Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Транскрипција => : Александар 6. 04. 2012. у 08.38
-
Поздрав свима.
SciDAVis (Scientific Data Analysis and Visualization) is a platform-independent open-source cross-platform computer program for interactive scientific graphing and data analysis.
Рекао бих да се транскрибује као СциДАВис. Шта ви мислите?
Замолио бих вас за помоћ.
Унапред вам хвала.
-
Судећи према овом http://www.youtube.com/watch?v=VBRBIsOlYYA (http://www.youtube.com/watch?v=VBRBIsOlYYA), Сајдејвис.
-
Знам да се каже Сајдејвис, али то није једна реч, већ скраћени запис три речи.
-
Meni bi baš bola oči transkripcija СциДАВис u ćiriličnom tekstu. Da su to dva-tri slova (СФ, ЦИА) pa i da kažem da je OK, ali ovako je baš ružno. Radije bih transkribovao Сајдејвис, ili eventualno ostavio SciDAVis, latinicom.
-
Slažem se.
-
Знам да се каже Сајдејвис, али то није једна реч, већ скраћени запис три речи.
Ali niko ti ne brani da pišeš Fijat umjesto FIAT ili Cija umjesto CIA. Ovo je isti slučaj.
-
Знам да се каже Сајдејвис, али то није једна реч, већ скраћени запис три речи.
Питање је било: Како се транскрибује? Будући да је транскрипција прилагођени запис изговора, односно ИПА-записа, у овом случају би било Сајдејвис, без обзира на то што се ту ради о акрониму, односно скраћеници.
-
У реду. Хвала вам.
-
Одговор на основу норме на ово питање не постоји, пошто се ради о комбинованој префиксно-акронимско-формантној сложеници која и у запису задржава тај карактер (уместо да пише рецимо Scidavis).
На нивоу личне естетике, овако. Основица речи је обичан акроним, DAV (data analysis and visualization), који је сам по себи нормативно допуштено и нимало необично пренети као ДАВ. Суфикс is само довршава први слог последње речи акронима, што је помало чудно. Можда је ту ради разликовања са акронимом DAV од distributed authoring and versioning, појма који би могао донекле да задире у дату тематику. У сваком случају, није довољан да повуче акронимску основицу на изговорни облик, тј. ако је DAV→ДАВ изг. /дав/ онда нема разлога да буде DAVis→дејвис пре него →ДАВис изг. /давис/. Префикс Sci- је класичног порекла и у служби одређивања културно неутралног појма. Цео назив сам по себи пружа извесну информацију о функцији (ендогени карактер), и зато ми је природније сложити га од засебно прилагођених елемената него га прилагођавати као непрозирну целину. У резултату како је Александар и почео: СциДАВис.
Питање је било: Како се транскрибује?
По мом искуству, када се ово питање постави у контексту који није расправа о транскрипцији самој по себи, готово увек у ствари хоће да се пита нешто друго: како се прилагођава? Тако да је мој претходни пасус одговор на питање прилагођавања, а пасус пре њега на питање транскрипције.
-
Хвала ти, Чаславе, на (као и увек) веома исцрпном одговору.
У питању је некомерцијални часопис о слободном софтверу на српском језику (http://forum.ubuntu-rs.org/Thread-nekomercijalni-linuks-casopis-na-srpskom-jeziku).
И мени је природније да се назив сложи од засебно прилагођених елемената него да се слаже као целина (што он изворно није).
Веома ми је битно да се у часопису не поткраду овакве и сличне грешке, јер верујем да ће часопис доста да се чита. Пошто до сада нигде нисам видео прилагођено писање речи SciDAVis од изузетне је важности да се она у часопису пише прилагођено и то баш онако како је најбоље.
Хвала вам још једном. Ипак ћу да се сложим са Чаславом и писаћу СциДАВис.
Питање је било: Како се транскрибује?
По мом искуству, када се ово питање постави у контексту који није расправа о транскрипцији самој по себи, готово увек у ствари хоће да се пита нешто друго: како се прилагођава? Тако да је мој претходни пасус одговор на питање прилагођавања, а пасус пре њега на питање транскрипције.
Да Чаславе. Управо тако. Инетересовало ме је како се реч прилагођава, а да то прилагођавање не одудара од норме.
-
Časlave, kada naletiš na Q, X i slično, onda moraš izmišljati svoj sistem preslovljavanja, iako je Prćić mogao da ga preporuči ali nije. Uostalom, ako se ovo izgovara „sajdejvis“ a ne „scidavis“, Klajn se neće složiti s preslovljavanjem — na pipavom smo terenu.
Ne znam zašto ne uzimaš ruski jezik kao uzor, u kojem se kreativni nazivi redovno ostavljaju u latinici. Pratiš li praksu u ruskom? Standardni jezik ne može biti inovativan, jer je standardizacija sasvim u suprotnosti sa inovacijom. Treba posmatrati kako se piše u praksi i na osnovu toga donositi zaključke. Dakle, konzervativno je ili Sajdejvis ili izvorno pisanje.
-
Веома ми је битно да се у часопису не поткраду овакве и сличне грешке, јер верујем да ће часопис доста да се чита.
Пази, то је клизав терен.
Прво, на ово конкретно питање, рекао бих да нико не може да ти да „тачан“ одговор. Јер, и од неколико правописаца могао би добити различите одговоре: упореди само час виндоуз час виндоус, па додај на то питање великог или малог почетног слова. Дакле, шта год да урадиш, неко ће замерити нешто.
Друго, извини што се опет бавим читањем мисли, али мислим да ти је практично битно да не дође до дрвља и камења на лекторе, јер су дозволили и направили „свакакве глупости“. Е, а до овога ће доћи и при неспорној правописној сагласности. На пример, огромна већина рачунарске публике доживљава као „сељоберске“ једино правилне облике попут пентијум или Дебијан, пита се откуд толика е у Тандерберд, откуд а место е у спам, зашто је аплоуд толико изобличено, итд. А тек држ-не-дај ако је заједно са целим програмом преведен и његов назив, и аутор користи тај преведени назив у тексту.
Треће, установљени часописи рачунарске тематике на српском, без обзира на то што су латиницом, намерно одступају од правописа. Рецимо, пишући заједничке именице у изворном облику (wireless место vajerles, firewall место fajervol), што није допуштено ни у тексту латиницом. И „никоме“ то не смета.
У закључку, дићи ће се џева већ на све оно што је неспорно правилно у једном рачунарском часопису на српском ћирилицом, да ће истински мутна питања попут SciDAVis бити само кап у мору. Тако да се боље спреми на то — вежи појас, навуци прслук за спасавање, понеси сигналне ракете… :)
Ne znam zašto ne uzimaš ruski jezik kao uzor, u kojem se kreativni nazivi redovno ostavljaju u latinici. Pratiš li praksu u ruskom?
Колико сам видео, у руском се сви називи остављају редовно у латиници. Прилагођавање је изузетак (осим код имена људи).
-
Да Чаславе, потпуно си у праву. Ово је заиста само кап у мору. Али ја сам такође спреман да се тиме носим. Хвала ти на саветима. :)
-
Nije baš tako, nego ne postoji osjećaj da se mora transkribovati i onda kada transkripcija nekog imena nije ušla u običaj. Nekada mislim da se u srpskom to radi samo zato da bi se promovisala upotreba ćirilice, da ne bi pisac digao ruke od alt-šift i prešao na latinicu, dok u ruskom ne postoji potreba za tim jer ćirilica nije ugrožena.
-
Nekada mislim da se u srpskom to radi samo zato da bi se promovisala upotreba ćirilice, da ne bi pisac digao ruke i prešao na latinicu, dok u ruskom ne postoji potreba za tim jer ćirilica nije ugrožena.
Мислим да исто вреди и за Бугарску - обичаj jе да се ови термини пишу изворно, ћирилица jе jедино званично писмо и ниjе угрожена.
-
Само да додам да норма српског језика не толерише капитализацију унутар речи.