Српски језички атеље
Српски језички атеље => Језик је огледало душе => : Психо-Делија 10. 05. 2012. у 22.00
-
>>Mod:Izdvojeno odavde (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=2543.0).<<
Орлине, колико знам, у српском се за такве речи каже да су хомоними, односно истозвучнице, док су "лажни пријатељи" дослован превод енглеског израза "false friend" и у српском звуче помало бесмислено и прилично смешно. [da]
-
Nije to isto. (http://en.wikipedia.org/wiki/False_friend#Causes)
-
док су "лажни пријатељи" дослован превод енглеског израза "false friend" и у српском звуче помало бесмислено и прилично смешно. [da]
Не бих рекао. Прво, калкирано је од faux amis, а користи се и у (озбиљној) лингвистичкој литератури као званични термин.
-
Прво, калкирано је од faux amis,
False friends (French: faux amis) are pairs of words or phrases in two languages or dialects
Стоундар, ако није исто, у чему је онда разлика између хомонима и лажних пријатеља? Успут, да ли су наведени примери у горњим постовима "лажни пријатељи" или хомоними?
-
False friends (French: faux amis) are pairs of words or phrases in two languages or dialects
Управо тако: и енглески термин је калк француског. Инсистирам на француском оригиналу да се ово не би сврстало у групу англосрпских речи, које се калкирају и преузимају из помодарства. Овај израз је калкиран, колико видим, на доста светских језика, па није сасвим „бесмислено и смешно“.
-
С обзиром на то да се ради о два различита стандардна језика, овде се ради о лажним пријатељима.
Реченица „Цуре ти слине“ нема исто значење у стандардном српском и стандардном хрватском.
А разлика између хомонима и лажних пријатеља је у томе што су хомоними хомоними, а лажни пријатељи лажни пријатељи. Хомоними су унутар истог језика и њихово значење је познато говорницима тог језика (нпр. вила и вила, коса и коса, рад и рад), док су лажни пријатељи речи два различита језика.
Назив им управо сугерише шта су: лажни пријатељи. При недовољном познавању другог језика, реч која звучи исто или слично као и домаћа ствара утисак да је њено значење унапред познато. Негде је то заиста и тако (analogy – аналогија, за то не морамо да виримо у речник), али негде није (sympathy – симпатија).
-
Стоундар, ако није исто, у чему је онда разлика између хомонима и лажних пријатеља? Успут, да ли су наведени примери у горњим постовима "лажни пријатељи" или хомоними?
Lažni prijatelji nikako ne mogu biti homonimi, jer homonimi su identične reči različitog značenja u okviru jednog jezika (a hrvatski i srpski su jedan te isti jezik, tj. dve varijante jednog te istog jezika, oko toga se valjda svi slažemo), dok su lažni prijatelji reči u dva jezika sa istom osnovom ali različitim zančenjem. Lažni prijatelji nisu identični, kao homonimi (usp. poticati u hr. i sr.), nego su samo slični (embarazada i embarrased u španskom i engleskom, npr. prvo je trudan a drugo postiđen) ili stolica u ruskom i srpskom (ili hrvatskom, svejedno).
-
Извини, Бруни, али мислим да ниси у праву. У стручној литератури се осим термин "лажни пријатељи" користи још један термин - "междујезичка хомонимија". На нету сам пронашла овог речника лажних пријатеља у бугарском и српском језику. Аутор је Ценка Иванова - професор српског језика у универзитету у Великом Трнову.
Sb. башта Bg. градина ‘garden’
Bg. баща Sb. отац ‘father’
Sb. брак Bg. брак ‘marriage’
Bg. брак 1. брак ‘marriage’
2. олош, дефицитна роба ‘rejects, refuse, waste’
Sb. век Bg. век ‘century’
Bg. век 1. век ‘century’
2. доба, епоха ‘age, epoch’
Sb. већ Bg. вече ‘already’
Bg. вещ Sb. ствар ‘matter, thing’
Sb. вешт Bg. сръчен, умел ‘clever’
Bg. вещ Sb. ствар ‘matter’
Sb. враг Bg. чорт ‘devil, demon’
Bg. враг Sb. непријатељ ‘enemy’
Sb. вредан Bg. ценен ‘precious’
Bg. вреден 1. штетан ‘harmful’
2. вешт, ваљан, марљив ‘able, clever’
Sb. говор Bg. говор ‘speech’
Bg. говор 1. говор ‘speech’
2. дијалект ‘dialect’
Sb. гора Bg. планина ‘mountain’
Bg. гора Sb. шума ‘forest’
Sb. диња Bg. пъпеш ‘sweet melon’
Bg. диня Sb. лубеница ‘watermelon’
Sb. жито Bg. жита, житни растения ‘grain, cereals, (Br.) corn’
Bg. жито Sb. пшеница ‘wheat’
Sb. завод Bg. институт ‘institute’
Bg. завод Sb. творница ‘factory, works’
Sb. играти 1. играя ‘to play (a game)’
2. играя ‘to dance’
Bg. играя 1. играти ‘to play (a game)’
2. играти ‘to dance’
3. глумити ‘to play (theatre)’
Sb. искуство Bg. опит ‘experience’
Bg. изкуство Sb. уметност ‘art’
Sb. ковчег 1. ковчег ‘coffin’
2. ковчег ‘trunk, box, chest’
Bg. ковчег 1. ковчег ‘coffin’
2. ковчег ‘trunk, box, chest’
3. заветни ковчег ‘(Noah’s) Arch’
Sb. мајка Bg. майка ‘mother’
Bg. майка 1. мајка ‘mother’
2. женка, мајка
(животиња) ‘dam, female ani-mal’
3. матица ‘nut (to screw on a bolt)’
Sb. маса Bg. маса ‘mass’
Bg. маса 1. маса ‘mass’
2. сто ‘table’
Sb. меч Bg. мач ‘match, game’
Bg. меч Sb. мач ‘sword’
Sb. муж Bg. мъж ‘husband’
Bg. мъж 1. муж ‘husband’
2. мушкарац ‘man’
Sb. нагао 1. внезапен ‘sudden’
2. буен, бърз ‘vehement, hasty’
Bg. нагъл Sb. безочан, безобразан ‘naughty’
Sb. недеља 1. неделя ‘Sunday’
2. седмица ‘week’
Bg. неделя Sb. недеља ‘Sunday’
Sb. образ 1. образ ‘cheek’
2. образ ‘face’
Bg. образ 1. образ ‘cheek’
2. образ ‘face’
3. слика ‘picture, painting’
Sb. памет Bg. разум ‘reason, intellect’
Bg. памет 1. памћење ‘memory’
2. меморија ‘computer memory’
Sb. плот Bg. ограда ‘fence’
Bg. плът Sb. пут ‘body, flesh’
Sb. реч Bg. дума, слово ‘word’
Bg. реч Sb. говор ‘speech’
Sb. родбина Bg. роднинство ‘relations’
Bg. родина Sb. домовина ‘motherland, home region’
Sb. словенски Bg. славянски ‘Slavonic’
Bg. словенски Sb. словеначки ‘Slovene’
Sb. слово Bg. буква ‘letter (of the alphabet)’
Bg. слово Sb. реч ‘word’
Sb. сто Bg. маса ‘table’
Bg. стол 1. столица ‘chair’
2. кантина ‘canteen’
Sb. сто 1. сто ‘a hundred’
2. маса ‘table’
Bg. сто Sb. сто ‘a hundred’
Sb. столица Bg. стол ‘chair’
Bg. столица Sb. престолница ‘capital’
Sb. страна 1. страна ‘side’
2. страница ‘page’
Bg. страна 1. страна ‘side’
2. земља ‘country’
3. образ ‘cheek’
Sb. трудан 1. трудна (arch.), бременна ‘pregnant’
2. уморен, изморен ‘tired’
Bg. труден 1. трудна ‘pregnant’
2. тежак ‘hard’
Sb. шина Bg. релса ‘rail’
Bg. шина Sb. гума ‘tyre’
Sb. шума Bg. шума ‘forest’
Bg. шума 1. шума ‘forest’
2. лишће ‘foliage, leaves’
3. џбун, грм ‘bush’
More Serbian-Bulgarian false friends:
• C. Ivanova, M. Aleksić. Srpsko-bugarski tematski rečnik: Leksikon međujezičkih homonima i polisemija. Veliko Trnovo 1999.
-
Ево још мало лажних пријателја - овог пута су то из босанског и руског језика.
R. баба 1. baba ‘old woman’
2. ženska ‘pejorative of a woman’
Bo. baba 1. баба ‘old woman’
2. бабушка ‘grandmother’
R. банка Bo. kutija ‘(Br.) tin, (Am.) can’
Bo. banka R. банк ‘bank, credit bank’
R. более Bo. više ‘more’
Bo. bolje R. лучше ‘better’
R. брак 1. brak ‘marriage’
2. mana ‘defect, flaw’
3. ološ, deficitna roba ‘rejects, refuse, waste’
Bo. brak R. брак ‘marriage’
R. век 1. vijek ‘century’
2. doba, epoha ‘age, epoch’
Bo. vijek R. век, столетие ‘century’
R. вещь Bo. stvar ‘matter’
Bo. vješt R. ловкий ‘clever’
R. вещь Bo. stvar ‘matter, thing’
Bo. već R. уже ‘already’
R. видеть Bo. vidjeti ‘to see impf.’
Bo. vidjeti 1. видеть ‘to see impf.’
2. увидеть ‘to see, to behold pf.’
3. посмотреть ‘to watch pf.’
R. враг Bo. neprijatelj ‘enemy’
Bo. vrag R. чёрт ‘devil, demon’
R. вредный Bo. štetan ‘harmful’
Bo. vrijedan R. ценный ‘precious’
R. время Bo. vrijeme ‘time’
Bo. vrijeme 1. время ‘time’
2. погода ‘weather’
R. говор 1. dijalekt ‘dialect’
2. govorkanje ‘talking’
Bo. govor R. речь ‘speech’
R. година Bo. vrijeme, sat ‘time, hour (poet.)’
Bo. godina R. год ‘year’
R. грудастая Bo. sa velikama grudima ‘big-breasted’
Bo. grudast R. зернистый, гранулёзный ‘granular’
R. дева Bo. djeva ‘maiden’
Bo. deva R. верблюд ‘camel’
R. доить Bo. musti ‘to milk’
Bo. dojiti 1. кормить грудью ‘to breast-feed’
2. кормить грудью ‘to suckle’
R. жена Bo. žena ‘wife’
Bo. žena 1. жена ‘wife’
2. женщина ‘woman’
R. живот 1. trbuh ‘belly, body’
2. život ‘life’
Bo. život R. живот (arch.), жизнь ‘life’
R. завод Bo. tvornica ‘factory, works’
Bo. zavod R. заведение ‘institute’
R. заход Bo. zalazak ‘sunset’
Bo. zahod R. туалет ‘toilet’
R. играть 1. igrati ‘to play (a game)’
2. glumiti ‘to play (theatre)’
3. svirati ‘to play (music)’
Bo. igrati 1. играть ‘to play (a game)’
2. танцевать, плясать ‘to dance’
R. искусство 1. umjetnost ‘art’
2. umješnost ‘skill’
Bo. iskustvo R. опыт ‘experience’
R. кал Bo. izmetine ‘faeces, excrement’
Bo. kal R. грязь ‘dirt, mud’
R. ковчег Bo. lađa u kojoj je, prema Bibliji, Noje spasao svoju obitelj, porodicu i životinje od općeg potopa ‘(Noah’s) Arch’
Bo. kovčeg 1. гроб ‘coffin’
2. чемодан ‘suitcase’
3. сундук, ларь ‘trunk, box, chest’
R. колёса Bo. kola ‘wheels’
Bo. kola 1. колёса ‘wheels’
2. телега ‘car, cart’
3. автомобиль ‘motorcar’
R. корица Bo. cimet ‘cinnamon’
Bo. korica R. корка ‘crust’
R. край 1. kraj ‘edge’
2. kraj ‘region’
Bo. kraj 1. край ‘edge’
2. край ‘region’
3. конец ‘end’
R. куча Bo. hrpa, gomila ‘heap’
Bo. kuća R. дом ‘house’
R. лекарство Bo. lijek ‘medicament’
Bo. ljekarstvo R. медицина ‘medical science’
R. лень Bo. lijenost ‘laziness’
Bo. lijen R. ленивый ‘lazy’
R. лето 1. ljeto ‘summer’
2. godina (30 godina) ‘year (in the plural), e.g. 30 years’
Bo. ljeto R. лето ‘summer’
R. луг Bo. livada ‘meadow’
Bo. lug R. щёлок, щёлочь ‘lye’
R. любить 1. ljubiti ‘to love’
2. ljubiti ‘to like’
Bo. ljubiti 1. любить ‘to love’
2. любить ‘to like’
3. целовать ‘to kiss’
R. люлька 1. lula ‘tobacco pipe’
2. kolijevka ‘cradle’
Bo. lula R. люлька (редко), трубка ‘tobacco pipe’
map
R. майка Bo. majica ‘gym shirt’
Bo. majka R. мать ‘mother’
R. машина 1. mašina ‘machine’
2. auto ‘car’
Bo. mašina 1. машина, мотор ‘machine’
2. паровоз ‘locomotion’
R. местный Bo. mesni ‘local’
Bo. mesni 1. местный ‘local’
2. мясной ‘of meat’
R. меч Bo. mač ‘sword’
Bo. meč R. матч ‘match, game’
R. мир 1. mir ‘peace’
2. mir ‘quiet, stillness’
3. svijet ‘world’
4. seoska opština ‘hist. municipality, parish, commune’
Bo. mir 1. мир ‘peace’
2. мир, покой ‘quiet, stillness’
R. мразь 1. gad, zamazanac
2. fukara, izmet
Bo. mraz 1. мороз
2. измороз
R. наглый Bo. bezočan, bezobrazan ‘naughty’
Bo. nagao 1. внезапный ‘sudden’
2. резкий, поспешный ‘vehement, hasty’
R. направо Bo. desno ‘to the right’
Bo. pravo R. прямо ‘straight on’
R. неделя Bo. nedjelja, sedmica ‘week’
Bo. nedjelja 1. неделя ‘week’
2. воскресенье ‘Sunday’
R. образ 1. slika ‘picture, painting’
2. način ‘manner’
Bo. obraz 1. щека ‘cheek’
2. лицо ‘face’
R. овощи Bo. povrće ‘vegetables’
Bo. voće R. фрукты ‘fruits’
R. писать Bo. pišati ‘to pee’
Bo. pisati R. писать ‘to write’
R. память 1. pamćenje ‘memory’
2. memorija ‘computer memory’
Bo. pamet R. разум ‘reason, intellect’
R. папа 1. tata ‘dad’
2. papa ‘the Pope’
Bo. papa 1. папа римский ‘the Pope’
2. пока! ‘bye-bye!’
R. пара 1. par ‘pair’
2. nekoliko ‘a couple of, some’
Bo. para R. пар ‘steam’
R. Петроград Bo. Petrograd ‘Petrograd (1914-1924)’
Bo. Petrograd 1. Петроград ‘Petrograd (1914-1924)’
2. Санкт-Петербург ‘St. Petersburg (until 1914 and since 1991)’
R. писец Bo. pisar ‘scribe’
Bo. pisac R. писатель ‘writer’
R. письмо Bo. pismo ‘letter’
Bo. pismo 1. письмо ‘letter’
2. шрифт, почерк ‘font, handwriting’
R. плоть Bo. put ‘body, flesh’
Bo. put R. забор ‘fence’
R. повесть Bo. kratki roman ‘novelette’
Bo. povijest R. история ‘history’
R. погань Bo. fukara, izmet ‘rabble, riff-raff’
Bo. pogan 1. кал, помёт ‘faeces, excre-ment’
2. грязь ‘dirt, mud’
R. под Bo. pod ‘under’
Bo. pod 1. под ‘under’
2. пол ‘floor, ground’
R. понос Bo. proljev ‘diarrhoea’
Bo. ponos R. гордость ‘pride’
R. простак Bo. glupak ‘fool, stupid’
Bo. prostak R. грубиян, невежа ‘lout, ruffian’
R. профессор Bo. profesor ‘professor’
Bo. profesor 1. профессор ‘professor’
2. преподаватель ‘university teacher’
3. преподаватель ‘secondary school teacher ’
R. пушка Bo. top ‘canon’
Bo. puška R. ружьё, винтовка ‘rifle’
R. речь Bo. govor ‘speech’
Bo. riječ R. слово ‘word’
R. родина Bo. domovina ‘motherland, home region’
Bo. rodbina R. родственники ‘relations’
R. рок Bo. udes, kob ‘destiny, fate’
Bo. rok R. срок ‘fixed time, set term, deadline’
R. русый Bo. tamnoplav ‘blond, fair’
Bo. rus R. рыжеватый, рыжий ‘sandy, red’
R. с утра Bo. ujutro ‘in the morning’
Bo. sutra R. завтра ‘tomorrow’
R. сад Bo. vrt, bašta ‘garden’
Bo. sad R. теперь, сейчас ‘now’
R. свет 1. svijet ‘world’
2. svjetlo ‘light’
Bo. svjet R. совет ‘council’
R. синий Bo. tamnoplav ‘dark blue’
Bo. sinji R. сизый, сероватый ‘grey-blue, greyish’
R. склад 1. skladište ‘storehouse’
2. vrsta, karakter ‘turn, habit, mentality’
3. građa tijela, rast ‘body, constitution’
4. slog ‘syllable’
Bo. sklad R. согласие, гармония ‘harmony’
R. слово Bo. riječ ‘word’
Bo. slovo R. буква ‘letter (of the alphabet)’
map
R. слушать Bo. slušati ‘to listen’
Bo. slušati 1. слушать ‘to listen’
2. слышать ‘to hear’
R. сто Bo. sto ‘a hundred’
Bo. sto 1. сто ‘a hundred’
2. стол ‘table’
R. столица Bo. glavni grad, prestolnica ‘capital’
Bo. stolica R. стул ‘chair’
R. страна Bo. zemlja, država ‘country’
Bo. strana 1. сторона ‘side’
2. страница ‘page’
R. трудный Bo. težak ‘hard’
Bo. trudan 1. усталый ‘tired’
2. беременная ‘pregnant’
R. труп 1. trup ‘carcass (of an animal)’
2. leš, mrtvac ‘dead body’
Bo. trup 1. труп ‘carcass (of an animal)’
2. туловище ‘trunk, body’
3. ствол (дерева) ‘trunk (of a tree)’
R. туча Bo. oblak ‘rainy cloud’
Bo. tuča R. град ‘hail’
map
R. холод Bo. hladnoća, studen, zima ‘cold(ness)’
Bo. hlad 1. прохлада ‘coolness’
2. тень ‘shadow’
R. чек 1. ček ‘cheque’
2. bon ‘sales slip’
Bo. ček R. чек ‘cheque’
R. читать 1. čitati ‘to read’
2. recitirati ‘to recite’
Bo. čitati R. читать ‘to read’
R. шина Bo. guma ‘tyre’
Bo. šina R. рельс ‘rail’
R. шкаф Bo. ormar ‘cupboard’
Bo. škaf R. ушат, чан ‘tub, vat’
R. штука Bo. komad ‘piece’
Bo. štuka R. щука ‘pike’
R. ягода Bo. boba ‘berry’
Bo. jagoda R. земляника, клубника ‘strawberry’
More Russian-Bosnian false friends:
• Jovanka Čemerikić, Guy Imart, Victoria Tikhonova-Imart. Paronymes russo/serbo-croates ("amis" et "faux-amis"). Aix-en-Provence 1988.
For additional information on false friends, see the On-line hypertext bibliography by Daniel Bunčić and Ryszard Lipczuk.
-
Може бити. Не разумем ову твоју листу хомонима/лажних пријатеља. Шта значе те скраћенице и шта ће ту енглески?
-
Sb. брак Bg. брак ‘marriage’
Bg. брак 1. брак ‘marriage’
2. олош, дефицитна роба ‘rejects, refuse, waste’
Па, мислим да је јасно. Sb.-српски, Bg. - бугарски. Рецимо у овом пару - на српски реч "брак" значи "стварање породице", а у бугарском језику осим тог значења има још једно "олош, дефицитна роба". Објашнење на енглеском је за оне које не знају бугарски или српски.
-
Аха. Нисам уочила тај други ред, вероватно да је та двојка у истом реду с јединицом, било би јасније. Хвала. БТЊ, јел глупац из твог потписа глупан на бугарском? Баш ми се допада реч… :)
-
Мој потпис је на руском. То је цитат из једне пјесме Пушкина. Јесте, "глупец" на руском значи "глупан,глупи човјек", а на бугарском је "глупак".
У својој датотеци имам још међујезичких хомонима - бугарско-хрватски, босанско- хрватски, босанско-српски, бугарско-македонски. Ако вас занима, могла бих да постујем неке од њих.
-
Извини, Бруни, али мислим да ниси у праву. У стручној литератури се осим термин "лажни пријатељи" користи још један термин - "междујезичка хомонимија".
Па како онда Бруни греши, ако има два назива за исто?!
-
Мислим да греши кад каже: "Lažni prijatelji nikako ne mogu biti homonimi", јер су лажни пријатељи међујезички хомоними.
-
Ili će biti da samo nisam bila precizna, jer su lažni prijatelji zapravo vrsta homonima, koji se još nazivaju i međujezički homonimi. :)
-
Ствар је у томе што хомоними нису исто што и међујезички хомоними (ако усвојимо тај израз за лажне пријатеље), тако да Бруни ипак јесте била у праву.
-
Ја нисам рекла да су хомоними и међујезички хомоними исто, тврдим само да су међујезички хомоними врста хомонима. И да у лингвистици постоји термин "међујезички хомоними" који је синоним за "лажне пријатеље". И то не тврдим тек тако. Пре него што сам написала пост прочитала сам бар 2-3 чланака о међујезичкој хомонимији написани од водечих стручњака у тој области. Цитирала сам и део речника међујезичких хомонима у бугарском и српском језику, који су издали Ценка Иванова и Мариана Алексић.
-
Па сад…
Нека се огласи неко од стручнијих особа, али ако су међујезични хомоними врста хомонима, по том обрасцу би bird и птица били „међујезични синоними“ и као такви врста синонима, или грешим у постављању такве паралеле? Хоћу да кажем, зар не важи правило да о хомонимији и синонимији има смисла разговарати једино унутар истог језика?
-
По мени ниjе добро да причамо о међуjезичкоj хомонимиjи уместо лажних приjатеља и пошто лажни приjатељи не мораjу бити 100% фонетски и/или графиjски идентични, довољно jе само бити довољно слични у облику да би се могао заблудити (нешто попут паронимиjе).
-
По мени ниjе добро да причамо о међуjезичкоj хомонимиjи уместо лажних приjатеља и пошто лажни приjатељи не мораjу бити 100% фонетски и/или графиjски идентични, довољно jе само бити довољно слични у облику да би се могао заблудити (нешто попут паронимиjе).
Upravo sam na to mislila. Homonimi su skroz isti (kosa (http://media.tumblr.com/tumblr_lcah0tA7jl1qdlwil.gif), kosa (http://www.ptakoviny-eshop.cz/fotky/maxi/kosa-105-cm_1205_1.jpg), kosa (http://sh.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Slash.svg)) dok lažni prijatelji nisu: embarazada i embarrased. Možda su međujezički homonimi npr. baba (sr. stara žena) i baba (šp. slina, bala)? Dakle dve reči u dva jezika koje su potpuno iste ali imaju različito značenje?
-
Možda su međujezički homonimi npr. baba (sr. stara žena) i baba (šp. slina, bala)? Dakle dve reči u dva jezika koje su potpuno iste ali imaju različito značenje?
Мислим да jе то просто случаj лажних приjатеља с jеднаком графиjем и занемарљивим фонетским разликама. Jа лично бих дефинисао лажне приjатеље као 2+ речи у различитим jезичким стандардима коjе су много сличне графиjски и/или фонетски (потпуно jеднаке или не) али jе та сличност варљива jер постоjе битне разлике у значењу ових речи. Често има семантичке везе између значења ових речи и/или су то многозначне речи и нека се значења подудараjу а друга не, важно jе само да би могао пасти у заблуду ако не познаjеш довољно jезике у питању.