Српски језички атеље => Језик је огледало душе => : J o e 21. 01. 2012. у 19.49
: Феномен Милка Цанић
: J o e21. 01. 2012. у 19.49
Знам да сам више пута показао отворено хејтовање према животу и делу ове жене, али како чујем неку њену реченицу, свака груба реч ми се чини мала за њу.
Текст је стари, баш као и нестручност „супервизорке“: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/A-be-prase-slonce.sr.html.
И Милка Цанић, лингвиста, сагласна је да они којима је писана реч основа за живот морају да се придржавају правила језика.
– У нашем случају то је шумадијско-војвођански говор, а постоје и косовско-ресавски и призренско-тимочки, који не улазе у основу књижевног говора. Шумадијско-војвођанском говору припадају они који живе у Београду, у Новом Саду, али и Крагујевчани и Крушевљани. Зато су разлике међу њима углавном у акценту. А када човек дође у нову средину, што је музикалнији, то ће брже, можда чак и несвесно, да прилагоди акценат – објаснила је Цанићева.
Што се различитих речи тиче, што је главни разлог због којег Војвођани најчешће не разумеју јужњаке, Милка Цанић сматра да оне нису и не могу да буду део књижевног језика, али их треба сачувати.
– То су лепе, богате и музикалне речи и много је боље сачувати једну такву нашу реч него примити стотину страних. Јер, као што има много различитих обичаја, тако постоје и различите речи којих се не треба одрећи. А најважније је да се разумемо – закључује Милка Цанић.
Остатак чланка је мање-више прихватљив. Али ово је за антологију.
Милка Цанић, лингвиста
Не.
морају да се придржавају правила језика
Хтели не хтели, морају, иначе их нико не би разумео. Вероватно хоће да каже: стандардног језика.
У нашем случају то је шумадијско-војвођански говор
Правила језика су — шумадијско-војвођански говор. [cesh]
Шумадијско-војвођанском говору припадају они који живе у … Зато су разлике међу њима углавном у акценту.
Логика, ћао!
то ће брже, можда чак и несвесно, да прилагоди акценат
Несумњиво „правилан језик“.
Што се различитих речи тиче, што је главни разлог због којег Војвођани најчешће не разумеју јужњаке
Не.
Што се различитих речи тиче, што је главни разлог због којег Војвођани најчешће не разумеју јужњаке, Милка Цанић сматра да оне [све??] нису и не могу да буду део књижевног језика
Шта не говориш као Лала, и не треба да говориш.
То су лепе, богате и музикалне речи
Чист „лингвистички“ приступ.
боље сачувати једну такву [лепу, богату, музикалну] нашу реч него примити стотину страних
као што има много различитих обичаја, тако постоје и различите речи
Аналогија? Као што имамо много птица, тако имамо и много певаљки.
Јер, као што има много различитих обичаја, тако постоје и различите речи којих се не треба одрећи. А најважније је да се разумемо
Дедуктивни финале.
Осетио бих некакву моралну компензацију када би она, заслужено, једанпут ушла у неку енциклопедију људи који су постали познати захваљујући својој глупости.
: Одг.: Феномен Милка Цанић
: J o e21. 01. 2012. у 20.04
Да је она пролазни глупак, не би ме било брига. Ти вероватно не пратиш, као и паметни део Србије, шта се овде ради. Њу позивају где год се говори о језику. У свакој је емисији РТС-а (лупета, лупета, лупета!), кад пишу — с мене па на уштап — било који чланак о језику, питају једног универзитетског професора, а онда испод дају коментар Милке Цанић, да оповргне и уништи и оно мало што може ШНМ да чује о језику.
С њом снимају интервјуе, праве медијску звезду од ње (што је све испрва почело као најциничнија могућа шала), а она верује (и експлицитно изјављује) да је узор писмености и културе младима у Србији!
Joe, to je tako deprimirajuće. Ali zaista. Ali, to je valjda pravilo koje se stalno ponavlja kroz istoriju ljudske rase: mediokriteti bez morala i kriterijuma spremi na sve, pa i rođenu majku da prodaju, uvek uspeju u životu. Pametan, vredan i radan čovek uvek ostane negde u zapećku, baš zato što ima moralna načela preko kojih ne može da gazi i dovoljno pameti da zna s kim ne vredi diskutovati…
: Одг.: Феномен Милка Цанић
: J o e21. 01. 2012. у 20.34
Не мора да значи да ће обавезно бити у запећку, али да ће теже пролазити, хоће. Али овде није толико ствар у њој самој, која је толико ограничена да не зна када се повуче. Пре ће бити да је медијима бомбастичније да објаве неку оштру неосновану језичку забрану Милке Цанић или њену романтичну псеудолингвистичку реченицу о музикалности јужњачких речи него да чују трезвену чињеничну мисао засновану на науци од неког угледног професора. Ваљда је у питању призивање стереотипа. Довољно је да кажеш „наш дивни, богати, музикални језик“ (на прагу србовања) или „Пропаде нам језик од англицизама!“ (опет национализам), прихваћен си. У супротном излазиш из уравниловке.
Позитиван пример супротног јесте популарнојезичка активност младог Мате Каповића у Хрватској. Читао сам неколико његових интервјуа који су и научно основани и занимљиви, а нису подлегли сензационалистичком духу неуких новинара.
То са повлачењем сам више мислила на Ивана Клајна у некој емисији где је он био с Ћириловим и још неким фантомима који су просипали будалаштине (не могу се сетити више која је емисија била у питању, гледала сам снимак на Јутјубу) и сиротог Клајна који их је само гледао и није могао човек до речи да дође од њих. То сам мислила. Он је све време ћутао јер је културан фин господин, док су се ова двојица, тројица само надвикивали и просто такмичилии у томе кко ће бити већи Србин. Сећам се да је Ћирилов величао језик своје неписмене бабе, а да је онај други уздизао до небеса неписменог сељака који је крвавио гаће у Првом светском рату за домовину, те из тог разлога, ми треба да прихватимо језик којим су они говорили. Ма будалаштине. Мислим да је сироти Клајн мислио да је у зони сумрака… :D
Јао, да то није било на РТС-у, у емисији оне Миљковићке, кад су којекакви политиканти трабуњали како је неписмени српски сељак одбранио своје вековно огњиште у Првом устанку, тра-ла-ла? Клајн је ту на почетку емисије покушавао нешто да изусти, али напослетку је одустао.
Јао, да то није било на РТС-у, у емисији оне Миљковићке, кад су којекакви политиканти трабуњали како је неписмени српски сељак одбранио своје вековно огњиште у Првом устанку, тра-ла-ла? Клајн је ту на почетку емисије покушавао нешто да изусти, али напослетку је одустао.
Pošto je tebi trebala godina i po da postaviš pitanje, valjda ne kasnim mnogo ako odgovorim posle nepune godine zakašnjenja. :D Verujem da Bruni misli na ovu emisiju: http://www.natasa-miljkovic.com/arhiva/059.php — mada je ja sad ne mogu naći na YouTubeu (gde Bruni kaže da ju je gledala) i ne znam da li je uopšte ima negde onlajn (ali ako nekome baš treba, imam je snimljenu pa možemo nešto iskombinovati). Uglavnom, čim je na spisku gostiju Raka Radović, to ne može da ne bude urnebesno, ali to je već Zoranov fah. :D
Pa i ja sam taj video gledala jer ga je neko postavio na forumu, samo se ne sećam da li je ovde ili na ODF… Moguće da su vremenom obrisali zbog kršenja AP, nije ništa čudno…
Иако инфинитив удебљивати (према коме је гл. им. удебљивање) доиста звучи чудно, има потврда током развоја језика да се расподела суфикса̄ -а́вати/-и́вати данас не примењује доследно како је то чинио Вук у свом Рјечнику (ако је самогласник кратак у последњем слогу основе глагола, несвршен глагол градио се наставком -а́вати, а од свршених с дугим творио се несвршени парњак с -и́вати). Многе облике помиње и РМС као дублетне, иако су се данас практично наметнули облици на -авати (без обзира на то да ли је презент -авам или -ујем). Са чисто граматичке стране, удебљивати и удебљивање су прихватљиви, иако их у пракси готово извесно нећемо срести.
Сад, да ли и овде вреди поука о ћоравој коки и зрну или је ово било знање на делу…