Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => : Бруно 3. 11. 2010. у 23.52
-
…или пак нешто треће? (промјењљива [blb])
Кад сам већ ту да рашчистим себи једном за сва времена како је исправно. Дајем неку предност облику промјенљива али нисам 100% сигуран.
-
Ја сам 99% сигуран да је промјѐнљива, али нека ти Ђорђе потврди.
-
И мени ’звучи’ промјенљива…
-
Па ту је неУЗгодно (= неугодно + незгодно :D), јер је гл. промијѐнити, прид. је промјѐнљив, а онда и им. промјѐнљива.
-
Pa u promeniti E je dugo, zato i stoji -ije — promijeeeeeniti. A u promEnljiva E je kratko, tako da je u ijekavskom -je — promjenljiva.
-
Оставимо се мало екавице, ијекавице, акцентовања и јотовања :) моје питање се односи више на онај задњи дио гдје ми је увијек било магловито да ли је промјењива или промјенљива. Јер сјећам се у школи сам увијек писао промјенљива док се у предавањима појављивао израз промјењива.
-
Промије́нити и промјѐнљив. Према томе, ако је екавицом промѐнљива, онда би ијекавицом требало да је промјѐнљива.
Бар се у математици користи тај израз, нисам чуо да неко користи промењива.
-
Moguće da je ’promjenjiva’ zapadna varijanta.
-
Ne nađoh ništa osim promenljiv u Tvorbi reči, ali me trenutno mrzi da gledam u RMS. Svakako je prom(j)enljiva ispravno, jedino treba proveriti je li dopuštena i ova druga varijanta.
-
Ispravna su oba oblika, RMS ih bilježi: prom(j)enljiv (нљ) i prom(j)enjiv (њ). Sjetite se, ovo nije jedini slučaj kada imamo dublet zahvaljujući tomu dvojakom sufiksu -iv/-ljiv. Ima još takvih dubletnih pridjeva. (Šipka u Pravopisnom rečniku, međutim, ima samo prom(j)enljiv. Još jedan njegov propust.)
O ovome sufiksu i tim njegovim varijantama (-iv/-ljiv, odnosno -jiv) Klajn divno piše u Tvorbi reči (II tom), t. 3.14, str. 281—288. To obavezno pogledajte. Izgleda kako postoji i tahnušna semantička razlika između oblikâ na -iv i oblikâ na -ljiv: naime, ovaj prvi sufiks unosi „pasivno“, a ovaj drugi „aktivno“ značenje. Tako bi prom(j)enljivo značilo „ono što se (sámo) mijenja“, a prom(j)enjivo pak „ono što je podložno promjeni“. No, ipak se svakako radi o dubletu, a ta razlika može biti vrlo, vrlo tahnušna, iako je ima.
Prom(j)enjljiv (њљ), naravno, nije ispravno. Tako možda izgovaramo, jer se N jednači prema LJ (u pitanju je najobičnija fonetska asimilacija), ali ne bi trebalo tako i pisati.
A sad, ipak još malo o „ekavici, ijekavici, akcentovanju i jotovanju“. :)
Pa u promeniti E je dugo, zato i stoji -ije — promijeeeeeniti.
Промије́нити и промјѐнљив.
U književnom ijekavskom narečju, trebalo bi promijèniti, kako je Šomi iznad napisao. U ekavskom proméniti E jeste dugo, ali to onda u (književnom) ijekavskom povlači samo dvosložni refleks IJE, ali ne i dužinu. Nije promijeeeeniti i promijéniti, nego promijèniti, kratko ali dvosložno.
U raznim ijekavskim dijalektima, međutim, i u ijekavskom razgovornom jeziku biće to promjéniti, manje-više tako kako ste vi napisali. (I tako govori maltene cela Bosna.) Ali književna norma je, eto, i kod toga ostala slijepa kod očiju pa se i dalje isključivo drži Vuk—Daničićeve akcentuacije tipa promijèniti. Hrvatska norma je tu, pametno, dopustila dubletizam (promijèniti : promijéniti), jer maltene svi ijekavci tako govore.
By the way, gdje nestade Joe zadnjih dana? Trebalo bi da on odgovara na ovakva pitanja, to je njegova struka više nego moja, kompetentniji je. :) Ja sam ovdje samo tek koliko da neobavezno filozofiram o jeziku i lingvistici… [zviz]
-
Занимљиво. Ја сам ишао на слух, нисам проверавао речнике, и ту чујем да заиста говоре „промје́нити“, једносложно, али због дужине написах промије́нити. Двосложно промијѐнити ме подсећа на црногорски изговор, грешим ли?
-
Ne griješiš, u crnogorskim dijalektima jednako je stanje kao i u standardnom ijekavskom narečju (jer na njima je standardno ijekavsko narečje istočne varijante i utemeljeno, tj. ta njegova, Vuk—Daničićeva akcentuacija). ;)
-
Захваљујем се на одговорима :)
-
Ja moram reći promjenjiv da mi se jezik ne bi zapetljao u ovome -jenlj- :D, pa tako i pišem jer može i jedno i drugo, ali baš me zanima kako govore ostali. Nešto mi se čini da je ekavcima lakše izgovoriti -enlj- nego meni -jenlj- i da bi ovo drugo bilo manje prirodno u ijekavici zbog neke vrste pojednostavljivanja izgovora, ali bih radije da o tome nešto kažu ovdašnji lingvisti nego da sad spekulišem previše.
-
Mmh, slažem se, i meni je to -jenlji- malo teško za pod jezik (jer je taj dental tu usred svih palatala), ali ja to rešavam blagom asimilacijom [jenjʎi] u govoru; a tako bi trebalo i većina govornika da izgovaraju (sa [nj] ili [ɲ] umesto [n]), eda bi prevalili to preko jezika. Baš otuda je ta fonetska asimilacija.
Ili tako, ili kako bi Sarajlije izgovorili, sa otvorenim [ɛ], pa je i onda lakše prevaliti [jɛnʎi], jer se taj palatalni sled razbija i otvorenim [ɛ] pa nije teško onda izgovoriti dental [n]. :)
-
Kad smo već kod toga, nisam te, Soundare, nikada pitao — odakle si ti tačno iz Bosne? :)
-
Ili tako, ili kako bi Sarajlije izgovorili, sa otvorenim [ɛ], pa je i onda lakše prevaliti [jɛnʎi], jer se taj palatalni sled razbija i otvorenim [ɛ] pa nije teško onda izgovoriti dental [n].
Otprilike ovako: [pro̞.ˈmjɛn.ʎ.ʋa̠ː ~ pro̞.ˈmjɛn.ʎ.ʋɑː], sa slogotvornim [ʎ] (lj). :)
-
Iz Sarajeva. Ne znam kakvo mi je e, ali mi promjenljivo uopšte nije u prirodnom govoru (ne bih upotrijebio taj oblik po nekom automatizmu, recimo kad bi me iznenada pitao kakvo će sutra biti vrijeme).
-
Хм, не знам. Мени је свеједно. Изговарам и екавски и ијекавски са љ. Некако ми се ту н и љ просто сажму у неки трећи глас.
-
Iz Sarajeva.
Ha, ha, ha. :) Ma dobro, imaš uvijek promjenjivo kao alternativu.
-
Nisam uspeo da nađem prikladniju temu, pa ako je se setite, premestite.
Samo sam hteo da kažem da sam kod molera iz Bileće primetio da kaže би̏је̄ла̄ ali бије́ла.