Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Транскрипција => : Бруни 24. 05. 2012. у 22.04
-
Pogiboše ovi na njikipediji oko ovoga, te da li je Hadsonov zaliv ili Zaliv Hadson. Kod Prćića, čini mi se, piše Zaliv Hadson, a u svim mogućim geogr. atlasima piše Hadsonov zaliv. Sad da odmah upozorim, neću da raspravljam šta je tačnije (jer znam šta tj. koga treba slediti), niti želim da čujem poviku na geografe i sl.
Ono što mene zanima jeste da li je ZAISTA toliko velika greška s jezičke tj. pravopisne strane ako se ipak koristi Hadsonov zaliv? Meni je to npr. totalno besmislen razlog za prepirku. Lično bi mi bilo svejedno. Hoću da kažem, nije razlika tipa, Bermingam i Birmingem, Ana Bolen i En Bulin, i sl. gde zaista novi oblik izgleda krajnje različito i neobično.
Šta vi mislite o ovakvim stvarima? Da li mislite da je svejedno, ili ipak jest greška (kao kad bi, npr. napisao nemogu a ne ne mogu) ili je ovde samo pitanje stila?
-
Hudson Bay (Inuktitut: Kangiqsualuk ilua, French: baie d’Hudson), sometimes (usually historically) called Hudson’s Bay,
English explorers and colonists named Hudson Bay after Henry Hudson,
Nije greška. [pardon]
-
Ne razumem. [neznam]
-
Јесте грешка. Hudson’s Bay је Хадсонов залив, а Hudson Bay је Залив Хадсон. Колико ми је познато, актуелни назив залива је Hudson Bay, према томе, Прћић је у праву. Питање је само: КОЛИКА је грешка, а то већ спада у домен личних преференција, ставова и осећаја за језик.
Pogiboše ovi na njikipediji oko ovoga, te da li je Hadsonov zaliv ili Zaliv Hadson
А, је л’? А ја мислио да ће одласком извесних реметилачких фактора на Википедији почети тећи мед и млеко (барем што се српског језика тиче). [cesh]
-
Daleko od toga da Amerikanci dosledno stavljaju saksonski genitiv uz svako ime koje osećaju u funkciji prisvojnog prideva.
Lincoln Street? Svakako "Linkolnova ulica", a ne "Ulica Linkoln", jer je jasno po kome je dobila ime.
A i Britanci: svakako bih uvek rekao "Trafalgarski trg" (ako bi me terali da prevodim) nego "Trg Trafalgar(a)", unatoč tomu što ni tu nema saksonskog genitiva.
Prema tome, mislim da nije nužno obazirati se na idiosinkrazije američko-kanadskog pravopisa nego treba uzeti u obzir da je taj zaliv otkrio čovek po prezimenu Hadson, te pošto bez izuzetka kažemo "Bafinov zaliv, Barencovo more, Kukova ostrva", onda i "Hadsonov zaliv".
EDIT: Eto ispod meni i potvrde.
-
Hudson’s or Hudson Bay? Have you noticed something odd about the name of the company and that of
the actual bay? The punctuation is different. The company is called Hudson’s Bay but the body of water
itself is Hudson Bay. What’s the deal with that? Well, it turns out the possessive form actually came first.
It used to be standard practice when naming a location after its discoverer. For example, Vancouver Island
was originally Vancouver’s Island. But about 100 years ago, and on the not unreasonable grounds that
these features did not actually belong to the explorers they were named after, the Canadian Cartography
Society decided to drop the use of possessives. The HBC did not; it retained its apostrophe, and has been
proudly confusing students ever since. Ferguson, Will, Canadian History for Dummies, Page 90.
Očigledno je korektnije Zaliv Hadson, ali u tom smislu je korektnije i Nizozemska pa se govori Holandija. Greška bi bilo da Hudson uopšte nije čovek nego neko lokalno mesto ili tako nešto.
-
Zbilja ne razumem kako se može reći "Zaliv Hadson" kad niko ne bi rekao ni "Plato Đinđić" ni "Bulevar Pupin" ni šta već. Zar se moramo obazirati na svaku internu kanadsku izmenu? Sutra će im dunuti da to pretvore u "Bay of Hudson", pa ćemo mi promptno "Zaliv Hadsona"? Ni za živu glavu. NAŠA verzija tog geografskog imena formirana je davnih dana i uopšte je ne treba čačkati. (U narednoj temi: Beč ili Vin?)
-
Svakako "Linkolnova ulica", a ne "Ulica Linkoln", jer je jasno po kome je dobila ime.
А мени је свакако Улица Линколн (у формалном изражавању), а у неформалном једноставно Линколнова. Даље, у формалном изражавању коректније је (говорим о преводима) Острва Кук и Залив Хадсон, док је друго питање шта је ушло у обичај и како нормативисти реагују на то. Плато Ђинђић би у енглеском вероватно био Djindjic’s Square (или како већ), тако да је Ђинђићев плато сасвим регуларан превод. Фаренхајте, ако ти је промакло, овде говоримо о коректности превода енглеског израза, а не о устаљености и формираним обичајима.
-
Sutra će im dunuti da to pretvore u "Bay of Hudson", pa ćemo mi promptno "Zaliv Hadsona"? Ni za živu glavu.
А што да не? Ако су надлежни у Канади закључили да није Hudson’s Bay није добро због тога што тај залив не припада нареченом Хадсону, већ је само добио име по њему, и да је због тога боље Hudson Bay, зашто се ми морамо правити већи католици од папе?
Ni za živu glavu.
А како то мислиш спречити?
-
Теби је питко образложење да то „не припада Хадсону“? Мени то делује као веома слабо разумевање семантике посесивности.
-
Теби је питко образложење да то „не припада Хадсону“?
Није битно да ли је мени "питко" или не. Само хоћу да кажем да су Канађани напросто променили назив тог залива уз цитирано образложење (исто као што су Индијци Бенарес променили у Варанаси, Бомбај у Мумбај, а Калкуту у Колкату), што аутоматски доводи до промене у преводу (односно транскрипцији) на српски, а на нормативистима (и свима осталима, наравно) је да то прихвате или не.
-
A šta je sa svim mogućim i nemogućim bolestima koje su dobile nazive po njihovim pronalazačima? Alchajmerova bolest, Kronova bolest itd. Nemam veze sa transkripcijom, zato i pitam, jer, po svemu sudeći, i ovaj zaliv bi bio isto to, zar ne? Dobio je naziv po engleskom istraživaču Hadsonu. Možda je normiran kao Zaliv Hadson, ali ne vidim zašto bi bilo katastrofalno pogrešno da se koristi i Hadsonov zaliv. [pardon]
-
Није битно да ли је мени "питко" или не. Само хоћу да кажем да су Канађани напросто променили назив тог залива уз цитирано образложење (исто као што су Индијци Бенарес променили у Варанаси, Бомбај у Мумбај, а Калкуту у Колкату), што аутоматски доводи до промене у преводу (односно транскрипцији) на српски, а на нормативистима (и свима осталима, наравно) је да то прихвате или не.
Али зар није Hudson у Hudson Bay, без обзира на облик (саксонски генитив или нулти израз), управо са присвојним значењем, значило оно право поседовање или припадност по стварању??
Што бисмо ми лупали главу око семантичких нијанси посесивности у енглеском, кад код нас (у оваквим случајевима) присвојни придев и генитив носе исто значење, док атрибутивна синтагма (залив Хадсон) то не носи.
-
Јесте грешка. Hudson’s Bay је Хадсонов залив, а Hudson Bay је Залив Хадсон. Колико ми је познато, актуелни назив залива је Hudson Bay, према томе, Прћић је у праву. Питање је само: КОЛИКА је грешка,
Obratiti pažnju:
Ono što mene zanima jeste da li je ZAISTA toliko velika greška
-
За ствари именоване по људима, саксонски генитив много чешће се не користи него што се користи. Углавном се налази традиционално, нпр. као обележје великог значаја и човека и именованог узетих скупа (Newton’s law). У српском је за ово нормалан присвојни придев (или генитив ако придев не може да се сагради). Техничари могу да узму за пример називе практично свих природних појава и теорија: Cherenkov radiation → Черенковљево зрачење, Schwarzschild radius → Шварцшилдов полупречник. Тако да је овде заправо (стилска) грешка Залив Хадсон.
(Наравно, и ова нормалност полако еродира; тако сам наишао на случај где се један перспективни физичар интересовао да ли Fermi operator треба пренети као [Фф]ерми[-]оператор — малим или великом словом, без или са цртице — а да му Фермијев оператор није ни пало на памет.)
-
Ali zašto bi bila stilska greška ako je Prćić namjerno htio da ukine prisvojnu vezu, valjda u skladu sa željom onih koji su je makar oslabili izostavljanjem ’s? Prvo bi trebalo utvrditi tačan motiv za izostavljanje ’s.
-
A zašto bi bilo nezamislivo da je Prćić na tom mestu jednostavno pogrešio? Poveden prethodnom odrednicom "Hudson".
Isporediti u istom rečniku odrednicu "Cayman Islands", gde je korektno dato "Kajmanska ostrva". Takođe i "Marshall Islands", gde je korektno dato "Maršalska ostrva". (Sigurno ima još, nisam bistrio ceo rečnik - ali je i ovo dovoljno.)
-
A ko kaže da je nezamislivo? Samo, da bismo ignorisali normativni priručnik kada greška nije očigledna, prvo moramo dokazati da je Prćić pogriješio, a teško ćemo to dokazati ako ga neko ne nazove na fakultetu.
-
Сетих се и ја: Голџијев апарат све чешће зову Голџи апарат!
-
Сетих се и ја: Голџијев апарат све чешће зову Голџи апарат!
Tačno! A da stvar bude još gora, ta organela nazvana je po italijanskom naučniku čije je ime Camillo Golgi (1843—1926), pa je zapravo ispravno Golđijev aparat. Ali šanse nema da se ta [kako se kod nas kaže "cross-contamination"?] eliminiše. (Ili će se baciti u koš s Bordžijama, iako mislim da je znatno novijeg postanja.)
-
Bilo je toga i ranije — Tarzan se nekada zvao Tarcan. ;)
-
A šta je sa svim mogućim i nemogućim bolestima koje su dobile nazive po njihovim pronalazačima
Називи свих тих болести у оригиналу имају оно ’s тако да је Алцхајмерова болест коректан превод израза Alzheimer’s disease. У случају Залива Хадсон, Канађани су изоставили управо ту ознаку како би избегли присвојну везу и то уз онакво образложење ("тај залив не припада никаквом Хадсону").
Ono što mene zanima jeste da li je ZAISTA toliko velika greška
Ценим да ти сматраш да Хадсонов залив ЈЕСТ грешка, али ниси сигурна у њене размере?
-
Ја ћу још једном рећи да то образложење није валидно у српском. Нама присвојни придев не именује само чисту припадност.
-
Ali ako ne imenuje samo čistu pripadnost, što znači da imamo dvije funkcije, a Prćić želi da onemogući dvojako tumačenje, onda može napisati Zaliv Hadson?
-
Kako može da onemogući dvojako tumačenje kad sam on u istom rečniku ima "Kajmanska ostrva, Maršalska ostrva"?
-
Ali ako ne imenuje samo čistu pripadnost, što znači da imamo dvije funkcije, a Prćić želi da onemogući dvojako tumačenje, onda može napisati Zaliv Hadson?
На основу којег ауторитета Прћић може да онемогући аблативно значење генитива или присвојног придева?
Одакле икоме идеја да Хадсонов залив или Голџијев апарат уопште може припадати Хадсону, одн. Голџију! Није ли контекст такав да не дозвољава такво рашчитавање?
Како залив Хадсон може бити добро решење ако та синтагма означава да је заливу име Хадсон, што није. Још једном, Hudson Bay може означавати присвојност по стварању, а залив Хадсон то не може. Превод, дакле, није прихватљив.
-
Može da onemogući to značenje na osnovu autoriteta onih koji imaju autoritet da preimenuju Hudson’s Bay u Hudson Bay. Oni nisu mogli napisati The Bay Named Hudson, ali mi možemo napisati Zaliv Hadson. Pitanje je samo šta su imali u vidu prilikom preimenovanja, da li ih je Prćić dobro shvatio.
-
Како залив Хадсон може бити добро решење ако та синтагма означава да је заливу име Хадсон, што није. Још једном, Hudson Bay може означавати присвојност по стварању, а залив Хадсон то не може. Превод, дакле, није прихватљив.
Čekaj, ali Vancouver Island nije Vankuverovo ostrvo nego [O/o]strvo Vankuver?
-
Ако је уобичајен превод острво Ванкувер, шта да му радимо. Али ако није, зашто не би било Ванкуверово острво?
-
Ako Kanađani dosledno žele da ukinu asocijaciju na istraživače koji su otkrivali određene tačke i preusmere asocijaciju na same te tačke (tj. "Vankuver" za 50, 100 ili 350 godina više neće biti prezime istraživača nego ime grada, "Hadson" neće biti prezime moreplovca nego zaliv itd.), zašto smo dužni da saučestvujemo u tome? Da li bismo pristali da se "Tesla coil" prekrsti u "kalem Tesla"? Svakako da ne, Tesla je "naš". Ali tamo neki Hadson i tamo neki Vankuver - pa, do pre 15 minuta i nismo baš znali da su bili živi ljudi. A za 15 minuta će nas biti baš briga.
-
Сетих се и ја: Голџијев апарат све чешће зову Голџи апарат!
Tačno! A da stvar bude još gora, ta organela nazvana je po italijanskom naučniku čije je ime Camillo Golgi (1843—1926), pa je zapravo ispravno Golđijev aparat. Ali šanse nema da se ta [kako se kod nas kaže "cross-contamination"?] eliminiše. (Ili će se baciti u koš s Bordžijama, iako mislim da je znatno novijeg postanja.)
Nikad nije kasno (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%93%D0%BE%D0%BB%D1%92%D0%B8)… A bogami je koštalo i to bogami dosta živaca (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%93%D0%BE%D0%BB%D1%92%D0%B8/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2%D0%B001)…
A šta fali Bordžijama? Oni zapravo uopšte nisu Italijani nego Valensijanci, a tamo se govori katalonski pa bi zapravo trebalo da budu Borđe, a ne Bordžije a bogami ni Borđije.
-
Ono što mene zanima jeste da li je ZAISTA toliko velika greška
Ценим да ти сматраш да Хадсонов залив ЈЕСТ грешка, али ниси сигурна у њене размере?
Baš tako.
-
Nikad nije kasno (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%93%D0%BE%D0%BB%D1%92%D0%B8)… A bogami je koštalo i to bogami dosta živaca (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%93%D0%BE%D0%BB%D1%92%D0%B8/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2%D0%B001)…
Ја мислим да сте се преварили. Не сме се правити толики раскорак између уџбеника (биологије, медицине…) и енциклопедије. ОК, ово је системско, али уопште није познато под тим именом. Чак би могло да он буде Голђи, али да остане Голџијев апарат. Исто као што је Галилео Галилеи, према Клајну, именом и презименом, али само Галилеј.
Него, толико ратовасте за Голђија, а његовог сарадника транскрибујете СантИјаго. ;)
О имену Santiago издвојено овде: http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=2628.0
-
A šta fali Bordžijama? Oni zapravo uopšte nisu Italijani nego Valensijanci, a tamo se govori katalonski pa bi zapravo trebalo da budu Borđe, a ne Bordžije a bogami ni Borđije.
Poveži ovo:
A šta fali Bordžijama?
s ovim:
…pa bi zapravo trebalo da budu Borđe…
i smatraj da si sama sebi odgovorila.
-
A šta fali Bordžijama? Oni zapravo uopšte nisu Italijani nego Valensijanci, a tamo se govori katalonski pa bi zapravo trebalo da budu Borđe, a ne Bordžije a bogami ni Borđije.
Poveži ovo:
A šta fali Bordžijama?
s ovim:
…pa bi zapravo trebalo da budu Borđe…
i smatraj da si sama sebi odgovorila.
Pa znam (malo mi neartikulisano izgleda post, priznajem :P), ali Bordžija piše u Pravopisnom rečniku…
-
A šta fali Bordžijama? Oni zapravo uopšte nisu Italijani nego Valensijanci, a tamo se govori katalonski pa bi zapravo trebalo da budu Borđe, a ne Bordžije a bogami ni Borđije.
Poveži ovo:
A šta fali Bordžijama?
s ovim:
…pa bi zapravo trebalo da budu Borđe…
i smatraj da si sama sebi odgovorila.
Pa znam (malo mi neartikulisano izgleda post, priznajem :P), ali Bordžija piše u Pravopisnom rečniku…
Onda me ništa nisi skontala. Hteo sam reći da "Goldži" (van Vikipedije) verovatno neće biti ispravljeno, nego će biti obrazloženo isto kao i "Bordžije" (gde treba "Borđe") - tzv. "ukorenjen nepravilan oblik".
-
Ako Kanađani dosledno žele da ukinu asocijaciju na istraživače koji su otkrivali određene tačke i preusmere asocijaciju na same te tačke (tj. "Vankuver" za 50, 100 ili 350 godina više neće biti prezime istraživača nego ime grada, "Hadson" neće biti prezime moreplovca nego zaliv itd.), zašto smo dužni da saučestvujemo u tome? Da li bismo pristali da se "Tesla coil" prekrsti u "kalem Tesla"? Svakako da ne, Tesla je "naš". Ali tamo neki Hadson i tamo neki Vankuver - pa, do pre 15 minuta i nismo baš znali da su bili živi ljudi. A za 15 minuta će nas biti baš briga.
Zašto ne bismo bili dužni ako nam ne smeta?[neznam] Evo, neki dan sam slučajno pročitao da je Staines preimenovan u Staines-upon-Thames (http://www.bbc.co.uk/news/uk-england-surrey-18118309), i pošto prije čitanja članka nisam bio čuo za taj grad, ne smeta mi ako se od sada bude zvao Stejns na Temzi. Zar ne bi bilo najbolje da u svakom jeziku nosi naziv sa istim značenjem? Ponavljam vukvukov citat:
But about 100 years ago, and on the not unreasonable grounds that
these features did not actually belong to the explorers they were named after, the Canadian Cartography
Society decided to drop the use of possessives.
Dakle, ako u našem jeziku imamo mehanizam za ispunjavanje ovog zahtjeva, zašto ga ne bismo iskoristili? Pitanje je samo da li je Prćić tačno procijenio koliko je Hadsonov zaliv uobičajen oblik.
-
Iz sledećih razloga:
1. Ako počneš sa "Zalivom Hadson" i ako želiš da budeš dosledan, onda ti sleduje kompletna revizija svega živog u SRPSKOM: "Ostrva Kuk", "More Bafin", "Moreuz Bering", "Prolaz Magelan" itd. itd., te dakle želiš da se sve postojeće enciklopedije, atlasi i geografski udžbenici bace u smeće i naprave novi. To, slutim, neće ni u kakvoj varijanti dobiti nužnu većinu.
2. Ako počneš i STANEŠ sa "Zalivom Hadson" - tj. to proglasiš jedinstvenim slučajem koji nema reperkusija na ostale slične situacije - s pravom će te svi pitati šta je to tako posebno kod tog zaliva (u odnosu na druge geografske nazive), sem činjenice da je u nekom tamo rečniku nekog tamo lingviste napisano tako, a nije čak ni provereno da li je posredi greška ili previd.
3. Kanađani imaju pravo da uređuju svoj jezik kako oni nalaze za shodno, a mi uopšte nismo dužni da se na to obaziremo ukoliko smo dosad etabliranom normom SVOG jezika zadovoljni, čak i ako "imamo odgovarajući mehanizam". Da li očekuješ recipročnost? Da li očekuješ da Kanađani pohitaju i vrate ’s u "Tesla coil" SAMO zato što mi, govornici Teslinog maternjeg jezika, i dalje čvrsto insistiramo na tome da se tu mora koristiti prisvojni pridev? Nešto se, koliko mogu da primetim, i nisu pretrgli.
4. Primer "Stejns na Temzi" nesrećan je utoliko što nema veze s tekućim pitanjem. Sa stanovišta gramatike, ne bi ti imalo šta smetati ni u odluci da se ime glavnog grada Srbije promeni u "Beograd na Dunavu i Savi". Moglo bi ti smetati isključivo na ličnom planu, skopčanom s ukusom i navikama. U primeru kojim se OVDE pak bavimo problem je gramatički, jer se eliminiše prisvojni pridev koji tu, po srpskoj implicitnoj normi, i dalje mora stajati.
-
U primeru kojim se OVDE pak bavimo problem je gramatički, jer se eliminiše prisvojni pridev koji tu, po srpskoj normi, i dalje mora stajati.
У осталом се слажем, али не бих рекао да норма има икакве везе с овим. Ствар је у прецизности превода.
-
U primeru kojim se OVDE pak bavimo problem je gramatički, jer se eliminiše prisvojni pridev koji tu, po srpskoj normi, i dalje mora stajati.
У осталом се слажем, али не бих рекао да норма има икакве везе с овим. Ствар је у прецизности превода.
Ako se prisvojni pridev sistematski koristi u svim geografskim imenima koja podležu obrascu o kome ovde diskutujemo, ne prerasta li to već u normu (sve i da nije eksplicitno navedeno ni u jednom priručniku)?
-
Тако је, то је имплицитна норма. Али у свим осталим случајевима говоримо о ономе што пише у приручницима, када се ради о стандардном језику, па нема смисла мешати ствари.
-
Dobro, onda ću u onu gornju poruku dopisati "implicitnoj" - ako dobro shvatam, ta korekcija je dovoljna.
-
Pa dobro, onda nema smisla dalje raspravljati dok se ne utvrdi šta je Prćić htio da kaže.
-
Onda me ništa nisi skontala. Hteo sam reći da "Goldži" (van Vikipedije) verovatno neće biti ispravljeno, nego će biti obrazloženo isto kao i "Bordžije" (gde treba "Borđe") - tzv. "ukorenjen nepravilan oblik".
Нисам баш тако сигурна. Википедија је поприлично присутна у свакодневном животу људи, и утиче на језичке обичаје исто колико и други медији, веровао или не, поготову што ти медији почесто преписују чланке са Википедије, а са њима и транскрипције. Било је случаја кад су преписали и погрешно (шта да се ради, као што рекох, потпуна правописна контрола над Википедијом је просто утопија), али богами и исправно. Најкарактеристичнији пример ког се могу сетити је Енди Мареј, ако се не варам, који је захваљујући Википедији у Блицу коначно постао Енди Мари. Не тврдим (далеко било) да ће сигурно утицати на то да Голџи постане Голђи у ШНМ, али ипак остављам могућност да до тога дође, јер заиста не би било први пут. Зато је јако битно да тамо стоје исправне транскрипције. Иначе, занимљив податак је да се највише дискусија и свађа на Википедији на српском води не о политици, него о правопису…. :)
-
Ако је уобичајен превод острво Ванкувер, шта да му радимо. Али ако није, зашто не би било Ванкуверово острво?
Da, sada vidim da oni (anglofoni, ne samo Kanađani) sva mora tako zovu: Greenland Sea, Barentz Sea, Kara Sea, Laptev Sea, Chukchi Sea, Bering Strait, Bering Sea, Beaufort Sea, Baffin Bay, Davis Strait, Hudson Bay, Labrador Sea, Denmark Strait, kao i ostrva: Victoria Island, Queen Elizabeth Islands, Baffin Island itd.
A ne govorimo more Bofor, zaliv Bafin, prolaz Dejvis, zaliv Hadson, more Labrador itd. niti ostrvo Viktorija, ostrva Kraljica Elizabeta, ostrvo Bafin itd.
-
I više je nego indikativno što je Prćić u svom rečniku elegantno zaobišao SVE od navedenog:
Barentz Sea, Laptev Sea, Bering Strait, Bering Sea, Beaufort Sea, Baffin Bay, Davis Strait, Victoria Island, Queen Elizabeth Islands, Baffin Island
a ostavio je samo taj nesrećni "Hudson Bay", gde ću - privatno - njegovo transkripciono rešenje i unapred proglasiti grubom greškom (čak i pre nego što dobijemo neko obrazloženje od njega).
-
u nekom tamo rečniku nekog tamo lingviste napisano tako,
Транскрипциони систем тог "тамо неког лингвисте" уврштен је у актуелни Правопис српског језика.
>>Мод:Уклоњен лични коментар.<<
Молим те, Делијо, не прелази на лични план, поготову што оно што си цитирао није ишло лично против Прћића. Такође, цитат који си навео извучен је потпуно из контекста, те овде понављам цео цитат, са све својим контекстом, где се јасно види да коментар не иде као увреда Прћићу, него као интерпретација размишљања људи који нису упућени у лингвистичку проблематику код овог конкретног проблема. Болд је мој:
2. Ako počneš i STANEŠ sa "Zalivom Hadson" - tj. to proglasiš jedinstvenim slučajem koji nema reperkusija na ostale slične situacije - s pravom će te svi pitati šta je to tako posebno kod tog zaliva (u odnosu na druge geografske nazive), sem činjenice da je u nekom tamo rečniku nekog tamo lingviste napisano tako, a nije čak ni provereno da li je posredi greška ili previd.
-
Nikad nije kasno (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%93%D0%BE%D0%BB%D1%92%D0%B8)… A bogami je koštalo i to bogami dosta živaca (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%93%D0%BE%D0%BB%D1%92%D0%B8/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2%D0%B001)…
Још и Голђи. [kuku] Да погађам да ни ту ниједном у целом тексту није ни наговештена über-распрострањеност варијанте Голџи? :blush:
-
Nikad nije kasno (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%93%D0%BE%D0%BB%D1%92%D0%B8)… A bogami je koštalo i to bogami dosta živaca (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%9A%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE_%D0%93%D0%BE%D0%BB%D1%92%D0%B8/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B2%D0%B001)…
Још и Голђи. [kuku] Да погађам да ни ту ниједном у целом тексту није ни наговештена über-распрострањеност варијанте Голџи? :blush:
Ne razumem baš najbolje komentar, tj. u kom pravcu ide. Što bismo pominjali široku rasprostranjenost varijante Goldži, ako nismo već to radili kod Prislija (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B2%D0%B8%D1%81_%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B8), Bitija (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD_%D0%91%D0%B5%D1%98%D1%82%D0%B8), Paćina, (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB_%D0%9F%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%BE) itd. koji su svakako daleko poznatiji u ŠNM od g. Goldžija, za koga znaju samo oni koji se bave medicinom?
ПС:Сад тек ништа не разумем. Па има фуснота да се ради о правилној транскрипцији, баш зато што је ова са Џ распрострањена.
Шта си хтео рећи овим коментаром, БП? :-/
-
Оно о чему сам причао код Рејкенена, Терманове, Пачина, Бејтија, капучина, итд. Не може се уводити нова транскрипција без јасног осврта на укорењену у самом старту, ма како она била неправилна. Кад онолико јак отпор постоји у недовољно упућеној интелектуалној јавности да долази до жестоких свађа, дугих расправа и едит-ратова да се морају спроводити модераторске мере, то је јасан показатељ да нешто не ваља. Приступ материји, јер транскрипција очигледно ваља.
Да човек мртав ’ладан помене „Голђијев апарат“ као валидно име и без икаквог осврта на то да ако је ико икад чуо за ту органелу, чуо је искључиво у џ-варијанти… па тако не поступају ни најеминентнији нормативисти код далеко прозирнијих неправилности.
-
Negde gore u svoj tekstić o Gol*iju zapletoh i usputno pitanje koje ostade neprimećeno:
Kako se kod nas, u lingvističkom kontekstu, kaže cross-contamination?
-
Да човек мртав ’ладан помене „Голђијев апарат“ као валидно име и без икаквог осврта на то да ако је ико икад чуо за ту органелу, чуо је искључиво у џ-варијанти… па тако не поступају ни најеминентнији нормативисти код далеко прозирнијих неправилности.
И даље те не разумем. Ако говориш о Википедији, у чланку о Голђију стоји фуснота да је то правописно правилна транскрипција, а сам апарат је насловљен као Голџијев апарат.
(Можда би требало ово да издвојим у посебну тему?)
-
Negde gore u svoj tekstić o Gol*iju zapletoh i usputno pitanje koje ostade neprimećeno:
Kako se kod nas, u lingvističkom kontekstu, kaže cross-contamination?
Унакрсна контаминација?
-
A zašto morate koristiti negativnu, purističku terminologiju, kao da imena mnogih gradova nismo preuzeli putem drugih jezika? Mislim da se u takvim slučajevima prosto kaže da je neki drugi jezik služio kao posrednik.
-
Немам ја појма шта је то, само сам превела оно што је Фаренхајт написао. :hehe:
-
A zašto morate koristiti negativnu, purističku terminologiju, kao da imena mnogih gradova nismo preuzeli putem drugih jezika? Mislim da se u takvim slučajevima prosto kaže da je neki drugi jezik služio kao posrednik.
Tjah, i nije baš da se lingvisti (bar malčice) ne mršte na tu pojavu. Dosledno ispravljaju "Portugalija" (prema nem. Portugalien) u "Portugal" (što je izvorno). Nekadašnje "Tunizija" (takođe preko nem. Tunisien) odbačeno je u korist varijante "Tunis" - a relikt ostaje u reči "TuniŽanin", koja se takođe zamenjuje sa "TuniŠanin". Verovatno ima još primera, ali ih nemam pri ruci.
S druge strane, ima slučajeva i gde se to mirno ostavlja.
Jedino me (malčice) čudi što već i sam stručni termin (koji nismo mi ovde smislili) proglašavaš negativnim i purističkim. Nije li to poprilično u stilu "prvo pucam, pa pitam ko je"?
-
Dosledno ispravljaju "Portugalija" (prema nem. Portugalien) u "Portugal" (što je izvorno).
Не више од новог П10. Опет је Португалија.
-
Nisam rekao da se lingvisti na to ne mršte, nego da mi taj engleski izraz djeluje prejako za ovo o čemu govorimo (a jeste, učinilo mi se da si ga sam smislio, nisam provjeravao kako se koristi).
-
Сам је смислио енглески израз!? :-/
-
Не више од новог П10. Опет је Португалија.
Nisam ni gledao tu stavku. Ma da ja njima malo ono, znaš. Prvo se upljuvaše za jedno, sad se pišmane. I to neko zove ozbiljnom normativistikom??
Nisam rekao da se lingvisti na to ne mršte, nego da mi taj engleski izraz djeluje prejako za ovo o čemu govorimo (a jeste, učinilo mi se da si ga sam smislio, nisam provjeravao kako se koristi).
Iskren da budem, znam da se taj izraz koristi u doslovnom smislu - kad se npr. bakterije s prljavog kuhinjskog pribora prenose na (dotad) čistu namirnicu, pa se ova stoga brže pokvari. A u glavi mi je prvi sinuo za ovaj lingvistički problem (što ne znači da se on realno za to i koristi).
-
Ја мислим да је озбиљни нормативист онај ко зна кад је узус испред етимологије или система.
-
Ovdje smo diskutovali o Portugalu. (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=2037.msg20854#msg20854)
-
Ја мислим да је озбиљни нормативист онај ко зна кад је узус испред етимологије или система.
Možda. Možda su ozbiljni i oni koji se prvo godinama i godinama BORE protiv tog "uzusa", da bi mu se na kraju opet vratili - tj. možda je i igra "puj pike ne važi" ipak znak ozbiljnosti.
Ja bih zapravo voleo da se nama iz ŠNM najzad objasni koji je to statistički uzorak na kome se uočava, proverava i obznanjuje "uzusičnost" odn. "neuzusičnost" određene jezičke pojave iliti norme. Svodi li se to na sednicu desetak serdarovojvodski nastrojenih sedih glava na kojima se kolektivno prisećaju kako se govorilo pedesetih, za njihove mladosti, te onda svoju naviku proglašavaju uzusom? Drže li pored sebe možda neke mlađe osobe kojima život protiče u čitanju pisanih izvora i strpljivom vađenju frekvencije pojavljivanja određenih oblika, i to od Vuka Karadžića naovamo? Uzimaju li u obzir ne samo svekoliko srpstvo nego i velike migracije naroda unutar Srbije, između Srbije i Srpske, između Srbije i Hrvatske, što se odražava i na statistički presek tzv. "uzusa" u Srbiji?
Ne, "Portugalija" nije i MOJ uzus. Primio na znanje šta su rekli i odbio da poslušam.
-
Da li možemo da zaključimo razgovor o Hudson Bayu?
-
Da li možemo da zaključimo razgovor o Hudson Bayu?
Možemo. Ovo više nikud ne vodi.