Српски језички атеље

Српски језички атеље => Језик је огледало душе => : Inception 25. 04. 2012. у 17.12

: Који је ово дијалек(а)т?
: Inception 25. 04. 2012. у 17.12
А си гу видео Гоцу?
Да ли си видео Гоцу?
: Одг: Који је ово дијалек(а)т?
: Шоми 25. 04. 2012. у 17.29
Сврљишко-заплањски, косовско-ресавски, призренско-тимочки и други бугарски и македонски говори сродни овима.
: Одг: Који је ово дијалек(а)т?
: Inception 25. 04. 2012. у 17.40
Биће да је косовско-ресавски. Хвала!
: Одг: Који је ово дијалек(а)т?
: Шоми 25. 04. 2012. у 17.46
Ово је питање с неког испита/теста? Превише је искарикиран говор, као и обично. Кад се помиње властито име, нема л. з. гу, и обратно, али се по обичају мисли да све што је „смешно“ треба стрпати у исту реченицу.
: Одг: Који је ово дијалек(а)т?
: Зоран Ђорђевић 25. 04. 2012. у 17.49
: Inception  25. 04. 2012. у 17.40
Биће да је косовско-ресавски. Хвала!
Мислим да није косовско-ресавски. Овде не користе "гу".
Једном је неко послао мапу са дијалектима, не могу да је нађем.
: Одг: Који је ово дијалек(а)т?
: Inception 25. 04. 2012. у 17.52
Није питање с испита/теста. Тако говоре неки моји
рођаци који су углавном из централне Србије:
Из Крагујевца, Краљева, с Косова…
Зато сам претпоставио да је косовско-ресавски.
: Одг: Који је ово дијалек(а)т?
: Зоран Ђорђевић 25. 04. 2012. у 17.57
: Inception  25. 04. 2012. у 17.52
Није питање с испита/теста. Тако говоре неки моји
рођаци који су углавном из централне Србије:
Из Крагујевца, Краљева, с Косова…
Зато сам претпоставио да је косовско-ресавски.
Ево карте. (http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8%20%D1%83%20%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8%2C%20%D0%BC%D0%B0%D0%BF%D0%B0&source=web&cd=8&ved=0CFYQFjAH&url=http%3A%2F%2Fgovori.tripod.com%2Fkarta.htm&ei=tx2YT6iiAcOe-wa12unFBg&usg=AFQjCNGAudUy87Cosxl0gFR8LC9HCog3dw&cad=rja)
У Краљеву тако не говоре они који су оданде.
: Одг: Који је ово дијалек(а)т?
: Belopoljanski 25. 04. 2012. у 18.07
Лесковац, Власотинце…?
: Одг: Који је ово дијалек(а)т?
: Зоран Ђорђевић 25. 04. 2012. у 18.52
Цитирам Ђорђа Божовића; обиман прилог од пре ти године:

Prizrensko-timočka dijalekatska zona u stvari je skupina nekoliko srodnih dijalekata koji su najoštrije odeljeni od ostalih srpskih dijalekata i ostatka štokavskog narečja, zbog čega ih neki dijalektolozi i odvajaju u posebno narečje, koje najčešće zovu torlačkim. To narečje čini postepen prelaz između srpskoga i bugarskog i makedonskog jezika — neke osobine vežu ga sa srpskim (i, dakle, zapadnojužnoslovenskim) govorima, a druge sa bugarskim i makedonskim (istočnojužnoslovenskim), zbog čega se u bugarskoj dijalektologiji ovo narečje zove i prelaznim narečjem (bug. преходни говори). U njega, osim ovih istočnih i južnih srpskih dijalekata, ulaze i neki severni makedonski (oko skopske Crne Gore, i okolo) i najzapadniji bugarski govori (zapadno od linije Vidin—Ćustendil, odakle se dalje na istok mnogim osobinama naslanjaju na bugarske šopske govore).

U Srbiji, ovome dijalektu pripadaju govori od okoline Prizrena u Metohiji, duž doline Južne Morave, preko Vranja, Leskovca, do niškoga kraja, i sve do Stalaća, a odonud na severoistok sve do gornjeg toka Timoka, i na istok do bugarske granice. To su oni govori, laički rečeno, koje čujemo u televizijskim serijama poput Porodičnog blaga (ona dvojica braće iz Leskovca i njihova rodbina), iz filmova Zona Zamfirova, Ivkova slava, itd. Na zapad i sever od svoje zapadne granice, prizrensko-timočki dijalekat se nadovezuje na kosovsko-resavski nizom prelaznih govora, a kosovsko-resavski je, recimo, onaj dijalekt koji čujemo u seriji Selo gori, a baba se češlja, ili kojim je pisan Petrijin venac.

Tolika posebnost prizrensko-timočkih govora od ostatka štokavskih dijalekata, zbog čega ih neki dijalektolozi i odvajaju u posebno narečje, rezultat je toga što su ovi govori dosta rano još u srednjem veku ispali iz štokavske zajednice i počeli se razvijati odvojenim putem. Velik broj štokavskih inovacija zaobišao je ove govore, a pak veliki broj istočnojužnoslovenskih (bugarskih i makedonskih) crta ušao je u njih seobama stanovništva koje su tekle iz južnijih i istočnijih krajeva ka ovamo. Tako je ovo narečje upalo u procese Balkansprachbunda (balkanske jezičke zajednice, kojoj pripadaju bugarski, makedonski, rumunski, albanski i grčki jezik, i naravno ovi istočni srpski govori), pa je izgubilo deklinaciju, sintetičku komparaciju, infinitiv, prvobitni dvoakcenatski sistem itd. Zato nam se, laički, nekada čini da su ovi govori bliži i sličniji bugarskom ili makedonskom jeziku, nego srpskome, i često ih i ne razumemo (ko nije odonud), što je postalo i predmetom mnogih pošalica na račun južnjaka, Nišlija, Leskovčana, Piroćanaca.

A unutar ovoga samog narečja, ove dijalekatske zone, postoji čitav niz istalasanih, diferenciranih govora. Tako razlikujemo tri posebna srpska dijalekta (a obaška još bugarski i makedonski) unutar prizrensko-timočkoga. To su prizrensko-južnomoravski, koji se od Prizrena prostire dolinom Južne Morave, obuhvatajući Vranje, Leskovac i Niš; zatim svrljiško-zaplanjski, koji u jednom tankom pojasu obuhvata krajeve oko Svrljiga i Zaplanje, istočno od Niša; i timočko-lužnički, na krajnjem istoku, koji se prostire od Timoka na jug, obuhvatajući tu i Pirot. Prizrensko-južnomoravski ima najviše crta koje ga povezuju sa makedonskim govorima, jer je duž Južne Morave bio snažan upliv doseljenika s juga, iz Makedonije, a timočko-lužnički ima najviše crta što ga vežu sa susednim bugarskim govorima. I unutar ovih triju dijalekata jako su izdiferencirani lokalni govori, recimo i unutar prizrensko-južnomoravskoga prilično se razlikuju npr. niški, leskovački i vranjanski govor, i sl.

Osim ovih srpskih, bugarskih i makedonskih, prizrensko-timočkom (torlačkome) narečju pripadaju i manje skupine govora Hrvata (Janjevaca na Kosovu i Krašovana u Banatu, premda je krašovanski govor, opet, posebna priča — on je najarhaičniji štokavski dijalekt, koji se rano izdvojio iz torlačke matice i sačuvao mnoge stare crte: deklinaciju i dr., ali i izvorni glas jat), kao i Goranaca (u Gori podno Šar-planine). Ovim dijalektom takođe govori i dosta Roma u Srbiji.
: Одг: Који је ово дијалек(а)т?
: J o e 25. 04. 2012. у 20.43
Никако не К-Р. Неки од говора призренско-тимочке зоне.

Зашто, Шоми, не би био редупликован објекат ако је име? Па то је балканска одлика.
: Одг: Који је ово дијалек(а)т?
: Belopoljanski 25. 04. 2012. у 21.19
У Пироту и даље ка истоку, уместо гу и ги (ју и их) користе ђу и ђи и сасвим је нормално дуплирање: А си га видел Бранислава – А си ђу видел Браниславу? – Видел сам ђи. (Вероватно овде грешим, говорим по сећању.)

У филму Окупација у 26 слика који (би требало да) осликава дубровачки говор, уместо их се чује хи. Нисам хи видео.

(Иначе се у популарној култури често са неразумевањем спрда са тим, као га-гу-ги и ово „гу“ и „ги“ при том неправилно употребљава и умеће где им није место, а ствар је врло проста: гу је ју (је), а ги је их. Видео сам је → Видео сам ју, Видео сам гу. Видео сам их → Видео сам ги.)
: Одг: Који је ово дијалек(а)т?
: Шоми 25. 04. 2012. у 21.21
Просто се тако не говори у тима говорима. Си гу видо?, Виде ли гу?, Си видо Гоцу? или Виде ли Гоцу? Ја никад нисам чуо Си гу видо Гоцу? и то ми звучи као кад неко са стране лоше опонаша тај говор.

БП у међувремену дописа ово. Не знам, можда у Пироту тако говоре, али мени не делује вероватно.
: Одг: Који је ово дијалек(а)т?
: Belopoljanski 25. 04. 2012. у 21.36
Немојте ме држати за реч. Са тамошњим говором сам имао контакт прилично давно и сматрајте могућност грешке прилично високом, бар до неке меродавније потврде.
: Одг: Који је ово дијалек(а)т?
: Belopoljanski 25. 04. 2012. у 21.43
Ево реченице са нета: „Не сам гу видела Ајфелову кулу“ (ако гу случајно нисам истргао из контекста).
: Одг: Који је ово дијалек(а)т?
: Данијел 10. 05. 2012. у 02.42
Кумановци говоре: