Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Спојено и одвојено писање => : vojvoda 24. 11. 2011. у 07.42
-
Да ли у називу овог романа треба да стоји црта или цртица?
-
РМС даје цртицу, у П10 нема.
Но, ја бих пре писао црту, и то с размацима: трпен — спасен (као изгубљено — нађено и сл.).
-
И РЈС предвиђа цртицу. То нас већ обавезује.
Мени је логична и цртица, као у: хоћу-нећу, рекла-казала, повуци-потегни (П10).
-
И РЈС предвиђа цртицу. То нас већ обавезује.
Мени је логична и цртица, као у: хоћу-нећу, рекла-казала, повуци-потегни (П10).
И мени, иако само према језичком осећају.
-
Ипак да употребим цртицу? Мислим да је цртица за неке устаљеније изразе, е сад да ли је ово био устаљени израз у игњатовићевој језичкој средини, не знам, али ме не би чудило :hehe:
-
Да, пиши с цртицом, РСЈ који је Џо цитирао ипак је нормативни приручник.
-
Mislim da RSJ nije normativni priručnik, zar ne?
-
Напротив.
-
Normativni priručnik je onaj koji kaže „ovo da, ovo ne, ovo bolje nego ono“, a RSJ uglavnom to ne radi. Među normativne se mogu svrstati RJN, SJP, Prćićevi rječnici, R(j)ečnik uz Pravopis, ali ne mislim da RSJ njima pripada. J o e, šta ti kažeš?
-
И РЈС предвиђа цртицу. То нас већ обавезује.
Џо онда не би рекао ово. И акценти које из РСЈ узимамо онда не би били стандардни. РСЈ, каогод и РМС, уз некњижевне речи стави покр., нар. и сл., сви остали уноси су део књижевног језика. Нормативни речник није РСАНУ. Но, сачекајмо Џоа.
-
Ali J o e ne smatra da RSJ smije normirati pravopis (sjetimo se rasprave o Internetu/internetu), nego je vjerovatno mislio da upotreba crtice u samom RSJ ima određenu težinu, koju ne možemo tek tako zanemariti.
-
РСЈ има јурисдикцију над значењима речи и понеким граматичким категоријама (род, свршеност…), и над акцентима, пошто нема одговарајућег акценатског нормативау нас (засад). Над правописом нема (истина, то сам често напомињао), али је ово случај кад ниједан нормативни приручник стриктно надлежан за правопис не даје решење. Тад је свакако од важности (пресудне) облик у РСЈ.
Е сад, кад би се то косило с неким правилом Правописа, ја не бих узимао у обзир РСЈ, али како у П постоје слични случајеви и са цртицом (хоћу-нећу, рекла-казала) и са цртом (дошао – не дошао), не видим зашто би се оспоравао облик из РСЈ.
-
Da, ali u okviru te jurisdikcije, pitam se da li je RSJ normativni ili opisni priručnik. Npr. znamo da Klajn zabranjuje babun u značenju pavijan, ali RSJ daje i to značenje pod babun; znamo da Klajn zabranjuje filosof, ali RSJ samo upućuje čitaoca na filozof, bez negativne ocjene. Bojan Bašić pretpostavlja da upućivanje suprotno od azbučnog redoslijeda označava negativnu ocjenu, ali uvod u RSJ to ne eksplicira. Skraćenica v. obično upućuje po azbučnom redoslijedu. Dakle, kada bi RSJ bio normativni priručnik, ne bi bilo nikakve prepreke za babun u značenju pavijan, zar ne? Jedino vidim da odrednica pavijan ne spominje babun, kao što nema ni filosofa pod filozof, ali to već ne tumačim kao čvrstu preporuku.
-
Evo, našao sam na početku predgovora: „Matica srpska predaje u ruke čitalaca dugo najavljivan i očekivan jednotomni opisni Rečnik srpskoga jezika“.
-
Нисам читао роман, шта значи трпен?
Је ли то нека народна варијанта од трпљен, или облик некаквог другог глагола („трпсти?“) или неки невезан општи придев?