Српски језички атеље
Српски језички атеље => Семантика и етимологија => : IamASt 31. 10. 2010. у 17.30
-
Evo jednog predloga: mogli bismo malo više da se bavimo paronimima (lekseme koje imaju slično značenje i sličnu formu, ali za razliku od sinonima, nisu zamenljivi u istom kontekstu).
npr. psihologijski - psihološki
susedski - susedni
novinski - novinarski itd.
Inače, ovoj oblasti leksikologije je posvećeno malo pažnje, naročito u srpskom jeziku, pa bi bilo zanimljivo da pokrenemo temu: Mali rečnik paronima, i dajemo primere sa objašnjenjima, zašto se ta i ta leksema koristi samo u tom i tom kontekstu, a ne nekom drugom i slično.
Misim da je ovo vrlo korisna i zanimljiva tema, baš zbog toga što nismo ni svesni ponekad koliko grešimo. Ja prva sam uvek koristila reč ELEKTRONSKA za poštu, a izgleda da je samo pravilno ELEKTONIČKA. :)
-
Odlična ideja! Evo, odmah izdvajam ovaj tvoj predlog u novu temu, a tebe bih zamolila da nam objasniš u kom smislu ove reči nisu zamenljive, tj. koja je razlika između tih reči.
-
Рецимо, многи придеви изведени од исте основе наставцима -ски и -ни нису међусобно замењиви: логички : логични, критички : критични... А неки и јесу: језички : језични, ћирилички : ћирилични… Затим разноразни придеви изведени различитим наставцима носе различно значење и нису замењиви ни у којим случајевима: дрвени (нпр. за став), дрвенаст (за биље), дрвни (за угаљ); земљани (’који је од земље [црнице]’), земаљски (’који припада планети Земљи’), земни (’који је из земље’, нпр. земни плин, гас), земљишни (’који се односи на земљу’ — овде земља у нешто измењеном значењу, нпр. земљишне књиге), земљаст (’који је налик земљи’)…
-
Na šta se odnose Strukturalni i Struktruralistički?
Od sada pa nadalje ću vam postavljati ovakva pitanja ako nije problem. [comp]
-
Структуралистички се односи на филозофски правац са основом у бинарним опозицијама које чине структуру друштва, мишљења итд.(наравно да је ова дефиниција непотпуна, али за једну почетну речницу ајд да прође). Структурални је придев који објашњава елемент који чини структуру.
-
Edukovan i Edukativan?
-
Edukovan i Edukativan?
Едукован је неко ко је образован, обучен, школован…
Едукативан је „који служи васпитању, образовању, васпитни, поучан“ - нешто што се користи у процесу едукације/едуковања :).
-
Efektno i Efektivno?
-
Efektno i Efektivno?
Efektno — koje proizvodi efekat; zadivljujuće, spektakularno
Efektivno — delotvorno, stvarno
-
Zatočnik i Zatočenik? [cesh]
-
zatočnik - zagovarač, branilac, zastupnik
zatočenik - sužanj, zarobljenik
Ja bih rekla da je zatočnik isključivo reč zapadne varijante, međutim, vidim ima je i u RMS1. S tim što kao drugo značenje daje i zatočenik, pa možda ovo i nisu paronimi… [cesh] U HJP, pak, nema tog drugog značenja.
-
Trebalo bi da je zatočnik onaj koji nekoga zarobljava, a zatočenik onaj koji je zarobljen. Tako se bar ja sećam da nam je profesor narodne književnosti objasnio, jer smo mešali ove dve reči. Mada, možda me sećanje i ne služi najbolje [otkudznam].
-
Погрешно вам је објаснио. Заточник је ’онај ко се некоме обавезао да ће урадити шта’ или ’борац за нешто, поборник, бранилац, заштитник’. Заточеник је ’онај ко је заточен, затвореник’. Онај који заточује може бити заточитељ, заточилац. Испореди: ученик : учитељ, стараник : старатељ, брањеник : бранилац итд.
-
Мене сећање још служи:
Дјецо моја храбри заточници,
вас је ова земља породила,
кршевита, али вама златна.
Дједи ваши родише се тудјер,
оци ваши родише се тудјер,
и ви исти родисте се тудјер,
за вас љепше у свијету нема.
И. Мажуранић, "Чета" (ако нисам заборавио).
-
Ja bih da se vratim na ono ’imenski’ i ’imenički’, jer imam jednu nedoumicu. Ako govorimo npr. o ’’imenskoj paradigmi, na šta se to tačno odnosi? Promenu imenica kroz padeže, i šta još? Pretpostavljam da je pogrešno reći ’imenička paradigma’ ili može? I ako može neko da navede nekoliko primera kada se koristi jedna a kada druga reč. Hvala.
-
Именска парадигма је, свакако, сама деклинација. Именичка парадигма се, на пример, разликује од придевске у деклинацији придева. Добар (човек) — добра (човека) — добру (човеку) јесте именичка деклинација, а добри (човек) — доброг (човека) — добром (човеку) јесте придевска.
-
Именска парадигма је парадигма (= образац промене) свих именских речи (имена̂, nominum), а то је — деклинација. Именичка парадигма (тј. именичка деклинација) јесте она у којој наставци гласе -∅, -а, -у, одн. -а, -е̄, -и за ж. р., зато што се тако мењају именице (а не сва имена = именске речи).
-
A šta su onda imena? Ako dobro razumem, "imena" su opštija kategorija od "imenica". Ako je tako, onda šta još spada pod "imena", pored "imenica"? Zamenice? Pridevi? Zar ne postoje posebne pridevske i zameničke deklinacija?
-
Именске речи су: именице, заменице, придеви, бројеви. Постоји и именичка и заменичка и придевска деклинација.
-
Именске речи су: именице, заменице, придеви, бројеви. Постоји и именичка и заменичка и придевска деклинација.
Pa ako postoji posebna vrsta deklinacije za imenice, (imenička), zamenice (zamenička), prideve (pridevska) itd. koja je onda imenska? Koja je to jedna ista deklinacija koja obuhvata sve ove? Ne razumem ako za svaki od elemenata skupa koji se zove "imenske reči" postoji posebna deklinacija (imenička, pridevska, zamenička, itd.), čemu onda, tj. šta je onda imenska deklinacija (dakle, neka deklinacija koja se odnosi na sve imenske reči generalno)?
-
Ко каже да постоји именска деклинација? Постоји именска парадигма, која се зове деклинација. Насупрот њој стоји глаголска парадигма = конјугација.
(Ова три типа деклинације помешана су међу врстама речи: именице се мењају по именичкој, придеви по именичкој и придевској, а заменице по придевској и заменичкој.)
-
Hvala, i meni je sada mnooogo jasnije. [thumbsup]
Inače, meni paronimi i sve što liči na njih predstavlja veliki problem. Zaista se nekad pogubim i ne znam koju reč kada da upotrebim u datom kontekstu, pa eto, dešava se da zbunim i druge :fkez: ali sve to ispadne korisno na kraju, nadam se. :clapping:
A sada da vas pitam, kada je nešto teoretsko, tj. teorijsko, kako se zovu onda ovakve reči? Ne bi trebalo da su sinonimi, jer nisu različitog oblika, a opet nisu ni paronimi, jer jesu zamenljivi u istom kontekstu. Hm?
-
Дублети.
-
Jao. Sram me bilo. [pljas2]
-
političar - politikant?
Je l’ mogu da prođu kao sinonimi, paronimi ili nešto treće? ;)
-
Hm, bez gledanja u rečnik, sinonimi sigurno nisu. Političar je čovek koji se ozbiljno bavi politikom (mada, i o tome bi se moglo diskutovati, ali u nekoj drugoj temi), a politikant ima neku negativnu konotaciju, i valjda označava osobu koja koristi politiku za svoje lične ciljeve (zapravo, ne umem tačno da definišem politikanta, ali znam da definitivno ima negativnu konotaciju)…
-
Упозорење: у овој теми није се писало барем 120 дана.
Mogli bismo malo da obnovimo temu :D
Nekoliko predloga za danas: civilizovan - civilizacijski, šokiran - šokantan, toplota - toplina.
-
Civilizovan-koji se ponaša u skladu sa normama
Civilizacijski-koji se odnosi na civilizaciju
Šokiran-u stanju šoka
Šokantan-koji izaziva šok
Jesam li pogodio? [neznam]
-
Моји омиљени: чистоћа - чистота, ногице - ножице
-
Када је реч о лексемама типа чистота и чистоћа, увек се поставља јасна разлика у значењу. Наиме,
речи на -ота се односе на појмове из духовног, док се речи на -оћа односе на појмове из материјалног света.
Тако можемо говорити о духовној чистоти и материјалној, физичкој чистоћи.
-
То ако постоји пар, или увек?
Пада ми на ум простота.
-
У случају простота и простоћа, простота има више значења, између осталог и једноставност, природност; може да означава и наивност, необразованост, простаклук. С друге стране, простоћа увек означава једноставност, природност.
-
Каква је разлика између стручног и струковног, рецимо, физиотерапеута?
Ово (http://www.vmscuprija.edu.rs/studijski-programi/strukovni-fizioterapeut/) сам скинуо са сајта школе у Ћуприји:
Након завршетка студијског програма и положеног завршног испита кроз израду дипломског рада и усмену презентацију стиче се звање ,,струковни терапеут“.
-
Strukovni znači da je završio strukovne studije.
-
Strukovno je ono što se odnosi na struku, a stručan je onaj ko poseduje znanje u nekoj oblasti.
-
Da, i postoje akademske i strukovne studije. (I to nema veze sa privatnim školama, sve nekadašnje više škole su sada visoke škole strukovnih studija.) Ne postoje stručne studije, jer ne postoje (ni) nestručne.
-
Ma to je još u redu, ali kad završiš strukovnu školu, idiotski mi je da si strukovni tehnolog. To bi bilo kao da si tehnološki tehnolog. Šta bi falilo zvanju stručni tehnolog? Mislim, termin je novoizmišljen pa mogu kako hoće, ali daj da poštujemo malo jezik i logiku.
-
Da, i postoje akademske i strukovne studije. (I to nema veze sa privatnim školama, sve nekadašnje više škole su sada visoke škole strukovnih studija.) Ne postoje stručne studije, jer ne postoje (ni) nestručne.
Никада нисам чуо да је неко струковно или неструковно урадио неки посао.
Или да има вишу струковну спрему.
Лепо каже Дуја: …ali daj da poštujemo malo jezik i logiku.
-
Ja, kao što rekoh, nikad nisam čuo za stručne i nestručne studije.
-
Ja, kao što rekoh, nikad nisam čuo za stručne i nestručne studije.
Али си чуо за стручно и нестручно обављен посао. А за струковни савет, или штогођ слично, ниси.
Реци ми где то мора струковни, а не може стручни.
И шта уопште значи струковни? Која је ту разлика од стручног? Шта је фалило стручним школама, па сад морају да буду струковне?
-
Da se razumemo, distinkcija strukovni ’koji se odnosi na struku’ : stručni ’kompetentan’ nije nova. Verovatno smo svi čuli za kolokaciju strukovno udruženje, što definitivno nije isto kao stručno udruženje . Ono što je sporno je novopečena primena atributa strukovni na obrazovanje odnosno školu (što mi je, ajde-de, okej), a pogotovo na stečeno zvanje: strukovni tehnolog mi ne ide ama nikako.
-
Naravno da nije nova. Ja sam prepisala iz RMS Jednotomnik) definicije. Skraćene, ali je suština ista. Strukovan se odnosi na struku, stručan je onaj koji ima znanje. Osoba može biti stručna, odgovor može biti stručan, ali škola strukovna, jer te priprema da budeš stručan u nečemu, a ne kao gimnazija, koja te sprema da upišeš fakultet, i ne daje ti nikakvo POSEBNO znanje ni iz čega, nego ti jednostavno proširuje opšte obrazovanje.
PS: Slažem se s Dujom da bi titula ipak trebalo da glasi stručni tehnolog, a ne strukovni tehnolog.
-
Баш не могу да замислим постојање некакве струковне спреме, струковног испита, ако већ разматрамо шта се на шта односи.
Мислим да је израз "струковни" овде почео да се користи у време процвата тзв. српско-хрватског језика, као изворни кроатизам. Струковњак се баш и није запатио на овим просторима, али струковно јесте.
-
Pa moguće je da su želeli da pojam bude jednoznačan. Za stručnog tehnologa nije na prvi pogled sigurno u kom je smislu stručan — ima iskustvo u struci, završio je srednju ili višu tehnološku školu? Za strukovnog tehnologa nema takve dileme.
-
Dokument za posedovanje oružja. Koji je pravilan naziv? Oružni ili oružani list?
-
Oružni. Pobuna je oružana.
-
S mejla:
Zdravo, imam dva pitanja kod kojih se treba zaokruziti sinonimski par:
1. a) brizan-brizljiv
b) kliziste-klizaliste
c) bojazljivac-bojazljivko
2. a) ostvarljivost-ostvarenost
b) baretina-barustina
c) cistoca-cistota
d) bolesljiv-boleciv
Sto se tice primera bolesljiv-boleciv i baretina-barustina znam da su to paronimi, kako mi je profesor rekao, a to valjda ne spada u sinonime? O.o Potpuno sam zbunjena ovim primerima, pomozite mi…Hvala unapred. :D
-
Imamo već temu o paronimima (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=231), ali nisam nastavio tamo (ako neko od moderatora želi da spoji, slobodno).
Što se prvog pitanja tiče, nisam nikad čuo za bojažljivka [pardon], ali liči da je to odgovor. Značenja brižan i brižljiv se u dobroj meri preklapaju, ali ne u potpunosti: brižljiv ima konotaciju ’pažljiv, savestan, odgovoran’ koju brižan nema.
Što se drugog pitanja tiče, meni nijedan par nije potpuno sinoniman. Ostvarljivost je mogućnost da se nešto ostvari, a ostvarenost osobina onog što već jeste ostvareno; baretina je velika bara, a baruština prljava, muljevita bara, kaljuga; čistoća je fizička, a čistota duhovna kategorija; bolešljiv je onaj ko je sklon bolestima, a bolećiv onaj ko je popustljiv, meka srca.
-
Rasprava o magičnim novčićima izdvojena (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=5419.0).