Српски језички атеље
Српски језички атеље => Граматика => Морфологија => : vojvoda 19. 10. 2010. у 21.40
-
да ли скраћеница задржава род речи или синтагме коју скраћује? Мене буни следећи случај: да ли је тај САНУ или та САНУ.
-
Тај САНУ. Све скраћенице се схватају као именице мушког рода.
-
Интересатно правило. Ово морам да запамтим :)
-
Не, САНУ нема род. Не мења се по падежима. Није *У САНУ-у су рекли, него У САНУ су рекли.
-
Ali da li bi bilo na primer SANU je odlučio ili SANU je odlučila?
-
Не, САНУ нема род. Не мења се по падежима. Није *У САНУ-у су рекли, него У САНУ су рекли.
Хм, беше ми то мало нејасно. У П се каже то за мушки род само код вербализованих скраћеница, алии сам ја мислила да то важи за све скраћенице.
Него, да ли те скраћенице које немају падежне наставке имају неко посебно име (као САД), на пример?
И како би рекао? САНУ је издала или САНУ је издао?
-
Одлучила, али тада би морало да се прочита цело: ⟨САНУ је одлучила⟩ = /Српска академија на̏ӯка̄ и уметности је одлучила/.
-
Одлучила, али тада би морало да се прочита цело: ⟨САНУ је одлучила⟩ = /Српска академија на̏ӯка̄ и уметности је одлучила/.
А САД? САД је бомбардовала или бомбардовао?
-
Одлучила, али тада би морало да се прочита цело: ⟨САНУ је одлучила⟩ = /Српска академија на̏ӯка̄ и уметности је одлучила/.
Зашто одлучила?
-
Хм, беше ми то мало нејасно. У П се каже то за мушки род само код вербализованих скраћеница, алии сам ја мислила да то важи за све скраћенице.
Само ако се завршавају на сугласник и, очито, ако су променљиве.
А САД? САД је бомбардовала или бомбардовао?
Бомбардовале. Нико не изговара /сад/, увек се рашчитава /сједињене америчке државе/.
-
Зашто одлучила?
Објаснио сам горе: зато што се не доживљава као именица мушког рода; нема деклинацију.
-
Јел то у ствари значи да је скраћеница у истом роду као и именица/синтагма чијим скраћивањем је настала? И друго што сам хтео да питам: како се зову оне скраћенице које се уобичајно користе као самосталне речи (мислим да САД могу да послуже као пример)?
-
А еС-А-Де су одлучиле? Исправно?
Многи тако изговарају скраћенице.
Це-Де, Ди-Ви-Ди…
-
Јел то у ствари значи да је скраћеница у истом роду као и именица/синтагма чијим скраћивањем је настала? И друго што сам хтео да питам: како се зову оне скраћенице које се уобичајно користе као самосталне речи (мислим да САД могу да послуже као пример)?
Род се одређује по томе којој деклинацији припада, ако је вербализована (то је назив за који питаш); а ако није, онда нема скраћеница род, него реч чије је прво слово у скраћеници.
-
Само ако се завршавају на сугласник и, очито, ако су променљиве.
Бомбардовале. Нико не изговара /сад/, увек се рашчитава /сједињене америчке државе/.
Не бих рекла. Може се често чути и ес-а-де.
-
А еС-А-Де су одлучиле? Исправно?
Многи тако изговарају скраћенице.
Це-Де, Ди-Ви-Ди…
Па не знам је ли то /ес-а-де/ распрострањено. Треба погледати код Клајна.
Це-де и де-ве-де (много боље него ди-ви-ди) сасвим су вербализовани.
-
И друго што сам хтео да питам: како се зову оне скраћенице које се уобичајно користе као самосталне речи (мислим да САД могу да послуже као пример)?
Вербализоване. То су оне које су постале праве речи. Али САД не спада у њих. Ту спадају Унеско, Ција, и сл.
-
Вербализоване. То су оне које су постале праве речи. Али САД не спада у њих. Ту спадају Унеско, Ција, и сл.
A gde može da se nađe spisak onih koje jesu? Da li tu spadaju na primer SSSR ili SS?
-
Ima nešto od toga u Pravopisu. Pogledaj ovde (http://www.srpskijezickiatelje.com/pravopis:skracenice#toc9).
Međutim, verujem da to nije konačan spisak, ali nisam baš sigurna kako da sami utvrdimo da li je neka skraćenica verbalizovana ili nije. Nadam se da neko drugi zna odgovor na to pitanje… ;D
Па не знам је ли то /ес-а-де/ распрострањено. Треба погледати код Клајна.
Izvini, ali gde tačno kod Klajna? RJN?
-
Ja bih ipak rekao /’sanuje od’lu:čila/ i /’sa:dsu ’bombardovale/, ali to osećam kao neformalno.
Potpuno mi je, inače, fascinantno da pravopis jednog jezika može da određuje kog je roda ova ili ona imenica u njemu.
-
Pročitao sam nekoliko tekstova u kojima se otvoreno priznaje da Pravopis srpskoga jezika funkcioniše i kao jezički savjetnik. Iz posljednje najave (http://www.maticasrpska.org.rs/desavanja/04/index.html):
(10) у складу с нашом традицијом, ново издање је сачувало, донекле и даље развило, улогу правописа као приручног језичког саветника итд.
-
Боло, С-А-Д или ес-а-де? Ја имам утисак да се чешће користи ово друго…
-
Pa ne znam, i /’esa’de:su ’bombarovale/ mi je isto ok. Ali ja bih pre rekao /sa:d/.
(10) у складу с нашом традицијом, ново издање је сачувало, донекле и даље развило, улогу правописа као приручног језичког саветника итд.
To što pravopis određuje rod imenica zbog naše tradicije nije ništa manje fascinantno. :)
-
Ja ne bih rekao /sâd/ za SAD, nekako mi ne ide, radije bih to pročitao punim nazivom svaki put (ili rekao „es-a-de“), ali bih međutim SANU svakako pročitao kao /sànū/ (ne obraćajte pažnju na tu dužinu, to je užička stvar :D), i isto rekao: /sànūje odlúčila/.
-
I ja sam iz nekog razloga bio u iskušenju da stavim dužinu na to /u/. [roll]
-
Ja ne bih rekao /sâd/ za SAD, nekako mi ne ide, radije bih to pročitao punim nazivom svaki put (ili rekao „es-a-de“), ali bih međutim SANU svakako pročitao kao /sànū/ (ne obraćajte pažnju na tu dužinu, to je užička stvar :D), i isto rekao: /sànūje odlúčila/.
Kao Bosanac, podržavam te u toj dužini, ali ne mogu u uzlaznosti :). Jesi li siguran? Meni bi išlo isključivo /sänū/.
-
Siguran sam, kod mene je uzlazno. Kao auto, /rènō/. :D
-
Ја чујем скоро искључиво /са́ну/ (дужину никад нисам чуо).
Правопис разматра, због класификације, да ли су скраћенице променљиве или непроменљиве, а кад се већ бави тиме, мора да зна и ког су рода.
-
Ja isto izgovaram sa kratkosilaznim.
-
Ја чујем скоро искључиво /са́ну/ (дужину никад нисам чуо).
Правопис разматра, због класификације, да ли су скраћенице променљиве или непроменљиве, а кад се већ бави тиме, мора да зна и ког су рода.
Има ли онда, неки списак или неко место где се може погледати кад си у недоумици? Или је само оно што стоји у Правопису?
-
Па по речницима недоумица. СЈП и РЈН. Сад имамо и Шипку, ако му је веровати. Можда ће нови правопис бити ту опширнији.
-
U SJP piše samo da je SAD nepromenljivo, ali ništa o rodu niti o izgovoru.
-
То онда значи да се разрешава при читању.
-
Novi P10 kaže da se skraćenice koje su takvoga slovnog sklopa da se mogu lahko čitati i kao takve, slobodno čitaju onako kako pišu, i daje primer baš sa SANU.
Za one koje su takvoga slovnog sklopa koji nije izgovorljiv, kaže pak da ih raščitavamo ili spelujemo; npr. MMF kao „Međunarodni monetarni fond“ ili kao „em-em-ef“.
-
А када је у питању ФИФА или УЕФА?
Неко је рекао горе да се све скраћенице сматрају као именице мушког рода. А можемо чути и прочитати:
-ФИФА је донијела одлуку…
-УЕФА је одлучила…
-
nisam sigurna da su skraćenice uvek muškog roda. zašto onda kažu u vestima, npr. DS je donela odluka… nekako sam uvek mislila da preuzimaju rod od glavne reči u toj sintagmi koju skraćuju.
-
Pa zato što ne znaju :D. Treba DS je doneo odluku da…
-
Горе у Бруновим примерима би и требало да буде ж. р., као што је САНУ [је одлучила]: ФУФА/УЕФА је одлучила, јер се те скраћенице рашчитавају као /фуфа/ и /уефа/, не /у-еф-е-а/ итд.
-
Da nisu Fifa i Uefa verbalizovane skraćenice?
-
Јесу, исто као и САНУ, па се све рашчитава тако како је написано: /сану/, /фифа/, /уефа/, не /ес-а-ен-у/, /еф-и-еф-а/ и /у-е-еф-а/.
-
nisam sigurna da su skraćenice uvek muškog roda. zašto onda kažu u vestima, npr. DS je donela odluka… nekako sam uvek mislila da preuzimaju rod od glavne reči u toj sintagmi koju skraćuju.
Е, али упореди са некадашњим популарним партијама, СПС-ом и ЈУЛ-ом. Скраћенице су од Социјалистичка партија Србије и Југословенска левица, а опет је било СПС је осудио, ЈУЛ је одлучио итд. Или она реклама, „Што јес’, јес’ – најбољи је СПС“. Па и са самим ДС-ом, ако говоримо да је Тадић председник ДС-а (а не ДС-е), или ако говоримо о збивањима у ДС-у (а не ДС-и), онда је исто тако и ДС донео одлуку, а НЕ донела.
-
Јесу, исто као и САНУ…
Не бих рекао да је САНУ вербализована. Да, рашчитава се, али је непроменљива и није изгубила статус акронима.
Кад смо већ код тога, користи ли неко од наших аутора посебан термин за скраћенице које се спелују? У енглеском поједини аутори праве разлику између акронимâ, који се рашчитавају, и иницијализама илити алфабетизама, који се спелују.
Такође, имамо ли заједнички назив за (об. колоквијалне) речи настале хиферезом (аферезом, синкопом или апокопом)? Нешто попут бус, нет, шуља, лада, фон, диско, ауто, лого, профа, Амер, бајс/бајк, моб, дрогош, депра, текма, фотка, симпа, и обавезно шчим, жџемом, мешчини, требô сам д’идем д’узмем д’учим (https://vukajlija.com/treb-o-sam-didem-duzmem-ducim).
Видим да је тај поступак у Енглеза clipping; мислим да је сажимање нешто друго. На Гуглу налазим једино пар хрватских предлога одсеченице/одсечене речи.