад проверих, стоји и пример: „Ја бих драгог најволија” (из народне песме, оно што се најчешће пева „најволела”).
-
„Волијем, вели, да ме човјек туче, нег да ме какав млакоња милује.“ (Матавуљ)
-
„Волијем, вели, да ме човјек туче, нег да ме какав млакоња милује.“ (Матавуљ)
heh… Ko to kaže? Nešto naslućujem odgovor… [ccc]
-
„Волијем, вели, да ме човјек туче, нег да ме какав млакоња милује.“ (Матавуљ)
Бруни, видиш да није тежак локализам.
-
„Волијем, вели, да ме човјек туче, нег да ме какав млакоња милује.“ (Матавуљ)
Бруни, видиш да није тежак локализам.
Pa di nije kod Matavulja… [fsmile] Nego, ne odovori se meni na koga se to misli, tj. ko kod Matavulja izgovara tu rečenicu…
-
Kursup, neki seljak, onako, malo smlatav i zblesast, koji je sluga nekoga gazde Đukana. A taj je Đukan neki mnogo prek i osion čovek, i sve redom tuče, pa je i Kursupa tako jednom odalamio, a ovaj kakav je, samo to mu je bio komentar.
-
Бруни, видиш да није тежак локализам.
То сам и рекао, да не може бити локализам, него највероватније архаизам. Моја бака је то често говорила, како волије ово или оно него нешто друго. Ако тако нешто постоји и у говору Ниша и околине, а и Матавуљ исто то ставља у уста људи из (претпостављам) далматинског крша, нека општост ипак постоји.