Српски језички атеље
Српски језички атеље => Граматика => Морфологија => : rade 16. 12. 2011. у 21.14
-
Често држим разноразне курсеве, тј. "обуку" или "разне врсте обуке", по мом осећају за језик, односно "обукЕ", како то каже много мојих колега. Питање је, дакле, има ли "обука" множину? Мени баш пара уши "били смо на обукама", "обуке, које смо одржавали прошле године" итд.
-
Hm, meni se čini da je to zbirna imenica, pa samim tim i ne može imati množinu.
-
Није збирна именица, него глаголска. Има регуларну множину. (Од глаголских једино оне које изначавају трајање радње ретко граде множину, али не и никако.) Ако сте били на неколико различитих обука, да, рећи ћете: „Били смо на обукама“.
-
Мени то страшно пара ухо. :hehe:
-
И мени, зато и питам. Мени некако изгледа да је обука нешто што се дешава или мени, или мојим, да тако кажем, курсистима, и то као трајна радња. То што се дешава може да се састоји од више курсева, сесија, округлих столова и свега другог, али све је то део јединственог процеса обучавања (обуке) мене, или некога другог.
Али ако граматика каже другачије, прихватам…
-
Ја сам својевремено питао колико има "наших простора"? Чујем само: "На просторима бивше Југославије", "На просторима око Београда" и тако увек.
Има ли Русија више тих простора него Србија?
-
Ја сам својевремено питао колико има "наших простора"? Чујем само: "На просторима бивше Југославије", "На просторима око Београда" и тако увек.
Има ли Русија више тих простора него Србија?
То је друго. Ту се под простором подразумева територија. Не подразумева се простор у основном смислу речи…
-
Али зашто није у једнини? На пример: "На простору јужно од Ниша."
-
Али зашто није у једнини? На пример: "На простору јужно од Ниша."
Можда се односи на разне области које се налазе јужно од Ниша… :hehe:
-
Ја сам својевремено питао колико има "наших простора"? Чујем само: "На просторима бивше Југославије", "На просторима око Београда" и тако увек.
Има ли Русија више тих простора него Србија?
То је друго. Ту се под простором подразумева територија. Не подразумева се простор у основном смислу речи…
И да је територија, ипак би требало употребити једнину - простор/територија око Београда је простор/територија око Београда, не видим шта би био критеријум да се тај простор, или та територија, дели на просторЕ/територијЕ. С друге стране, ако се каже "простори на којима су се насељавали Јужни Словени" јасно се указује да то није била јединствена територија, него више међусобно одвојених области.
То рађа једно ново питање: може ли нека именица имати и једнину, и множину по граматичким правилима, а да при томе један облик, рецимо множина, буде објективно неприхватљив, без обзира што се понекад употребљава? Мислим да је пример "простори око Београда", управо такав, чини ми се да и "обука" ту спада, али, како рекох, нисам сигуран…
-
Ове две речи су потпуно прихватљиве у множини. Чим означава неки одређени ентитет, свака именица може да граматички и природно има множину.
(Сетимо се да имамо и вина, млека када то означава боцу вина, паковање млека…)
-
Али зашто није у једнини? На пример: "На простору јужно од Ниша."
A zašto pa kola nisu u jednini? Na primer: "Idem kolom do Niša."
-
Е сад, није добро поређење, "кола" су класичан пример pluralia tantum. С друге стране, "простор" није баш пример за singularia tantum јер може да гради множину, баш као и "обука", али ако се посматра географска паралела која пролази кроз Ниш, онда је сав простор јужно од те паралеле "простор јужно од Ниша", не "простори". Граматичка множина да, логичка множина не. За "обуку" не могу да направим сличну аналогију, али за мене постоји само "обука коју сам држао за…/на којој сам био присутан.." без обзира у колико је наставних јединица изведена, или колико је тема било. Рекох, за мене је то јединствени, континуирани процес без обзира да ли се гледа из угла предавача који обучава много различитих полазника, или учесника обуке који похађа више различитих курсева. Међутим, ако је граматички исправно, барем се нећу више нервирати кад неко каже "био сам на обукама за…"
-
Сећам се да смо у војсци уторцима имали пасуље за ручкове. :)
-
Е сад, није добро поређење, "кола" су класичан пример pluralia tantum.
A što bi bila plurale tantum kad su kola samo jedna?
-
И маказе су само једна алатка, па опет …
-
И врата су само једна, па су плуралија. Ваљда што има четири точка :hehe:
-
Ја сам својевремено питао колико има "наших простора"?
Sad ako se vratimo na početak, I guess that I made my point. [pardon]
-
Мислим да то намећу новинари, плашећи се да не погреше. Па онда направе још грђе, као кад кажу: "око педесетак".
-
Колико има новогодишњих празника? И који су то празници кад их има толико?
-
Pa Božić i Nova godina. A ima i Sveti Stefan, koji je ovde 26. decembra, a kod vas je valjda 8. januara, ako se ne varam, odmah posle Božića…
-
Sveti Stefan je devetog, to mi slava ;). A imamo i "srpsku" Novu godinu u okolini. Ali slažem se sa Zoranom da je termin "novogodišnji praznici" postao floskula.
-
Празник је само 1. јануар, а 2. јануар је само нерадни дан, као и било која недеља. Божићни празници су Бадњи дан и Божић. (А најрадоснији су зато што онда престаје велики пост :njam:)
-
Nit su to najradosniji (hrišćanski) praznici, niti tada prestaje veliki post.
Većina mladih više dana slavi Novu godinu, a verovatno se i Srpska nova godina može uračunati u novogodišnje praznike.
Floskula jeste, ali ne nemotivisana.
-
О Божићу у католичким земљама в. овде: http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=1900.0
-
јутрос је једна водитељка три пута поновила да се нешто десило у улици "Париских комуна". на Новом Београду. >:(
-
I ja sam više puta čula ljude da tako zove tu ulicu. Mislim da to dolazi zbog toga što verovatno na tabli piše Ulica Pariske komune (dakle genitiv jednine), a oni ne vide ili previđaju ono "ulica" i čitaju samo Pariske komune (dakle, liči na nominativ množine).
-
Ваљда што има четири точка :hehe:
U stvari, kolo upravo znači točak.
(Te narodni plesovi, te okolo, opkoliti, kolast.)
Odatle valjda i pluralno kola kao vozilo.