Српски језички атеље
Српски језички атеље => Језик је огледало душе => : Orlin 26. 01. 2012. у 10.02
-
Здраво свима! Колико jа знам, ћирилица jе историjски прво и традиционално писмо у Србиjи и неколико векова jе било jедино писмо у употреби, а српска латиница jе настала релативно скоро али jе већ много популарна. Хтео бих да вас питам:
1. Када jе уведена латиница у Србиjи? Занимаjу ме подаци не само за време њене прве употребе него и када jе она постала значаjна за писмену праксу.
2. Из каквих разлога je српски добио друго службено писмо?
3. Коjе писмо тренутно преовладава у пракси? Jа сам релативно мало путовао у Србиjи, али сам приметио да се у Jужноj Србиjи некако више виде натписе на ћирилици, а у осталим деловима Србиjе латиница има малу предност.
4. Ко (лингвиста или не, Србин или странац) има наjвећи прилог увођењу и утврђивању српске латинице?
Хвала унапред!
-
http://www.nspm.rs/kulturna-politika/udbalica-ili-cirilica-pitanje-je-sad-q.html
-
1. Пре стотинак година и скоро одмах је постала значајна — уведена је силом.
2. „Братство и јединство.“
3. Латиница, нажалост. Ретко где ћеш видети ћирилицу, сем можда на државној ТВ и у понеким штампаним новинама.
4. Чика Јосип.
Овај текст на који је Зоран дао линк мало је ксенофобичан и претеривање, али има делова са којима се могу сложити:
За употребу латинице у свакодневном животу налазило се много изговора: те једноставнија је за писање, те модернија је, те појављују се компјутери па је глупо користити ћирилицу, и тако даље. У основи а и позадини потискивања ћирилице увек је стајао страх. Официри ЈНА који су писали ћирилицом бивали су прекомандовани у гарнизоне за које им је требало два дана да их на карти нађу, политичари нису могли да се пењу комунистичким лествицама. А остали, поготову Срби који су живели у национално мешовитим срединама, сматрали би се недовољно оданим братству-јединству уколико би писали ћирилицом.
-
O, bože.
"Na vrhovima hrvatskih bajoneta". Sve je to deo svetske zavere protiv srbstva, da bismo zaboravili da smo nebeski narod. I sve završavamo mudrim rečima svetog vladike Nikolaja.
Moram da spustim loptu da Bruni ne bi zaključala i ovu temu. [pardon]
Orline, latinica je uvek bila u Srbiji izraz jednog političkog stava, i kao takva ulazila je postepeno u upotrebu još od pre Prvog svetskog rata, da bi se konačno učvrstila šezdesetih i sedamdesetih. U javnoj praksi danas daleko preovladava latinica - mada zavisi i od konkretnog medijuma: knjige se štampaju i ćirilicom i latinicom, većina listova i časopisa izlazi na latinici, a reklame su gotovo isključivo latinične - , a za privatnu upotrebu ne znam. Nacionalistička hajka protiv latinice svakako je doprinela učvršćivanju ćirilice, barem kod onog dela populacije koji naginje nacionalizmu i tradicionalizmu, tako da iako latinica ima monopol u javnoj sferi, ćirilica svakako neće skoro nestati iz upotrebe.
-
Да, мора се нагињати национализму да би се користила ћирилица. Какав је то став!?
Рекао сам да је горњи текст претеривање баш због таквих глупих опаски о бајонетима и острашћеном тону којим је писан, али рећи да неко мора бити националиста да би користио ћирилицу такође је, најблаже речено, претеривање.
Као корисност латинице увек се потежу неки квазиаргументи: олакшава комуникацију са модерним светом, олакшава учење страних језика, олакшава оријентацију страним туристима, олакшава употребу рачунара, тра-ла-ла.
http://www.nspm.rs/kulturna-politika/koliko-kosta-cirilica-q.html
-
рећи да неко мора бити националиста да би користио ћирилицу такође је, најблаже речено, претеривање.
Gde sam ja to rekao?
-
Последња реченица:
Nacionalistička hajka protiv latinice svakako je doprinela učvršćivanju ćirilice, barem kod onog dela populacije koji naginje nacionalizmu i tradicionalizmu, tako da iako latinica ima monopol u javnoj sferi, ćirilica svakako neće skoro nestati iz upotrebe.
-
I gde tu piše da je svako ko koristi ćirilicu nacionalista?
-
У реду, можда сам погрешно протумачио твоје речи. Извињавам се.
Уз то, препоручио бих онај чланак на који сам упутио: http://www.nspm.rs/kulturna-politika/koliko-kosta-cirilica-q.html.
-
Apology accepted. [pardon]
Ово је, наравно, могуће само у друштву у коме су суспендоване све моралне и културне вредности и насилно замењене сопственом умишљеном противвредношћу у новцу
Zar i ovo nije preterivanje?
Наравно, оно са чиме се овде прећутно тргује вреди неупоредиво више од онога што се наводно „добија“,
Trguje se političkom slobodom da se srbuje preko SMS poruka, što nije u redu, ali nije ni fatalno.
Ja ne vidim suštinsku razliku između Zoranovog i ovog članka. Čak mi je onaj nacionalizam gore pošteniji, jer je svoja ubeđenja i strahove izneo otvoreno i do kraja, nego ovo pritajeno srbovanje i arogancija.
-
Видим да је ово још једна тема где врло лако може доћи до препуцавања, а самим тим и до закључавања. Само бих једно волела да кажем поводом теме: волела бих да ми тај чланак који је Зоран цитирао дође на њикипедију, па да га окитим шаблонима "тражи се извор". Врло је неодговорно тврдити такве екстремне ствари без иједног доказа. Поготову је врло неодоговорно зато што нам је питање поставио један странац, и ред је да му се одговори што је неутралније и истинитије могуће, са што мање личних ставова и мишљења по том питању, како би он сам могао да из информација које му дате, извуче сам своје закључке.
ПС:И још нешто: уопште не разумем потребу да се истичу предности и мане једног и другог писма. Зашто не могу да буду прихваћена на једнак начин, па нека их свако користи како му одговара, и да не види стално неке злокобне завере код оних који користе друго писмо?
Дакле, молим вратите се на тему, и пробајте човеку да одговорите како треба, с аргументима и по могућству, с цитирањима извора за своје твдње, пошто је ово тема која захтева такав начин излагања.
-
1. Пре стотинак година и скоро одмах је постала значајна — уведена је силом.
2. „Братство и јединство.“
3. Латиница, нажалост. Ретко где ћеш видети ћирилицу, сем можда на државној ТВ и у понеким штампаним новинама.
4. Чика Јосип.
Мислим да је у периоду од 1945. наовамо само јаче форсирана. На територији Краљевине Србије, Краљевине Црне Горе и Војводства Србије (данашња Војводина) је међу Србе уведена стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, док је међу Србима са територије данашње ХР и БиХ (и католицима и православнима) постојала и раније. „Братством и јединством“ се само битно променио однос у учесталости употребе.
Мислим да је латиница у Србији експлодирала од 1980-их или мало раније, услед прилива технике (нарочито рачунарске) и као писмо најнапреднијег дела света, и да је букнула из чистог помодарства, као нешто што је ново и модерно.
Наравно, има и онога о чему је већ раније доста писао Зоран, само ја мислим да је то могло утицати на високу заступљеност латинице, али да није могло створити у народу толику жељу за њеним коришћењем. Нпр., срео сам и срећем доста људи који су неписмени на ћирилици (тачније, нису толико писмени да се њоме служе без већих грешака), док се не сећам кад сам задњи пут наишао на некога ко не зна латиницу.
-
Колико jа схватам, ради се и о неком типу негативне дискриминациjе према ћирилици због доминантних политичких ставова у 20. веку и о помодарству због развоjа технике и напретка дела света коjи користи латиницу, и ова 2 фактора су резултирала значаjним смањењем употребе ћирилице и доминациjом латинице. Чини ми се да jе проглашавање ћирилице jединим службеним писмом Уставом Србиjе позитивна дискриминациjа према ћирилици с идеjом "поправити ситуациjу" коjа jе резултат прошле негативне дискриминациjе - познати су ми аналогични покушаjи вратити неки социjални феномен у употребу након свесног ограничавања у прошлости (нпр. регионални jезици у Шпаниjи, чиjа jе jавна употреба била забрањена у време генерала Франкоа).
Успут, знам да jе било истих техничких проблема с ћирилицом у другим словенским државама пре 10-15 година, па се латиница некако уобичаjила у респективним словенским jезицима у неформалним комуникациjама преко ИТ (код неких млађих људи и у другим сферама) иако ниje никада имала статус званичног писма. Али сада, кад jе већ решен проблем с кодирањем свих врста писма широм света (укључуjући ћирилицу), нико не мисли озбиљно на замену традиционалног националног писма латиницом и не прихватаjу се за оправдање употребе латинице уместо традиционалног писма неки претпостављени технички проблеми с кодирањем.
-
Lično sam protiv bilo kakve vrste diskriminacije, bila ona negativna ili pozitivna. Ljude ne možeš naterati da nešto koriste ako neće, a takva praksa diskriminadcije može da stvori negativnu reakciju, pogotovu kod Srba, koji su poznati kao inadžije. Već sam naišla na takve reakcije kod ljudi za koje znam garant da nisu nikakvi srbomrsci i sl. jednostavno od priče da je ćirilica ugrožena i da mora da piše ćirilicom u njima se stvorio revolt te ako su ranije i pisali ćirilicom, sad iz inata odbijaju to da rade. Popularisanje bilo čega radi se reklamiranjem, nikako bilo kakvom vrstom diskriminacije. Marketing može čudo da napravi.
-
Чини ми се да jе проглашавање ћирилице jединим службеним писмом Уставом Србиjе позитивна дискриминациjа према ћирилици с идеjом "поправити ситуациjу" коjа jе резултат прошле негативне дискриминациjе - познати су ми аналогни покушаjи вратити неки социjални феномен у употребу након свесног ограничавања у прошлости (нпр. регионални jезици у Шпаниjи, чиjа jе jавна употреба била забрањена у време генерала Франка).
Ali pitanje je zašto sada uopšte "popravljati situaciju", kad je srpskom svejedno da li se piše ćiliricom ili latinicom? (A ljudima nije svejedno da li smeju da govore na svom jeziku ili ne.)
-
Чини ми се да jе проглашавање ћирилице jединим службеним писмом Уставом Србиjе позитивна дискриминациjа према ћирилици с идеjом "поправити ситуациjу" коjа jе резултат прошле негативне дискриминациjе - познати су ми аналогни покушаjи вратити неки социjални феномен у употребу након свесног ограничавања у прошлости (нпр. регионални jезици у Шпаниjи, чиjа jе jавна употреба била забрањена у време генерала Франка).
Ali pitanje je zašto sada uopšte "popravljati situaciju", kad je srpskom svejedno da li se piše ćiliricom ili latinicom? (A ljudima nije svejedno da li smeju da govore na svom jeziku ili ne.)
Писао само о "поправљању ситуациjе" jер се стигло до нежељеног резултата: традиционално ћирилично писмо се слабо користи, чак га неки сматраjу угроженим да потпуно нестане. Не мислим да jе свеjедно хоће ли ћирилица остати или, насупрот, нестати пошто нестанак jедног писма значи недоступност писмене традициjе на овом писму будућим генерациjама (таквих проблема има, рецимо, у Турскоj - радикално jе измењено писмо у 20. веку, а и савремени турски jе врло различит од османског, па, колико jа знам, сада не више од 1% становништва, искључиво те коjи су учили османски турски, може да чита текстове писане пре 1920их.) Слажем се с Бруни да jе дискриминациja лоша ствар, чак ако jе позитивна, пошто дискриминациjа = притисак, насиље, и нешто може да се одржи у друштву само ако га већина друштва жели и постоjе начини мотивисати такву жељу (нпр. реклама), не форсирано наметање. Чини ми се да оваj текст о монополу ћирилице у службеноj комуникациjи у Уставу Републике Србиjе вештачки и непродуктиван - никако не може да створи жељу користити ћирилицу него инат и одбиjање.
-
Не мислим да jе свеjедно хоће ли ћирилица остати или, насупрот, нестати пошто нестанак jедног писма значи недоступност писмене традициjе на овом писму будућим генерациjама (таквих проблема има, рецимо, у Турскоj - радикално jе измењено писмо у 20. веку, а и савремени турски jе врло различит од османског, па, колико jа знам, сада не више од 1% становништва, искључиво те коjи су учили османски турски, може да чита текстове писане пре 1920их.)
Ovo mi nije jasno. Najviše ljudi čita knjige koje su tek nedavno odštampane ili preštampane, što znači da izdavač uglavnom ima tekst u elektronskom formatu. Ako je pisan ćirilicom, dovoljan je pritisak na dugme da se prebaci u latinicu. Naravno, dodatna korektura nije naodmet, ali to je sitnica. Čak i da izvorni tekst nije u elektronskom obliku, OCR tehnologija je dotle dogurala da je neko prilično uspješno skenirao čitav RMS. Dakle, to što pominješ nije razlog za čuvanje ćirilice. Sa druge strane, kada se elektronski čitači prošire na našim prostorima, preslovljavanje bi moglo da bude jedna od standardnih opcija; ko više voli ćirilicu, imaće veći izbor nego u papirnom obliku.
-
Пало ми jе нешто на памет: иако jе латиница релативно дуго време фаворизована и већ доминантна у пракси, она jе по мени de facto са статусом "помоћног писма". Да jе српска латиница пуноправно писмо, за страна властита имена и недовољно одомаћене опште именице изворно у латиничном писму користило би се изворно писање, стандард у другим jезицима с латиничним писмом. Транскрипциjа се, барем по мени, користи у овим случаjима само ради лакшег пресловљавања (углавном аутоматско) у ћирилицу, званично писмо. Чини ми се да jе потпуно будалаштина да не пишемо изворно страна латинична имена - зашто да сами отежавамо посао?
-
PUPS: Vreme za Dan ćirilice (http://www.b92.net/info/izbori2012/vesti.php?yyyy=2012&mm=04&dd=08&nav_id=598634)
Žene su, podseća PUPS, dugo čekale da se izbore za ravnopravan tretman u društvu, da se u svojim pravima izjednače sa muškarcima i u velikoj meri su tu težnju ostvarile.
"Međutim, i dalje postoji potreba da se jedan dan u godini, 8. mart, obeležava kao Dan žena. PUPS smatra da je sazrelo vreme da se i ćirilica upusti u borbu za ostvarenje svoje stvarne ravnopravnosti i da jedan dan u godini bude Dan ćirilice", poruka je predstavnika PUPS-a.
-
Довољно је ући у било коју продавницу и видети има ли који производ на ћирилици или да декларација пише на ћирилици. Мислим да сам видео да је писало суботичко млеко ћирилицом, поред латинице и онај Грицко (не знам да ли то још продају). Понека ракија, Златиборац и то је то. Ништа боље није ни кад уђете у било коју књижару, све стране писце готово увек штампају на латиници, домаћи писци су мало бољи. Жута штампа искључиво на латиници, обрасци у банкама. Најнелогичнији су ми рачуни на којима ћирилицом пише готовина и тако даље, а производи на латиници и имена радника или радница. Сајтови скоро сви, осим државних, само на латиници. Тако да ја не доживљам да је латиница нешто дискриминисана јер није стављена у устав изричито. Чак мислим да је ћирилица дискриминисана јер за људе у Србији је свеједно на ком писму нешто пише, а свеједно у преводу значи латиница. Биоскопске најаве искључиво на латиници. Неки то правдају да, пазите ово, нема ћириличних фонтова (ја их имам преко 2000), то сам чуо од друга.
И још ми ово не улази у главу, ако на имлековом јогурту пише на македонском декларација, што не би могла и да пише на српском ћирилицом? [neznam]
-
Ma, ti pemzioneri trabunjaju. Izjednačenost ženskih prava je samo prividna. Nema to veze s ćirilicom. Osim toga, to je po meni zloupotreba ženskog imena u političke svrhe, vrlo ružno, vrlo, vrlo ružno…
Što se tiče ćirilice… Društvo napreduje i napreduje u latiničnom pravcu, to je očigledno. Zašto je to tako, nije bitno. Pogotovu nije dobro ružiti ljude zato što koriste latinicu a ne ćirilicu. Jedini način, čini mi se, da se latinica "suzbije" jeste da se državnim propisima zabrani, ili barem da se ćirilica počne zakonski favorizovati, ali očigledno je da se to ne radi (a i ne bi bilo lepo). Nešto slično se dešava ovde u Kataloniji. Isprva je to bila samo pozitivno populisanje katalonskog, ali sad postaju već opasni i to mi se ništa ne dopada. Što je kriza veća, to su sve jači glasovi o osamostaljenju, a samim tim i totalnom proterivanju kastiljanskog. U školama, navodno, kažu da svako ima pravo da odabere jezik na kom če učiti, ali svako ko zatraži da mu dete uči isključivo na kastiljanskom, blago rečeno, nije viđen blagonaklono, i naravno, obavezno se pojavi u novinama. Politika je gadna stvar. A bili su mi tako simpatični dok su širili na pozitivan način katalonski jezik, čak sam zaista imala želju da ga učim…
-
Књиге и часописи штампају се на латиници зато што издавачи рачунају на тржита Хрватске и БиХ.
Чак и ја, иако се као нешто „борим“ за ћирилицу, на сајту СФ тима пишем само латиницом у темама за које сматрам да ће их читати корисници из бивших ЈУ-република.
У првом случају разлог је чисто финансијске природе а у другом нека врста пристојности према онима који не знају ћирилицу.
-
Какав jе чињенични статус српске латинице: jе ли она само званична транслитерациjа ћирилице прописана законом с тиме да jе с много широм употребом - ниjе ограничена само на предавање домаћих реалиjа као наша званична транслитерациjа (наш Закон о транслитерациjи (http://lex.bg/bg/laws/ldoc/2135623667)) него се користи у свим врстама текстова или пуноправно писмо?