Српски језички атеље
Српски језички атеље => Семантика и етимологија => : Belopoljanski 8. 11. 2010. у 22.27
-
1. Otac
2. Deda
3. Pradeda
4. Čukundeda
5. Navrdeda
6. Kurđel
7. Askurđel
8. Kurđun
9. Kurlebalo
10. Sukurdol
11. Sudepač
12. Parđupan
13. Ožmikura
14. Kurajber
15. Sajkatava
16. Beli orao
Већ се раније причало о овоме, а тему стављам у Сваштару јер ипак није за озбиљан део.
Ко је, када и где провалио ове називе, да се сад као помама чире интернетом и сви их усвајају као део некакве „традиције“, чак ми се чини да су их и у неке уџбенике ставили?
Како се уопште зове та појава да се измисли нешто ново, прогласи се за старо и крене се са веровањем да је то тако одувек било?
И што да станемо код сајкатраве и белог орла? Причо̂ је мени мој омжикур, каже, „Мој драги омжикурчићу“, тако ми је увек тепао, „нећеш ти од ових данас помодара чути, али мени је мој стари курлебало приповедао који су још старији називи за још старије претке!“ Па настави да ређа:
17. Ружбедало
18. Трсодеда
19. Муждрекало
20. Антапанђа
21. Римтутитуки
22. Прђодеша
23. Блебандека
24. Стршкотеп
25. Мурдупан
26. Крашотраћа
27. Марципан
28. Жбрђекало
29. Шућпурлипало
30. Шарена лажа
И тако коначно завршавамо низ имена за претке са 30. коленом, шареном лажом. Ако се узме да се за 100 година изређају у просеку око 4 генерације, курајбери су нам живели пре око 400 година, блебандеке пре око 600, а шарене лаже пре свега око 750-800 година. Врло практична ствар, јер не можемо о својим најближим рођацима, фамилији такорећи, говорити описно „чукундеда чукундеде мог чукундеда“ и слично, кад просто и једноставно можемо употребити стару српску реч и рећи „мој парђупан“ и све је одмах јасно ко̂ дан!
[roll]
-
17. Ружбедало
18. Трсодеда
19. Муждрекало
20. Антапанђа
21. Римтутитуки
22. Прђодеша
23. Блебандека
24. Стршкотеп
25. Мурдупан
26. Крашотраћа
27. Марципан
28. Жбрђекало
29. Шућпурлипало
30. Шарена лажа
[lol] [lol] [lol] Подсети ме ово на једну дефиницију са Вукајлије: http://vukajlija.com/sajsi-galoma
-
Тако ми мог сајсигаломе, индоевропског ратника!
-
Ко је, када и где провалио ове називе, да се сад као помама чире интернетом и сви их усвајају као део некакве „традиције“, чак ми се чини да су их и у неке уџбенике ставили?
То је нека нова мода. Од свих тих назива РМС за пра-пра претка наводи само "аскурђел" Још је мој аскурђел ту први сазидао кућу.
Чешће и практичније се каже "деда мог деде" и сл. као код великих бројева. Јасније је хиљаду милијарди него билион. Посебно што се да побркати са англосаксонским фазоном где је 106 билион, а код нас милијарда.
-
Ја сам од назива за колено пре чукундеда чуо следеће називе:
– бијеле ’челе (Лика и Далмација);
– беле осе (Шумадија).
У мојој кући се за чукундедовог оца користио назив аскурђел, али више као назив за много далеког претка него као назив за конкретног човека. А и логично је, јер се број тих предака експоненцијално повећава*, па тако свако од нас има 16 аскурђела, а ретко ко се и прадеде сећа живог, ретко ко ће под „мој аскурђел“ подразумевати неког конкретног човека. Ако сам добро избројао: двојица деда, четворица прадеда, осам чукундеда, шеснаест аскурђела. Један мој деда је по имену знао само до свог прадеде, други до чукундеде.
И у једном банатском селу сам још као дете чуо назив наврндеда за аскурђела, тако да оно горе можда и није у потпуности измишљено.
А једног новосадског комичара и забављача сам, такође као дете, чуо како набраја: отац, деда, прадеда, чукундеда, аскурђел, сукурђел, созонтије и софроније, чудо како те називе није узео неко да цитира.
Мени лично то све личи на замајавање деце. Деца су љубопитљива и старији се често спрдају и измишљају којешта одговарајући на дечије „а шта онда?“ и „а шта даље?“ Знамо како се и од стихова „Божић, Божић бата (глагол), носи киту злата“ у дечијој глави створио беневолентни лик Божић Бате који никада у ранијој традицији није постојао. И за све ове називе је могуће да их је неко као дете запамтио тако што је питао којешта, па добијао бесмислене одговоре.
-
Марципан ???
[lol] [lol] [lol] [lol]
Ово је стварно да се упишкиш од смеја… ;D ;D
-
Само се ти смеј, али то ми је од мог омжикура остало у аманет да објавим да читав свет зна!
-
Само се ти смеј, али то ми је од мог омжикура остало у аманет да објавим да читав свет зна!
Марципан?! Марципан ти остао од деде у аманет?
Сори, али…
[lol] [lol] [lol] [lol] [lol] [lol] [lol] [lol] [lol] [lol] [lol] [lol] [lol]
-
Не од деде, него од омжикура! То је рођени курђуп мог наврндеде!
-
Наврдеда сигурно није измишљено, као ни курђел и аскурђел. А и надаље се често провлачи ова секвенца КУР, која сигурно нешто значи, ако ли је домаћа или страна (курлебало, сукурдол, курђун, курајбер…).
-
Ко је, када и где провалио ове називе, да се сад као помама чире интернетом и сви их усвајају као део некакве „традиције“, чак ми се чини да су их и у неке уџбенике ставили?
Nisam siguran, ali čini mi se da je to bio Milorad Pavić, u romanu Predeo slikan čajem, koji je objavio krajem osamdesetih. Zašto ih je provalio — to je valjda samim tim što je upravo o njemu reč jasno.
(Poređenja radi, drama Maratonci trče počasni krug izašla je početkom sedamdesetih. Obitelj Topalovića je sa — koliko beše? — pet-šest generacija muškaraca, pa opet ni traga ičemu dalje od pradede.)
Drugo je pitanje, a važnije, — zašto se ta provala usvaja kao deo tradicije. Pa devedesete su u Jugoslaviji bile repriza romantizma (u svakoj od republika posebno, dakako). Zašto? Pa nije se tad raspala samo jedna država i pao samo jedan politički sistem — ono što se obično previđa kada se govori o raspadu druge Jugoslavije, a što je vrlo važno, jeste to što je tada bila odbačena i jedna čitava kultura, jedna čitava civilizacija koja je dotada važila, jedno dotadašnje kolektivno pamćenje samo je nonšalantno gurnuto pod tepih i krenulo se u građenje novoga. Onda su se sve republike — nacije bile našle u potrazi za novim identitetom, počele nanovo definirati svoju nacionalnu kulturu, jer su bile potpuno odbacile onu dotadašnju. Mnogo toga je bilo izmišljeno u toj reprizi romantizma i usvojeno u novu definiciju kultura i nacionalnih identiteta, u novo kolektivno pamćenje koje su te nove republike — nacije kreirale; ne samo ovo. Ali rekosmo da nećemo na forumu o politici. [roll]
-
Нешто слично сам први пут видео на зиду једне стварно старе кафане у Новом Саду. Да би привукао госте газда је написао: Овде су јели ваши очеви, дедови, прадедови, чукундедови… и тако све до десетог колена. А било је то давно, пре више од тридесет година.
Ја сам од назива за колено пре чукундеда чуо следеће називе:
– бијеле ’челе (Лика и Далмација);
"Беле пчеле" нису преци, него чукунунукова деца.
-
Курајбер?
Још ако се покаже да је сајбер курајбер у питању ;D ееее
-
У народу се чешће чује: парабаба, парадеда, параунуче. Постоје и варијанте прамбаба, прандеда (пранђед).
-
Сецнуто одавде (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=1940.msg19899#msg19899).
Аскурђел је неки пра пра прадеда. Пошто се све више заборављају имена родбинских веза, ова реч је остала архаична. Али није синоним за предак. Предак и ми користимо, аксурђел јесте предак, али има уже значење од претка. Предак може бити и деда, и прадеда и прабаба и чукнбаба, а аскурђел има тачно своје место у лепези предака. Нисам сигурна колико колена уназад се иде, већ смо отоме једном причали, неко је рекао, али ја се не сећам… :hehe:
-
Али није синоним за предак. Предак и ми користимо, аксурђел јесте предак, али има уже значење од претка. Предак може бити и деда, и прадеда и прабаба и чукнбаба, а аскурђел има тачно своје место у лепези предака.
Аскурђел јесте синоним за пра-претка. Остали се тешко памте, посебно њихов ниво. Као што код бројева говоримо о хиљадама милијарди, тако говоримо и о чукундедином чукундеди.
Иначе, тих колена уназад има неколико варијанти. Ја сам однекуд скинуо ову и сачувао:
Дакле, ово је повест о најстаријој београдској породици, оној у којој су на ушћу двеју река, један за другим, живели: отац, деда, прадеда, чукундеда, наврдеда, аскурђел, курђел, курлебало, сукордов, сурдепач, бела пчела, парђипан, ожмикур, курајбер, сакајтов, бели орао… Стари називи за претке које данас ретки потомци умеју без замуцкивања да понове.
Дал то беше из неког Павића или са неког другог места, не знам. Нисам записао.
-
Није правилан редослед, бела (п)чела је пето колено, моја рођена баба је доживела да има беле челе, како се код мене каже
-
Није правилан редослед, бела (п)чела је пето колено, моја рођена баба је доживела да има беле челе, како се код мене каже
Слажем се. И овде је тако. Неке бабе дочекају и децу својих праунука.
-
Па сви ти су преци. А аскурђел може бити само деда чукундеде. Не може бити нешто друго. Међутим, предак је и деда и прадеда и чукундеда и тако даље… Предак је именица с ширим појмом, а аскурђел с ужим.
-
Па сви ти су преци. А аскурђел може бити само деда чукундеде. Не може бити нешто друго. Међутим, предак је и деда и прадеда и чукундеда и тако даље… Предак је именица с ширим појмом, а аскурђел с ужим.
Да је аскурђел синоним за пра-претка нашао сам у РМС/6. Има и пример: Још је мој аскурђел тамо подигао кућу.
За то колено се увек каже чукундедин деда, као оно за велике бројеве. Онда имаш представу шта је у питању.
-
Да, али мени се чини да је то ту дефинисано као кад би за оца написали да је родитељ. Отац јесте родитељ, али је родитељ шири појам од оца, пошто родитељ може бити и мајка. Иначе, ја ове даље од аскурђела не могу уопште да похватам… [neznam]
-
Pogledao sam sad u RMS, zaista ima askurđel, ali je označen kao dijalektizam.
Ma ako i askurđel nije mitska reč, oni ostali (kurđeli, surdepači, kurlebala) sigurno jesu.
To što su se svi primili kako su te reči stvarne, odlično govori o stanju naše društvene svesti. Dobar je eksperiment izveo ko god da ih je izmislio.
-
Извини, али шта ти то значи митска реч? То су архаизми за разне врсте предака, колико сам ја схватила. Некад се користило, данас више не, јер више не памтимо толико уназад своје претке… Али не знам шта хоћеш да кажеш с тиме да је митска реч. Да није никад ни постојала?
-
Ma ako i askurđel nije mitska reč, oni ostali (kurđeli, surdepači, kurlebala) sigurno jesu.
To što su se svi primili kako su te reči stvarne, odlično govori o stanju naše društvene svesti. Dobar je eksperiment izveo ko god da ih je izmislio.
То је и моје чврсто мишљење и износио сам то раније: http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=272.0 (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=272.0).
-
Mnogo bre otplivaste od teme s tim askurđelom, tim pre što već imamo temu za to… Hasaniginice?
-
[neznam] Hasaniginice?
Она је прва почела да се настАвља. [neznam]
-
[neznam] Hasaniginice?
Она је прва почела да се настАвља. [neznam]
[lol]
Па шта да радим кад волим да причам. :hehe: Сад ћу ја…