Српски језички атеље
Српски језички атеље => Граматика => Морфологија => : Orlin 14. 01. 2012. у 22.01
-
Здраво свима! Чини ми се да важе следећа "правила" за род именица коjе долазе из страних jезика:
1. Те коjе се завршаваjу на -а добиjаjу женски род (као домаће именице с истим завршетком, оваj завршетак jе карактеристичан за женски род у скоро свим индоевропским jезицима).
2. Све остале постаjу мушког рода.
Хтео бих да вас питам:
1. Да ли има изузетака од ових "правила"?
2. Постоjе ли "стране" именице средњег рода? Питам jер у бугарском стране именице на -о, -е (завршеци за домаће именице средњег рода) - рецимо метро, ателие - или на самогласнике некарактеристичне за завршеце домаћих именица (нпр. такси, урду, меню) практично увек су средњег рода, и зато морам да пазим када пишем на српском: jа сам немало пута грешио род нпр. "ниво", не могу да се навикнем да jе ова именица мушког рода у српском (можда као и у француском?).
3. Да ли има значења каквог рода jе именица у изворном jезику (наравно, ако има родова у том jезику - нпр. нема рода у турском или мађарском)?
Хвала унапред!
-
Богме, не, мушког су рода увек стране речи на самогласник -о и -е, те са завршетком на неки сугласник, и само тај род признају речници: метро, корзо, ауто, ниво; матине, кабаре, бифе, кафе — све м. р. У Србији се и не чује то ауто, то корзо, док се у Босни и тако говори. Именице страног порекла на -а су женског рода: аномалија, функција, ситуација.
-
У Србији се и не чује то ауто, то корзо,.
http://www.011info.com/restorani-u-beogradu/restoran-malo-korzo :D
Malo korzo postoji 15 godina. Osnovan je u Peći, ali smo zbog rata bili prinuđeni da se preselimo u Beograd.
-
Ја сам овде чуо трособни станови имају и мало ве-це, стално је гледао у њено деколте.
Мислим, овде се може свашта чути, више се не изненађујем.
-
http://www.011info.com/restorani-u-beogradu/restoran-malo-korzo :D
Знам за тај ресторан, зато сам се оградио од тврдње да се никад не чује. :) Надам се да боље кувају но што владају језиком (U Malom korzo-u, sa prelivom kajmaka, SA PRELIVOM PEČURAKA…). ;)
-
Ne *u Malom korzou, nego u Malo korzo. ;)
-
Ne *u Malom korzou, nego u Malo korzo. ;)
Шта тачно имаш у виду?
-
У Србији се и не чује то ауто, то корзо,.
Malo korzo postoji 15 godina. Osnovan je u Peći, ali smo zbog rata bili prinuđeni da se preselimo u Beograd.
Mislio je Šomi na užu Srbiju. Ti su s Kosova, tako da su doneli svoj govor odande…
-
Ne *u Malom korzou, nego u Malo korzo. ;)
Шта тачно имаш у виду?
Šala. Duja se šali na njihov račun što su napisali neispravno.
-
Referenca je bila na odsustvo padeža u južnim govorima (mada nisam hteo da se rugam, više da ispravim Šomija, koji ono beše iz Niš?). Pored toga što je srednji rod reči korzo nestandardan, na jugu neće reći Jeli smo u Malom korzou, nego Jeli smo u Malo korzo.
Nisam siguran kako tačno stoji stvar u pojedinim dijalektima južno i istočno od Morave. U ovoj poziciji, mislim da u većini postoji sinkretizam lokativa i akuzativa: na primer, Jeli smo u malu kafanu. a ne *u mala kafana, bar u onim govorima koji su sačuvali padeže.
-
Pa svi govori imaju barem akuzativ. [pardon]
-
Meni se čini da je na jugu/istoku Srbije upotreba redukovanog broja padeža pod uticajem makedonskog i bugarskog, jer ti jezici nemaju padeže, koliko sam shvatila, plus imaju članove, koje srpski nema…
-
Да, одатле сам, али морам признати да сам тек сад схватио шалу. :)
-
Meni se čini da je na jugu/istoku Srbije upotreba redukovanog broja padeža pod uticajem makedonskog i bugarskog, jer ti jezici nemaju padeže, koliko sam shvatila, plus imaju članove, koje srpski nema…
Ma kakav uticaj (standardnog) bugarskog i (standardnog) makedonskog. Ti svi govori su u istoriji svakako uticali jedni na druge, ali ne može se reći da torlački govori (ili kosovsko-resavski) imaju redukovan broj padeža zbog uticaja bugarskog ili makedonskog.
-
Meni se čini da je na jugu/istoku Srbije upotreba redukovanog broja padeža pod uticajem makedonskog i bugarskog, jer ti jezici nemaju padeže, koliko sam shvatila, plus imaju članove, koje srpski nema…
Ma kakav uticaj (standardnog) bugarskog i (standardnog) makedonskog. Ti svi govori su u istoriji svakako uticali jedni na druge, ali ne može se reći da torlački govori (ili kosovsko-resavski) imaju redukovan broj padeža zbog uticaja bugarskog ili makedonskog.
Kako onda objasnjavas da BAS u tom delu Srbije koriste vrlo redukovan broj padeza?
-
Meni se čini da je na jugu/istoku Srbije upotreba redukovanog broja padeža pod uticajem makedonskog i bugarskog, jer ti jezici nemaju padeže, koliko sam shvatila, plus imaju članove, koje srpski nema…
Ma kakav uticaj (standardnog) bugarskog i (standardnog) makedonskog. Ti svi govori su u istoriji svakako uticali jedni na druge, ali ne može se reći da torlački govori (ili kosovsko-resavski) imaju redukovan broj padeža zbog uticaja bugarskog ili makedonskog.
Mislim da je pravo objašnjenje da prelazni govori poput torlačkog imaju zajedničke osobine s govorima koji pripadaju području drugih standardnih jezika ne uticaj jednog savremenog standardnog jezika na druge (u slučaju bugarskog, makedonskog i srpskog takav uticaj je praktično odsutan) nego zajednički razvoj u istoriji, posebno pre podeljenja dijalekatskog kontinuuma na savremene standardne jezike. Standardizacija je, da ne zaboravljamo, relativno skorašnji fenomen (s istorijskog gledišta).
-
Kako onda objasnjavas da BAS u tom delu Srbije koriste vrlo redukovan broj padeza?
Reč je o tome šta je starije, a prvo beše reč. :D
Vuk hoće da kaže da su ti dijalekti (kao, uostalom, i svi susedni dijalekti) nastali pre nego što su uopšte nastali koncepti "makedonskog", "bugarskog" i "srpskog", pa i koncept standardnog jezika. Reći da imaju "redukovan broj padeža zbog uticaja bugarskog" je, prema tome, anahronizam — nije "bugarski" postojao pre nego što su u torlačkim dijalektima počeli nestajati padeži.
-
Upravo tako.
-
Dobro, u pravu ste, ja sam zapravo i mislila na to: zajednički razvoj, pa utiču jedni na druge.