Српски језички атеље
Српски језички атеље => Језик је огледало душе => : Orlin 5. 01. 2012. у 11.57
-
Здраво свима! Видно jе да већ има много разликовних речника срп. и хрв. jезика, али, пошто jе врло тешко дефинисати и систематизовати срп.-хрв. разлике, сви имаjу више или мање проблема. Примери разликовних срп.-хрв. речника:
1. http://hr.wiktionary.org/wiki/Razlikovni_rje%C4%8Dnik_hrvatskog_jezika_i_srpskog_jezika - приметио сам очигледне будалаштине, нпр. мешање слова č и ć, изгледа да су аутори на Викиречнику нестручни.
2. Може да се преузме овде http://www.knjiznicari.hr/UDK02/index.php/Slika:Osnovni_razlikovni_rje%C4%8Dnik_izme%C4%91u_hrvatskog_jezika_i_srpskog_jezika.doc, jа га знам и користим, изгледа ми много боље, али шта кажу изворни говорници.
Хтео бих да погледате ове речнике и оценити њихов квалитет и/или предложити друге заиста доброг квалитета. Хвала унапред!
-
Примери разликовних срп.-хрв. речника:
1. http://hr.wiktionary.org/wiki/Razlikovni_rje%C4%8Dnik_hrvatskog_jezika_i_srpskog_jezika - приметио сам очигледне будалаштине…
Видео сам само две будалаштине и одмах дигао руке: први појам је абецеда=азбука, што нема везе, абецеда је абецеда, а азбука је азбука; мало ниже бачва=буре, опет глупост - суд до 1000 литара запремине зове се буре, преко 1000 литара је бачва.
-
Naravno da Vikipediju i ostale Vikimedijine projekte pišu nestrulna lica! [yes] Samo da kažem da su na Vikirečniku za takve budalaštine krivi Hrvati. Bilo je nekih komešanja oko srpskohrvatskog, prisvajanja reči i tako dalje, više se ne sećam, jer me je mrzelo da se bavim očiglednim besmislicama i da trošim vreme na njih… Orlin, ne veruj mnogo ni Vikipediji ni ostalim Vikimedijinim projektima. Oni su dobri za početak nekog istraživanja između ostalog i zato što članci obično sadrže i dosta literature i linkova koji mogu biti vrlo korisni. A ono što piše u njima, uzimaj uvek s rezervom…
Bio je neki srpsko-hrvatski rečnik koji je pisao Jovan Ćirilov, ali ne znam koliko je dobar…
-
Још глупости: бој = мегдан с примером Косовски мегдан. Писац не зна да је "мегдан" мало застарели турцизам, није чуо за бој на Мишару, ни за бој на Косову или Косовску битку, а вероватно не зна ни да бој постоји у српском и има тачну војну дефиницију, односно да се тим појмом означава војни сукоб ограничених размера.
-
Осим тога, на српском се каже Бој на Косову. Као што рекох, на Вики речнику је политика мало умешала прсте и Хрвати тамо коло воде (иако, изгледа не умеју да га играју). [pardon]
-
Мегдан је двобој, ваљда.
Плус што ХЈП има одреднице и мегдан и мејдан, и ни уз једно не стоји оно (срп.).
-
Problem je u tome što se ni hrvatski lingvisti ne slažu povodom svih razlika, a ovi ugledniji kao što je Ivo Pranjković nemaju najbolje mišljenje o razlikovnim rječnicima, pogotovu onim koji su izlazili početkom devedesetih. Radije čitaj razne vrste tekstova na hrvatskom i bilježi razlike na koje nailaziš. Ne radi se samo o riječima, nego pomalo i o gramatici, pravopisnoj normi…
-
I ovaj drugi je pun grešaka (o uvodnom pasusu da i ne govorim), samo na prve dve strane:
- aplauz/pljesak: i mi kažemo pljesak, pored aplauz
- arhiva/arhiv: govori se i arhiv i arhiva, doduše sa razlikom u značenju
- askurđel, sukurdov / predak: te reči se uopšte ne koriste (čak sumnjam da su mitske)
- auditorijum/slušateljstvo: i mi možemo reći slušateljstvo, mada je daleko običnije auditorijum
- džabe/badava: i ovde se čuje badava, mada je zastarelo
- bakarni/bakreni: i ovde se čuje bakreni, mada je pomalo zastarelo
- balvan, deblo / klada: i mi kažemo spavati ko klada
- bekstvo/bijeg: i mi kažemo beg
-
Је ли хрпа дозвољена реч у српском језику?
-
A što ne bi bila?
-
- askurđel, sukurdov / predak: te reči se uopšte ne koriste (čak sumnjam da su mitske)
…
- džabe/badava: i ovde se čuje badava, mada je zastarelo
Аскурђел није митско, бележи се на више места, али да се не користи то је тачно. Лично, користим и џабе, и бадава, нпр. "Толико сам се трудио око њега, али све бадава."; "Џабе ти је све то, нећеш успети"
-
Evo primera vesti sa sajta HRT-a, čisto da vidiš broj razlika (ako izuzemo ekavicu/ijekavicu):
Sudbina tužbe ovisi o Beogradu > zavisi od Beograda
Bio je rat, bili smo napadnuti prije 20 godina. Srbija je prostor na kojem se govori sličnim jezikom, uzajamno razumljivim, gdje postoji značajan prostor za hrvatske tvrtke > firme/preduzeća. To je naš interes bez velike patetike i emocija, dakle susjedi - partneri, možemo raditi, poštovati se. Ako to postignemo, to je velika stvar, ocijenio je premijer Zoran Milanović na tradicionalnom božićnom domjenku > banketu Srpskoga > Srpskog narodnog vijeća (SNV).
Domjenak > Banket SNV-a: Obnova povjerenja
Na pitanje opterećuju li te odnose međusobne tužbe, Milanović je odgovorio da se na tužbi radi već 12 godina i da su u njoj neki zahtjevi koje Hrvatska postavlja. O tome > Od toga hoće li ih partneri u Beogradu ispuniti, ovisi > zavisi svaki daljnji razgovor o sudbini te tužbe, zaključio je.
Sudbina nestalih, granice, sukcesija, ukradena kulturna dobra…
Predsjednik Ivo Josipović ocijenio je da je u posljednje dvije godine učinjen vidljiv pomak u hrvatsko-srpskim odnosima, no ima još dosta važnih otvorenih pitanja, kao što je sudbina nestalih Hrvata i Srba, zatim granice, sukcesija, ukradena kulturna dobra. Smatra kako je došlo vrijeme da ih odlučno rješavamo.
Na upit > Na pitanje / Upitan opterećuju li međusobne tužbe odnose dviju zemalja, Josipović je odgovorio kako u određenoj mjeri opterećuju iako ne misli da je to pitanje odlučujuće. Podsjetio je da je Hrvatska podignula > podigla tužbu kada su odnosi sa Srbijom bili gotovo na nuli, kada nije postojala perspektiva ne samo rješavanja problema, nego i ostvarenja legitimnih hrvatskih interesa, kada nije bilo suradnje > saradnje Srbije s Haškim sudom i kada uopće > uopšte nije bilo govora da bi se zajednički radilo na pronalaženju nestalih osoba.
Danas su okolnosti drugačije i mislim da je bitno da procijenimo možemo li, i kako, uspjeti u sporu, odnosno možemo li naše interese lakše i bolje ostvariti s tužbom ili bez nje i da onda odgovorno odlučimo. Mislim da je isto tako važno da se u javnosti ne pothranjuju > hrane/izazivaju očekivanja od tužbe koja nisu realna. To u prvom redu mislim kada je riječ o naknadi štete, rekao je Josipović.
Na pitanje o izjavi Ephraima Zuroffa da je sramota za Hrvatsku što su služene dvije mise za Antu Pavelića, Josipović je odgovorio da on osobno > lično i najveći dio hrvatske javnosti realno procjenjuju Pavelićevu ulogu u povijesti > istoriji, i ona je veoma loša. Podsjetio je da je cijeli državni vrh, bez obzira na stranačku pripadnost, odavao počast žrtvama politike koju je zastupao Pavelić. Danas je održavanje misa svedeno na jedan čin vjerske prirode, odaziv nije velik > veliki i tome ne treba davati veliku važnost, dodao je.
Na pitanje kako komentira > komentariše to što predstavnici HDZ-a nisu bili na božićnom domjenku > banketu, Josipović je odgovorio kako se nada da to nije nikakva politička poruka.
http://www.hrt.hr/index.php?id=48&tx_ttnews[tt_news]=146464&tx_ttnews[backPid]=23&cHash=003da887df
-
A što ne bi bila?
А зашто би била? [cesh]
-
A što ne bi bila?
А зашто би била? [cesh]
А зашто не би? Зато што ти ниси чуо за њу? :P Озбиљно, ништа не фали тој речи. Сасвим је уобичајена у српском. Хрпа или гомила, свеједно је коју ћеш употребити.
-
Ili, evo, još jedna:
Nema više ocjena na polugodištu?
Nakon što je informiran > obavešten o apsurdnosti polugodišnjih ocjena, novi ministar znanosti > nauke, obrazovanja i sporta Željko Jovanović odlučio ih je ukinuti. Kako prenosi Vjesnik, resorno ministarstvo odlučilo je uvesti niz promjena u administraciji, u stvarima koje otežavaju rad učiteljima i nastavnicima, a ne utječu na kvalitetu > kvalitet nastave.
Osim što gomilanje testova učenicima povećava stres, polugodište i zaključivanje ocjena nepotrebno su opterećenje za nastavnike. Zaključivanje ocjena na polugodištu, kažu prosvjetni djelatnici > radnici, nepotrebno je i u razredima stvara psihozu kad je najmanje potrebna - prije božićnih i novogodišnjih blagdana > praznika, piše Vjesnik.
http://www.hrt.hr/index.php?id=48&tx_ttnews[tt_news]=146459&tx_ttnews[backPid]=23&cHash=b61b4ff9a9
Ili, za kraj, još jedna:
Zbog rejtinga prodajemo HPB i CO
Ministar financija > finansija Slavko Linić izjavio je kako u proračunu > budžetu neće biti prostora za Hrvatsku poštansku banku (HPB) i Croatia osiguranje te da oni trebaju na tržište. Privatizirat će > Privatizovaće se vjerojatno > verovatno ove godine.
Ne razmišljamo da su prihodi od privatizacije ono što će u ovom trenutku spašavati prihodovnu stranu proračuna > budžeta. Ipak, treba poslati poruku da je privatizacija u funkciji smanjenja vanjskog > spoljnog duga i pokrivanja deficita. To je nešto što će rejtinške agencije i kreditori cijeniti, rekao je Linić nakon sjednice Vlade.
U isto vrijeme želimo jasno poslati poruku da je Hrvatska okrenuta tome da bude zemlja tržišne ekonomije i da je realni sektor taj koji treba prepustiti privatnim poduzetnicima > preduzetnicima. Posao države je, kad gledamo u financijskom > finansijskom sektoru, kako privatnike pokušati poduprijeti > privatnicima pokušati pružiti podršku u bitki > bici za izvoz, za investicije, a to možemo uvijek kroz HBOR, dodao je.
Komentirajući > Komentarišući novinarsku primjedbu kako se premijer Zoran Milanović danas zauzeo da se porez na imovinu ne uvodi preko noći, Linić, koji je zagovornik njegova > njegovog brzog uvođenja, istaknuo > istakao je kako je to stara ideja - još od 2007. Porez na imovinu treba biti okosnica i temelj financiranja > finansiranja lokalne samouprave, dodao je.
http://www.hrt.hr/index.php?id=48&tx_ttnews[tt_news]=146456&tx_ttnews[backPid]=23&cHash=8af85c3656
-
Аскурђел није митско, бележи се на више места,
Znam da RSJ, na primer, ne beleži, kao ni HJP. Čak ni Obratni rečnik. Treba još videti RMS i RSANU.
-
РМС, 2. фототипско издање, 1990, стр. 103
-
Evo primera vesti sa sajta HRT-a, čisto da vidiš broj razlika (ako izuzemo ekavicu/ijekavicu):
Sudbina tužbe ovisi o Beogradu > zavisi od Beograda
Bio je rat, bili smo napadnuti prije 20 godina. Srbija je prostor na kojem se govori sličnim jezikom, uzajamno razumljivim, gdje postoji značajan prostor za hrvatske tvrtke > firme/preduzeća. To je naš interes bez velike patetike i emocija, dakle susjedi - partneri, možemo raditi, poštovati se. Ako to postignemo, to je velika stvar, ocijenio je premijer Zoran Milanović na tradicionalnom božićnom domjenku > banketu Srpskoga > Srpskog narodnog vijeća (SNV).
Domjenak > Banket SNV-a: Obnova povjerenja
Na pitanje opterećuju li te odnose međusobne tužbe, Milanović je odgovorio da se na tužbi radi već 12 godina i da su u njoj neki zahtjevi koje Hrvatska postavlja. O tome > Od toga hoće li ih partneri u Beogradu ispuniti, ovisi > zavisi svaki daljnji razgovor o sudbini te tužbe, zaključio je.
Sudbina nestalih, granice, sukcesija, ukradena kulturna dobra…
Predsjednik Ivo Josipović ocijenio je da je u posljednje dvije godine učinjen vidljiv pomak u hrvatsko-srpskim odnosima, no ima još dosta važnih otvorenih pitanja, kao što je sudbina nestalih Hrvata i Srba, zatim granice, sukcesija, ukradena kulturna dobra. Smatra kako je došlo vrijeme da ih odlučno rješavamo.
Na upit > Na pitanje / Upitan opterećuju li međusobne tužbe odnose dviju zemalja, Josipović je odgovorio kako u određenoj mjeri opterećuju iako ne misli da je to pitanje odlučujuće. Podsjetio je da je Hrvatska podignula > podigla tužbu kada su odnosi sa Srbijom bili gotovo na nuli, kada nije postojala perspektiva ne samo rješavanja problema, nego i ostvarenja legitimnih hrvatskih interesa, kada nije bilo suradnje > saradnje Srbije s Haškim sudom i kada uopće > uopšte nije bilo govora da bi se zajednički radilo na pronalaženju nestalih osoba.
Danas su okolnosti drugačije i mislim da je bitno da procijenimo možemo li, i kako, uspjeti u sporu, odnosno možemo li naše interese lakše i bolje ostvariti s tužbom ili bez nje i da onda odgovorno odlučimo. Mislim da je isto tako važno da se u javnosti ne pothranjuju > hrane/izazivaju očekivanja od tužbe koja nisu realna. To u prvom redu mislim kada je riječ o naknadi štete, rekao je Josipović.
Na pitanje o izjavi Ephraima Zuroffa da je sramota za Hrvatsku što su služene dvije mise za Antu Pavelića, Josipović je odgovorio da on osobno > lično i najveći dio hrvatske javnosti realno procjenjuju Pavelićevu ulogu u povijesti > istoriji, i ona je veoma loša. Podsjetio je da je cijeli državni vrh, bez obzira na stranačku pripadnost, odavao počast žrtvama politike koju je zastupao Pavelić. Danas je održavanje misa svedeno na jedan čin vjerske prirode, odaziv nije velik > veliki i tome ne treba davati veliku važnost, dodao je.
Na pitanje kako komentira > komentariše to što predstavnici HDZ-a nisu bili na božićnom domjenku > banketu, Josipović je odgovorio kako se nada da to nije nikakva politička poruka.
http://www.hrt.hr/index.php?id=48&tx_ttnews[tt_news]=146464&tx_ttnews[backPid]=23&cHash=003da887df
Hvala, ali ne razumem zašto si obeležio neke razlike crvenom a druge plavom bojom, šta posebno imaš u vidu?
-
Problem je u tome što se ni hrvatski lingvisti ne slažu povodom svih razlika, a ovi ugledniji kao što je Ivo Pranjković nemaju najbolje mišljenje o razlikovnim rječnicima, pogotovu onim koji su izlazili početkom devedesetih. Radije čitaj razne vrste tekstova na hrvatskom i bilježi razlike na koje nailaziš. Ne radi se samo o riječima, nego pomalo i o gramatici, pravopisnoj normi…
Normalno je da se ne slažu jer ima mnogo problema u definisanju šta se razlikuje: razlike u strogom standardu ili u govornoj praksi, nekih reči ima u oba jezika ali s različitim značenjem, frekvencijom upotrebe ili stilskim karakteristikama itd.
-
О аскурђелима и другим прецима, дискусија премештена овде (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=272.msg19904#msg19904).
-
Hvala, ali ne razumem zašto si obeležio neke razlike crvenom a druge plavom bojom, šta posebno imaš u vidu?
Plavo obeleženi oblici ne bi bili percipirani kao hrvatski, ali oni nisu uobičajeni u srpskoj standardnojezičkoj praksi.
-
Meni "pothranjivati" uopšte ne zvuči hrvatski (a i Gugl daje gomilu pogodaka iz srpske štampe za "pothranjuje očekivanja (http://www.google.rs/search?q=pothranjuju+o%C4%8Dekivanja+-josipovi%C4%87)"); s ostalim se slažem.
-
Usput, za koje druge jezike postoje razlikovni rečnici? Koliko ja znam, takvih ima za kontinentalne skandinavske jezike (danski, norveški, švedski), ne znam koliko su dobri. Mislim da bi razlikovni rečnici bili korisni sa sve parove jezika koji su mnogo bliski jedan drugom, stranci ih često uče kombinovano, pa kombinacija velike sličnosti + znatan broj razlika može da nekoga zbuni.
-
Bio je neki srpsko-hrvatski rečnik koji je pisao Jovan Ćirilov, ali ne znam koliko je dobar…
Пиши пропало. Ем што је убацивао разнојаке глупости, ем што је чинио материјалне грешке с погрешним „преводима“ (код њега је у хрв. лужина што је у српском киселина [nesvest], а лужина је ’база’). Има још таквих будалаштина (а спазио сам их само прелиставањем у књижари), и још је неке речи приписивао само хрв. стандарду (нпр. слитина ’легура’)… Све у свему, мислим да су ти речници најобичнија глупост (има их и за немачки и аустријски немачки: једна књига је формата А5, фонт је величине 18, чини ми се, а има једва педесет страна: нпр. у нем. је ужина Brotzeit, а у аустрији Jause и тако то).
-
Usput, za koje druge jezike postoje razlikovni rečnici? Koliko ja znam, takvih ima za kontinentalne skandinavske jezike (danski, norveški, švedski), ne znam koliko su dobri. Mislim da bi razlikovni rečnici bili korisni sa sve parove jezika koji su mnogo bliski jedan drugom, stranci ih često uče kombinovano, pa kombinacija velike sličnosti + znatan broj razlika može da nekoga zbuni.
Postoje rečnici amerikanizama u španskom jeziku, u kojima su date razne verzije reči koje se koriste u različitim zemljama Hispanske Amerike i Španije, meni veoma interesantni… :)
Све у свему, мислим да су ти речници најобичнија глупост (има их и за немачки и аустријски немачки: једна књига је формата А5, фонт је величине 18, чини ми се, а има једва педесет страна: нпр. у нем. је ужина Brotzeit, а у аустрији Jause и тако то).
Ja ne mislim da su glupost. Mogu biti vrlo korisni, pogotovu za prevodioce, jer u zavisnosti od tržišta/zemlje za koji se radi prevod, treba koristiti jedan, drugi ili treći vokabular. Stalno ponavljam isti primer: u Španiji i ostalom delu Hispanske Amerike, glagol coger je sasvim normalan, tj, koristi se u svom osnovnom, značenju uzeti, uhvatiti (prevozno sredstvo), ili skupljati, ali u Argentini je to tabu reč, jer je sinonom za ono o čemu diskutujemo u onoj drugoj temi (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=1930.msg20091;topicseen#msg20091). Ako tome dodamo da je concha svuda školjka, ali u Argentini je ženski polni organ, onda možete zamisliti kako će vas gledati u Argentini ako kažete da ste celo veče skupljali školjke po plaži… [yes] Dakle, takvi rečnici su izuzetno bitni i važni, ali pod uslovom da se urade ljudski, svakako.