Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Велико слово => : Бруни 28. 10. 2010. у 22.08
-
По Правопису 2010: Свети увек с великим С ако је устаљено тако.
Ово ми није јасно: Да ли је увек Свети велико код имена светаца, или само тамо где је устаљено, и ако је ово друго, како да одредимо где је устаљено а где није? Мени се чини да је ово правило конфузније него што је раније било. Раније је било све мало, и готово. Сад опет треба да преврнеш цео интернет и сву могућу литературу да би установио да ли је нешто устаљено или није…
-
Цитирам: „Атрибут свети уз имена светаца, као и блажени, хазрети, по правилу су саставни и неиспустиви део имена и пишу се великим почетним словом:
Свети Петар, Свети Лука, Свети Никола, Свети Сава, Свети Симеон Мироточиви, Света браћа Ћирило и методије (/Света браћа, Света солунска браћа, Солунска браћа), Свети краљ Милутин, […].
Напомена: Кад атрибут није саставни део имена, него служи за његово ближе одређење, пише се малим словом: Бјековић млажи, Петровић син, Станковић отац, апостол Петар [итд., нигде се не помиње свети малим словом]”
Не треба, дабоме, претраживати интернет. Али нећеш писати велико: *То ће се десити на Свето никад.
-
Добро де, Џо, нећемо сад да будео буквалисти.. :)
Дакле, реч ’свети’ увек великим словом кад иде уз име свеца.
Фала на цитату. Ау, што ће ботови на њикипедији имати посла… :)
-
Нема на̀ чем’.
-
Мени је ово нпр. једно од безвезних правила.
Просто,
- име свеца → малим (свети Марко, света Магдалена)
- име црквеног празника → великим (Данас је Свети Лука)
- име цркве → великим или малим (Дошли смо до Светог Петра, Црква светог Петра)
Премда има приручника који наводе само црква свете Ане. Али би мени било необично да напишем храм светог Саве.
-
Правопис из 2010. године наводи само Црква Успења, Успенска црква, Црква Светог Николе.
-
Veliki P 93 implicira tačkom 19c da je u osnovi logično pisati sveti kada taj atribut nije srastao s imenom, Sveti kada jeste, samo što veliki P 93 normira jednoobrazno pisanje po uzoru na prvi slučaj, dok P 10 uzima drugi slučaj kao uzor. Pretpostavljam da u praksi češće vidimo primjere u kojima taj atribut jeste srastao s imenom?
-
Међутим, овде се поставља питање шта радити с именима попут светих сто великомученика? Где ту правопис налаже велико слово: 1. када су у питању особе, свеци; 2. име црквеног празника; 3. име цркве или храма?
-
У потоња два ће свакако прво бити велико. А пошто имамо Света браћа, можда би онда могло и Светих сто великомученика у непренесеном значењу.