Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Транскрипција => : Шоми 25. 09. 2011. у 19.52
-
Ово је бразилска борилачка вештина, а њен назив у нас се јавља у десет облика (капоера, капоира, капуера…). Изговор је, ваљда, [kapuˈejɾɐ], али постоје правила транскрипције с португалског. Мислим да треба следити њих и једном засвагда решити ово. Требало би да је транскрипција капоира. Шта мислите (знам да се тр. не примењује обично на апелативе)?
-
Ja bih išao sa kapuejra.
Ali po pravilima transkripcije je kapoeira.
-
Na njiki je kapoira (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%B8%D1%80%D0%B0). Zanimljivo je pogledati razgovor članka. Svako je čuo neku različitu verziju.
Ali po pravilima transkripcije je kapoeira.
Neće biti. Pravopis kaže:
ОЕ као ОИ (тј. једнако графији OI): Camões — Камоис.
-
Ako ja dobro vidim (a vidim dobro valjda), to važi samo kad je taj diftong nazalan.
-
Да, да, правилно ће бити капоеира (в. под O, I) (као Рио де Жанеиро).
Ја сам чуо само за „капуера“ и чини ми се доста распрострањено.
-
A dobro, kako se onda pravilno zove ovaj sport/veština na srpskom?
-
Невезано за транскрипцију, из изговора видех да је баш Е наглашено, а у португалском се јавља редукција гласа Е у глас И кад није наглашено. Е мора да остане у транскрипцији. Такође се у свако ненаглашено О чита као У.
Наш правопис ово друго правило занемарује (Кристијано Роналдо би био Криштијану Руналду), али мислим да прво правило примењује.
-
Ja sam krenuo kapuerom da se bavim kad je u Srbiji za nju znalo možda 30 ljudi. Bio sam u drugoj generaciji kapuerista, ali sam upoznao skoro celu prvu. Niko od nas tad nije znao portugalski i svu kapuerističku terminologiju smo prenosili na slepo, često i ne znajući stvarno izvorne termine. Samo ime veštine smo izgovarali neujednačeno.
Decenija je od tad prošla, ja sam portugalski naučio a usput sam sreo (ako ne već upoznao) sigurno hiljadu drugih koji su se bar nakratko bavili kapuerom u Srbiji. Mnogi termini su nam i danas neujednačeni, ali ovaj se uglavnom ustalio: kapuera. Najsličniji niz glasova u srpskom bi bio "kapuejra" ali to se u stvarnosti samo izuzetno čuje. Postoji i "kapoera", ali vrlo retko, i uglavnom (mislim) povedeno za grafijom, kad govornik ne kapira baš portugalsku fonologiju. Neretko se u praksi čuje reč i izgovorena portugalskije, s nesrpskim dvoglasom u sred srpske rečenice.
U pisanju srećem "kapoera" srazmerno češće nego u govoru. Srpski diskurs o kapueri se vodi gotovo potpuno usmeno, pa ljudi koji pišu letke i veb sajtove (uvek volonteri, u slobodno vreme, i ne uvek jezički potkovani) umeju da osete da rade nešto naopako ako tu reč koju su hiljadu puta izgovorili sa u konačno stave na papir tako kako je izgovaraju - jer se izvorno piše sa o.
Koliko se sećam preporuka za portugalski iz Pravopisa iz 1993. (valjda nisu menjane u novom, a i mislim da ih se baš dobro sećam) nema nikakve sumnje da one upućuju na prenos kapoeira, ne kapoera ni kapuera, a o toj "kapoiri", budalaštini s Vikipedije, nema ni govora.
S druge strane, postoji i pravilo da se odomaćeni prenosi ostavljaju onako kako su odomaćeni. "Kapuera" se možda nije baš odomaćila u opštem srpskom jeziku, ali mi koji se njom bavimo, koji je najviše u usta uzimamo i kojima je najviše prirasla srcu tako govorimo. Ta reč pripada jednom fahu, tako reći jednom skupu srodnih "stručnih" termina jedne "branše", i bar ta branša već ima svoj odomaćeni prenos. Izbegavam pomalo reč "transkripcija" jer je prenos pre svega usmeni.
Ima li ovo gore ikakvu težinu kao argument za pravilo o odomaćenosti, procenite vi. I ko zna, možda bi se mogao ponuditi i neki slabašan argument da su preporuke za transkripciju namenjene više imenima ljudi i firmi, a da ne moraju biti čvrsta pravila za opšte pozajmljenice.
Ja sebe ne mogu da zamislim da ozbiljno čitam petosložno "ka-po-e-i-ra" - reč nije petosložna ni u portugalskom ni u srpskom (kako smo je do sad koristili). I uopšte, sled tri samoglasnika deluje neskladno kod nas, iako postoje presedani za to. Kad bih čitao naglas neki članak o "kapoeiri" najprirodnije bi mi bilo da se pretvaram da je napisano drukčije.
-
Ima li ovo gore ikakvu težinu kao argument za pravilo o odomaćenosti, procenite vi. I ko zna, možda bi se mogao ponuditi i neki slabašan argument da su preporuke za transkripciju namenjene više imenima ljudi i firmi, a da ne moraju biti čvrsta pravila za opšte pozajmljenice.
Па и нису чврста за опште позајмљенице. Тако рецимо имаш сешн а не сешон и још брдо других примера. Мени су и капуера, и капоера, и капоеира једнако прихватљиви облици, јер не користим ову реч толико често (заправо скоро уопште). Ово је више била тема о томе да се чује како се све ова реч јавља у српском.
Ако ви који тренирате ову вештину њу зовете капуера, мислим да је то довољно да би се тај облик и шире прихватио и у неком речнику озваничио.
-
Тако рецимо имаш сешн а не сешон и још брдо других примера.
Plejstejšn.
-
И ја сам чуо само за капуеру и делим ВПФ-ово мишљење о утиску који оставља запис капоеира.
Да ли је у време СФРЈ употребљавано и неко друго правило за транскрипцију са португалског и шпанског? Још увек имам школски географски атлас (штампан у Сарајеву) у којем стоје Рио де Жанејро, Буенос Ајрес и сл. За Рио ми ј уместо и природније упућује на правилнији изговор, јер знам доста људи који нагласак стављају на и и изговарају Жанеи̑ро.
-
Да ли је у време СФРЈ употребљавано и неко друго правило за транскрипцију са португалског и шпанског?
Ne, koliko je meni poznato, i u P60 stoje ista pravila.
-
П60 о шпанском има читав пасус, а португалски и не спомиње.
-
Извињавам се што ширим тему, али ево тог примера, и то са неколико различитих страница како би се видело да се не ради о типографској грешци. Атлас је из 1990.
(http://i52.tinypic.com/261g7jc_th.jpg) (http://i52.tinypic.com/261g7jc.jpg)
(http://s7.tinypic.com/dslc2_th.jpg) (http://oi55.tinypic.com/dslc2.jpg)
(http://s7.tinypic.com/2d0ylfl_th.jpg) (http://oi51.tinypic.com/2d0ylfl.jpg)
(http://s7.tinypic.com/2uzz5hh_th.jpg) (http://oi55.tinypic.com/2uzz5hh.jpg)
(http://s7.tinypic.com/vg5y4y_th.jpg) (http://oi54.tinypic.com/vg5y4y.jpg)
-
П60 о шпанском има читав пасус, а португалски и не спомиње.
Pazi, stvarno! [iznenadjen] Sad sam pogledala u knjigu, pa uopšte nema transkripcije, samo onako nabacana pojedina pravila za pet-šest jezika. Španski se pominje samo u vezi sa slovom C (prenosi se kao S i K), i ništa više. Pa onda i nije čudo što je capoeiru svako prenosio kako je znao i umeo…
-
Капоира
Из Википедије, слободне енциклопедије
Капоера (порт. Capoeira) је борилачка вештина, настала међу афричким робовима у колонијалном Бразилу. Опасне борбене технике су камуфлиране у леп, моћан акробатски плес, подржан типичном капуера музиком и песмама које одређују темпо игре, од безопасних размена техника до опасних, снажних удараца.
Капуера је била забрањена у Бразилу, и током времена постојала је стална борба да се та забрана одржи, као и да се одржи контрола над сиромашнима и криминалцима који су је највише практиковали.
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%B8%D1%80%D0%B0
A da se oni malo dogovore? [pardon]
-
što ne znaš srpski, metni slavenski; što ne znaš slavenski, metni srpski; a što ne znaš ni srpski ni slavenski, metni kako ti drago (što ti prije na um padne)
-
Мени се наjвише свиђа капоеjра пошто jе максимално близу изговору у бразилском португалском, из коjег jе реч дошла: у овоj стандардноj вариjанти португалског нема тако jасно изражене редукциjе ненаглашеног о у у осим на краjу речи и изговара се дифтонг са затвореним наглашеним е и "полугласним" неслоготворним и. Капуеjра би више личило на европски португалски или неке бразилске говоре, капоеира jе исто добро с недостатком да jе слоготворност и упитна у португалском.
Потпуно одбацуjем капоира, капоера и капуера пошто никако не одговараjу оригиналном изговору.