Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Спојено и одвојено писање => : Шоми 20. 06. 2012. у 15.01
-
OR-u… RSJ-u… HJP-u… RSANU-u… RMS-u…
Морам да скренем пажњу на ово, јер се на ове скраћенице не додају падежни наставци, како се ради о скраћеницама које се рашчитавају (попут САД, СКЗ, ЛМС [Летопис МС], ВМА). Посебно не иде *САНУ-у, НАТО-у, НАСА-у, ВМА-у и сл. (т. 181). Дакле, стоји у РМС и РСЈ [стоји у речнику матице српске и речнику српскога језика], прочитати из РСАНУ [прочитати из речника сану], погледати на ХЈП, пише у ОР. Код ове последње две би могли доћи и падежни наставци, али ја лично их не пишем, јер се приликом читања извоварају пуне речи.
-
Pa, uz sve dužno poštovanje, ako ti želiš da izgovaraš pune reči, samo izvoli - ja ne želim. Sasvim mi je u redu da kažem da "u eremesu i o-eru stoji tako i tako", pogotovu što se obraćam ljudima koji znaju o čemu govorim. A ne bi mi bilo mrsko ni da kažem "ha-je-pe". (Da su se dosetili da umetnu jedno "aktualni", pa da bude HAJP, eto miline.)
-
Ни ја их не изговарам пуним речима, него читам само слова. Барем ове које је Шоми цитирао из Фаренхајтовог поста.
-
Али ако се чита по словима, не додају се наставци; неће бити „из СРЈ-а“ /из сə̏ рə̏ јə̏а/, нити „на ХЈП-у“ /на хə̏ јə̏ пə̏у/. А читање /е̏р е̏м е̏с/ и сл. у најмању руку није уобичајено.
-
Koji je to uzorak na kome to "nije uobičajeno"?
>>Mod:Uklonjen lični komentar.<<
-
Али ако се чита по словима, не додају се наставци; неће бити „из СРЈ-а“ /из сə̏ рə̏ јə̏а/, нити „на ХЈП-у“ /на хə̏ јə̏ пə̏у/. А читање /е̏р е̏м е̏с/ и сл. у најмању руку није уобичајено.
Не, ја читам по српски: р-м-с. Као СКЦ - с-к-ц. А почесто је у мојој генерацији то СКЦ изговарано и као једна реч: Скц, Скца, Скцу и сл.
-
И мени је чудно читање /ер ем ес/. /рə мə сə, рə сə јə, хə јə пə, о рə, рə сану/: мислио сам да би сви говорници српског то овако прочитали.
-
Не, ја читам по српски: р-м-с. Као СКЦ - с-к-ц. А почесто је у мојој генерацији то СКЦ изговарано и као једна реч: Скц, Скца, Скцу и сл.
Изговор /сəкəцə/ јесте регуларан, али мислим да додавање наставака томе није. Треба проверити у Правопису.
Koji je to uzorak na kome to "nije uobičajeno"?
Рецимо, професори србистике на филолошким факултетима, који га зову или /речник матице српске/ или /рəмəсə/. Можемо лаком претрагом проверити и да ли у србистичким радовима има промене РМС-а… Не тврдим да нема, него да ја нисам сретао.
>>Mod:Uklonjen lični komentar iz citiranog posta.<<
-
И мени је чудно читање /ер ем ес/. /рə мə сə, рə сə јə, хə јə пə, о рə, рə сану/: мислио сам да би сви говорници српског то овако прочитали.
Pošto ne kažem "u sə pə səu", "u də sə səu" nego "u espeesu, u deesesu", onda ja spadam u one (malobrojne?) govornike srpskog jezika koji će radije pročitati "u eremesu" (izvinjavam se pominjanim srbistima). (Bio mi je svojevremeno smešan Vuk Drašković kad je govorio o "sə pə ou" - ne znam da li i danas to radi.)
@Džo: takođe kažem "sə kə cəu". Standardno ili kolokvijalno, ne verujem da ću to menjati.
-
Али ја се слажем да је /еремес/ најпрактичније решење, но, јеси ли ти заиста чуо да неко осим тебе има такав изговор?
(Правопис потврђује да се скраћеницама типа СРЈ не додају падежни наставци.)
-
Hm, ne želiš mi dopustiti da budem rodonačelnik jezičke pojave? Mora već postojati nekakav klub "ovih" ili "onih" u koji se moram učlaniti? Skraćenica ko skraćenica, sve su to isti principi. (Ne znam što je velika mudrost usuditi se na "eremes"?)
-
Зар теби треба моје допуштење? У језику обично постоје такви клубови. Родиш се и научиш језик своје околине, а не постајеш родоначелник новог језика. То важи и за све његове варијетете које усвајаш у животу.
-
Ne treba mi, naravno, ali si (s izvesnim čuđenjem, učinilo mi se) upitao da li sam ikad ikog čuo da tako govori, što je delovalo kao "otkud mi pravo". Ako to nije bio željeni ton, okriviću Internet.
Ne kažem, recimo, ni Robert Dauni Džunior nego Robert Dauni Mlađi (pošto ne želim hipotetičkog mu sina da zovem Robert Dauni (de) Terd nego Robert Dauni Treći - što se generalno odnosi na sve američke unuke s takvim imenima). Mislim da sam i u tome prilično usamljen, ali nema veze.
-
Не кажем „ер ем ес“ него „р м с“, али код скраћеница не уочавам неко правило. И код странака: ес пе ес (СПС), де ес (ДС) и де ес ес (ДСС), али с р с (СРС), л с в (ЛСВ), с в м (СВМ). И код СКЦ имамо контрапример у КСТ који се изговара ка ес те.
Од чега је скраћеница СДК, ес де ка? Сваки град има зграду „бившег ес де ка“.
Затим ВМА, која није ве ем а, него ве ме а. Примера има вероватно доста. Чини ми се да се верзалне скраћенице читају као реч кад год су изговорљиве, а кад нису, некако по осећају, да ли по руском/немачком читању слова, или српском, па како се пре устали. А и ту има изузетака, нпр. некадашњи фудбалски клуб БСК који је баш тако читан: „bəsk“.
-
Од чега је скраћеница СДК, ес де ка? Сваки град има зграду „бившег ес де ка“.
Služba društvenog knjigovodstva.
А и ту има изузетака, нпр. некадашњи фудбалски клуб БСК који је баш тако читан: „bəsk“.
A imaš i "proširene" skraćenice - npr. OZN je postalo Ozna, a OFK (Beograd) u starijoj je praksi redovno bilo "Ofka": "Na Ofkinom stadionu", "Kod Ofke" itd. - sasvim sigurno pod uticajem nekadašnjeg SOFK -> Sofka.
-
Ja uočavam pravilnost ovu: skraćenice muškog roda sastavljene od suglasnika koje raščitavam slovo po slovo izgovaram sa šva i dodajem padežne nastavke: RMS-a [rəməsəa], RMS-u [rəməsəu] itd.
Ako su ženskog roda onda se ne menja: SRJ [sərəjə], bombardovanje SRJ,itd.
Isto važi i ako su sastavljena od samoglasnika i suglasnika i čitaju se kao normalne reči: SANU [sanu], komisija SANU, SAD [sad/esade], dug SAD, VMA [vemea], sa VMA itd.
Što se tiče stranaka, tu izgovaram kao Belopoljanski: es-en-es, ee-es, es-pe-es (pups, jə-sə), el-de-pe, međutim i el-es-ve, ali isto sə-rə-sə, pa može i sə-nə-sə, sə-və-mə.
-
У енглеском, посебно америчком, често се јављају тачке иза слова код верзалних скраћеница (нпр. U.S.A., U.K. или S.W.A.T.). Помиње ли Правопис ишта о томе? Питам јер би стављање тачака у једном мом примеру боље указало на то да се ради о акрониму а не о речи написане верзалом. Бих ли се много огрешио да тако поступим? :D
-
Па код нас су с тачкама само P. S., N. B. и сл., који нису акроними.
-
Знам, само јадикујем јавно. Акроним није прозиран јер је заправо реч — СТРАХ. С тачкама то много боље изгледа, посебно ако је цела реченица написана великим словима, а то ми се често појављује. Но небитно.
-
А је л’ то наш акроним? Ако није, напиши латиницом.
-
jel to prevod naziva videoigre F.E.A.R? :)
-
А је л’ то наш акроним? Ако није, напиши латиницом.
Јесте.
jel to prevod naziva videoigre F.E.A.R? :)
Добар покушај, али није. Ради се о терористичкој организацији из No One Lives Forever 2. То сам покупио од Руса. :)
-
<3
-
Уобичајило се да се акроним за Лос Анђелес пише с тачкама и код нас, али треба ли га мењати? Наслов серије L.A.’s Finest на хрватском је Policajke iz L. A.-a, што ми је смисленије од нашег Policajke iz L. A. (мада је бљакс због гомилања интерпункција). Мислим да ћемо се сложити да нико не изговара пуно име.
-
Najjednostavnije je napisati onako kako se i izgovara: Policajke iz El-Eja.
-
Тога се нисам ни сетио. Да, свакако је најбезбедније решење, мада ми се не свиђа јер губи на препознатљивости.
Сад видим да је издата и књига Поверљиво из Л. А.