Српски језички атеље
Српски језички атеље => Граматика => : Бруни 30. 09. 2011. у 22.05
-
S mejla nam je došlo sledeće pitanje:
zitelj konjica, zitelj obale slonovace, drzava MALI.KONGO,KOMORI,BENINA,GVINBISAU,DZIBUTIJA
Pošto ovo nije možda najrazumljivije, pokušaću da odgonetnem o kojim se toponimima radi:
Konjic
Obala Slonovače
Mali Kongo
Komori
Benin
Gvineja Bisao
Džibuti
Ja bih rekla:
Konjičanin
Stanovnik Obale Slonovače (ne znam kako bi ovo)
Malokongoanac
Komoranin ili Komoranac
Beninac
Stanovnik Gvineje Bisao
Džibutijanac
Šta ostali kažu?
-
Мало скретање пажње: мислим да је постављач питања мислио на државу Мали и државу Конго.
Списку се могу додати и Того, Бурунди и ко зна шта још.
Ја биК ово скоро све писала са „житељ…“. Џаст ин кејс.
-
Мало скретање пажње: мислим да је постављач питања мислио на државу Мали и државу Конго.
Врло могуће. Овако како је написано, не даје много информација. :fkez:
У принципу, за многе житеље једноставно нема имена, тако да је најбоље користити житељ или становник…
-
Од именице Ко̏нго творбом су добијени Конгоа́нац и Конго̀а̄нка, од Комо́ри би можда било Комо́рац и Ко̀мо̄рка, поред наведеног решења које Бруни спомену, Бе̏нин – Бени́нац, Гвине́јац Биса̏о, Џибути́јац (?).
Од То́го је Тогоа́нац и Того̀а̄нка, придев того̀а̄нски.
-
Већ смо расправљали негде о овоме.
Коњичанин; становник/житељ Обале слоноваче, евентуално Слоновчанин (као Г./Д. Милановац — Милановчанин или Х. Нови — Новљанин); становник/житељ Малија, ев. Малијац; Конгоанац (као Тогоанац); Коморанин или Коморанац; Бенинац; становник/житељ Гвинеје Бисао (Бисаоанац је мало незгодно за изговор јер у нашем језику нема таквих гласовних скупова); Џибутијац или Џибутанац (са скраћеном основом, као Херцеговац према Херцеговина).
-
Чисто напоменути да је правилно Ту̀нис, Ту̀нишанин, Ту̀ниша̄нка, Ту̀ниша̄ни, ту̀нискӣ.
-
Писао је Клајн о томе, али нисам запамтио какву је препоруку дао. Та се држава звала раније Тунизија, па смо њене становнике звали Тунижанима. Касније смо почели да користимо назив Тунис, али се задржао облик Тунижанин, а логично би било да буде Тунишанин.
-
Само разликујте: житељ = човек, етник = назив за житеља. Лингвистика проучава етнике, а демографија, нпр., житеље.
-
Џибутанац (са скраћеном основом, као Херцеговац према Херцеговина).
Nikakva osnova nije skraćena kod Hercegovca, nego je osnova za oba oblika Hercegov-. U slučaju Džibutija pak osnova Džibuti je nedeljiva, tako da je jedino pravilno Džibutijac ili Džibutijanac.
Obala Slonovače - predlog: Ivoarac, Ivorijanac
Mali - Malijac
Kongo - Kongoanac
Komori - Komorac, Komoranin
Benin - Beninac
Gvineja Bisau - predlog: Bisau-Gvinejac
Džibuti - Džibutijac, Džibutijanac
-
ХЈП наводи и нагласак То̑го.
Занимљива је и реч ктèтик: „придев од имена насељеног места”, нпр. беòградскӣ од Беòград.
Измена: Спојене поруке.
-
Поздрав свима! Мене занима који су то аргументи у корист етника "Пожаревљанин", а не "Пожаревчанин", кад је реч о житељу Пожаревца? Зашто се као основа за творбени суфикс користи скраћен назив града (без "ац")? Исто питање се односи и на Крушевац - Крушевљанин, а не Крушевчанин!
Такође, занима ме ваше мишљење о томе који је исправан назив за житеља Гане и да ли је исправно "Корејац", а не "Корејанац", пошто је држава Кореја, а не Корејана?
Хвала ;)
-
Пожаревљанин, Крушевљанин — јер се тамо тако говори. А и творба познаје редуковану основу.
-
Po RJN, Ganac i Ganjanin, i Koreanac.
-
Po P10 treba Korejac, a to predlaže i Klajn u RJN iz 2002.
-
Хвала свима на одговорима.
Надао сам се да ће неко имати још неки аргумент о облицима Пожаревљанин и Крушевљанин, јер ми нису јасни принципи творбе ових ктетика (зашто се користе скраћене основе).
Ганац и Корејац су :like:
-
јер ми нису јасни принципи творбе ових ктетика (зашто се користе скраћене основе).
А зашто се за човека из Ниша не каже Нишанин, Нишац или сл.? Хоћу да ми неко објасни тај принцип. ;)
-
Занимљиво питање. Претпостављам да је прихваћен облик "Нишлија" јер је Ниш једносложна реч. Но, треба то проучити, као и многе друге ктетике. Не знам да ли је неко од вас чуо, али неки новинари дописници са југа Србије су 90-их година редовно користили облик "Приштевци" за становнике Приштине [iznenadjen]
Испада да су заправо говорили о људима који имају приштеве [bonk]
-
Па и основе Шид-, Врањ-, Чачк-, Гроцк-, Рум-, Сент- једносложне су.
-
Јесу, и од свих њих само је у Румљанин додат суфикс "љанин".
-
Не, дометак је -јанин, само је извршено јотовање на споју. У називима етника правилно је онако како говори локално становништво, а за творбу имамо дометке -(ј)анин, -ац и -лија. Неће неко извана неком одређивати како ће себе називати.
-
Да, -јанин.
Што се тиче тога да је одлучујући аргумент то како локално становништво себе назива… [ccc]
-
Сви у Нишу говоре Нишлија, Нишлика и дође неко са стране: Е, ви немате појма, треба да зовете себе Нишевљанин, Нишевљанка, тако стоји у Правопису. Какав је то орвелизам?!
-
Што се тиче тога да је одлучујући аргумент то како локално становништво себе назива… [ccc]
А да се распитамо мало о ноторним стварима пре него што кренемо [ccc][ccc][ccc]?
-
Из једног чланка (http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1353954/%D0%A3%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD+%E2%80%9E%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B8+%D1%84%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BB%E2%80%9C+%D1%83+%D0%9D%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B2%D0%B8+.html) са сајта РТС-а.
Чапљинанин Томислав Лимов уловио је у Неретви…
Да ме је неко на неком квизу питао како се зове становник Чапљине, баш бих се замислио.
-
Mislim, Čapljinac. Tako kaže i Dnevni Avaz (http://www.avaz.ba/showbiz/kiosk/capljinac-u-neretvi-ulovio-jednu-od-najrjedjih-riba-svijeta), na istu vest.
-
kako se zove muškarac iz mesta Brčko?
Baš me iznenadi ovo pitanje s mejla. Brčkanin, Brčkanac? [fsmile]
-
Ово сам чуо већ раније. Одговор је: Брчак.
-
Stvarno? :D (Izvinjavam se, ali mi je i dalje smešna reč). A kako se došlo do toga (mislim, ono, kako ide to prema tvorbi reči, etimologija itd.)? Što baš -ak? Što ne -anin? Takođe mi nije jasno gde se izgubilo ono -ko? Brčak me asocira na mesto koje bi se hipotetički zvalo Brč, a ne Brčko…
-
Зар није Брчанин? Како се каже за жену из тог града?
-
Stvarno? :D (Izvinjavam se, ali mi je i dalje smešna reč). A kako se došlo do toga (mislim, ono, kako ide to prema tvorbi reči, etimologija itd.)? Što baš -ak? Što ne -anin? Takođe mi nije jasno gde se izgubilo ono -ko? Brčak me asocira na mesto koje bi se hipotetički zvalo Brč, a ne Brčko…
Grad je dobio ime po reci Brki, na kojoj se nalazi. Otud verovatno potiče i etnik. No, sa istim nastavkom imamo i Fočak, Tuzlak i Pljevljak, gde ja ne vidim nikakvu morfološku vezu. Dakle, odgovor na pitanje "kako se došlo do toga" verovatno glasi "eto tako."
Зар није Брчанин? Како се каже за жену из тог града?
Nije *Brčanin. Stanovnica je Brčanka (tako i Fočanka, Tuzlanka, Pljevljanka).
-
Brčak me asocira na mesto koje bi se hipotetički zvalo Brč, a ne Brčko…
Мене асоцира на мали брк и варијанту надимка Брка или Бркајло. И мени је смешно.
-
Мене би на брк подсећало бр́чак. Бр̀ча̄к ме асоцира само на становника, јер -ак с постојаним (дугим) а и тим акценатским типом може градити само етнике.
-
Grad je dobio ime po reci Brki, na kojoj se nalazi. Otud verovatno potiče i etnik.
Čak mi se čini da se i sam grad nekada tako zvao; ako neko može da potvrdi (ili opovrgne) ovo, bilo bi zanimljivo. (Ili ću ja kad budem mogao potražiti odakle mi ta informacija, no sad sam u žurbi.)
No, sa istim nastavkom imamo i Fočak, Tuzlak i Pljevljak, gde ja ne vidim nikakvu morfološku vezu.
Ovde te baš i ne razumem. Ne vidiš morfološku vezu čega s čim?
Nije *Brčanin.
Interesantno, Klajn ovo daje u RJN čak kao primarnu varijantu, a Brčak mu je tek u zagradi (ovo ističem samo kao zanimljivost).
-
Да, Брчанин свакако није за *. Тај облик постоји макар дубински, што се види по Брчанка, брчански.
Čak mi se čini da se i sam grad nekada tako zvao; ako neko može da potvrdi (ili opovrgne) ovo, bilo bi zanimljivo. (Ili ću ja kad budem mogao potražiti odakle mi ta informacija, no sad sam u žurbi.)
Овде (http://www.scribd.com/doc/65773390/Povijest-Hrvata-br%C4%8Danskog-podru%C4%8Dja) (стр. 10) пише да је 1428. Никола II Горјански основао град Б(а)рку. Сличан текст је и овде (http://www.infobrcko.com/brcko/historija.html).
-
Ovde te baš i ne razumem. Ne vidiš morfološku vezu čega s čim?
Međusobnu — šta to zajedničko imaju Tuzla, Brčko, Foča i Pljevlja da bi njihovi (muški) etnici dobili sufiks -ak?
-
Замало да започнем нову тему под насловом "Етници". [pardon]
Нисам прочитала до сад, па да поставим (реторско) питање. Ми немамо име за све етнике света (нормално), али да ли се пошто-пото сваком етнику мора дати име?
Непосредан повод је питање мог пријатеља који живи у САД, како бисмо рекли за становника државе Јута? Јутанац?
-
Ја бих Јутанац. Јутаћ. :D
-
Međusobnu — šta to zajedničko imaju Tuzla, Brčko, Foča i Pljevlja da bi njihovi (muški) etnici dobili sufiks -ak?
А што бисмо такву везу очекивали ако имамо Ваљевац-Краљевчанин, Лазаревчанин-Пожаревљанин, Митровчанин-Раковичанин итд. итд.? Управо у тој непредвидљивости и јесте сва цака око наших етника.
И наравно да не морамо (и не можемо) градити етник од сваког топонима, посебно оних који нас се не тичу. Претпостављам да није страшно каткад саградити који хапакс, типа тог Јутанца (мада је можда већ и забележен негде), па ако то не ремети језичко осећање и устали се, вероватно једног дана може бити унето у речнике.
-
Da li su stanovnici Bogatića Bogatinci, Bogatićani ili nešto treće? Hvala!
-
РСАНУ каже Богатинци.
-
Да не бих отварала нову тему, да ли неко зна како се зову житељи насеља Уљма у Банату?
Хвала и поздрав свима.
-
https://sr-rs.facebook.com/public/Uljmani-Svi-Zajedno
https://sr-rs.facebook.com/uljmani.najednommestu
Sudeći po ovim stranicama, ipak su na (bar) dva mesta i nisu baš zajedno, ali se bar slažu da se zovu Uljmani. [pardon]
-
Чух од коментатора Тринидађанин. Шта мислите о томе што се губи други део имена? Босанац се, рецимо, може односити и на становника целе Босне и Херцеговине, Паланчани су из Бачке и Смедеревске Паланке…
Свакако боље звучи него оно на шта су се одлучили Словенци (публикација „Slovenska imena držav”): Trinidadec in Tobagovec, trinidadski in tobagovski, Antigovec in Barbudec, slonokoščenoobalski итд.
(И што се Прћић одлучио за стилизовано Port-of-Spain → Порт-ов-Спејн у свом Речнику географских имена?)
Измена: Нађох сајт Хрватски егзоними (https://egzonimi.lzmk.hr). Баш су га до танчина средили; поред основних информација о географским називима, има и списак који се ликови користе у разним изворима (речницима, атласима, лексиконима…), етимологија, па и односни придеви и етници. Док ми немамо ни веб-издање Правописа. [pljes]