Српски језички атеље
Српски језички атеље => Граматика => Морфологија => : Бруни 28. 06. 2012. у 15.54
-
Da li je pravilan oblik dativa imenice korzo: korzu ili korzou
Da li se kaže kriminalogija ili kriminologija?
-
Korzou i kriminolog. Drugi će znati da objasne i zašto. :hehe:
-
Ja sam u svojoj praksi čuo samo "korzu". I primeri u RMS-u podržavaju samo to rešenje:
"Na pitanje: zašto šetaju korzom, učenici odgovaraju različito."
"Kroz otvoren balkon čuo se… žamor večernjeg korza."
Nenaglašeno završno "o" u rečima stranog porekla sistemski se odbacuje u deklinaciji (mada su od toga - ne znam zašto - izuzeli "kakao - kakaoa").
-
Eto, ja sam onda celog života govorila pogrešno. Dakle, korzu (što mi je neobično :) )…
-
П и РЈН дају „корзо, корзоа, корзоу обичније него корза, корзу“.
-
Eto vidiš.
Što reče baš Džo u drugoj temi, na nekoliko decenija nas maltretiraju menjanjem orijentacija. (Ja celog života govorim "korza, korzu" i siguran sam da je i danas tako običnije u Srpskoj.)
Šta se onda, dakle, sad zvanično dešava s nenaglašenim završnim "o" u rečima/imenima stranog porekla?
-
Pretpostavljam da misliš da je "o" nenaglašeno u originalnom jeziku (u ovom slučaju, italijanskom — corso)? Za francusko, koje je redovno naglašeno, imamo depo:depoa, plato:platoa itd.
Pa sad ono, zajedničke imenice se iz stranih jezika primaju kako se primaju, nekad po pravilima transkripcije, a često mimo njih. Fakat je da ovde u narodu imamo i korza (Hrvatska, BiH — HJP daje samo taj oblik) i korzoa (Srbija). E sad, načelno je pitanje: da li normiramo oblike kakvi su u uzusu, ili koji su po sistemu? Ako je po sistemu, onda si u pravu da je isključivo korza, ali onda moraš prihvatiti i kapučino. (Ja sam za to da se favorizuje uzus, ali ne apsolutno).
-
Pretpostavljam da misliš da je "o" nenaglašeno u originalnom jeziku (u ovom slučaju, italijanskom — corso)? Za francusko, koje je redovno naglašeno, imamo depo:depoa, plato:platoa itd.
Pa sad ono, zajedničke imenice se iz stranih jezika primaju kako se primaju, nekad po pravilima transkripcije, a često mimo njih. Fakat je da ovde u narodu imamo i korza (Hrvatska, BiH — HJP daje samo taj oblik) i korzoa (Srbija). E sad, načelno je pitanje: da li normiramo oblike kakvi su u uzusu, ili koji su po sistemu? Ako je po sistemu, onda si u pravu da je isključivo korza, ali onda moraš prihvatiti i kapučino. (Ja sam za to da se favorizuje uzus, ali ne apsolutno).
Pa šta znam - sam kažeš da se po Bosni kaže "korza", a bosanski Srbi i dalje (koliko znam) spadaju u korpus govornika srpskog. "Korza/korzoa" nije "ili-ili" situacija kao što je "kapućino-kapučino".
Sem toga, da li "korzoa" znači da će ići i "Antonioa, Đorđoa, Marioa" itd.? Ako ne znači, koji je onda kriterijum "šta da, a šta ne"? Ako je kriterijum zasnovan na uzusu, na koji se korpus ograničavaš - samo na Srbiju ili uzimaš i Srpsku?
A ako dobro razumem P i RSJ, tamo stoji da je OBIČNIJE, što znači da je i drugi oblik legitiman. (Ne kažu nešto tipa "korza ne nego korzoa".)
-
Pa šta znam - sam kažeš da se po Bosni kaže "korza", a bosanski Srbi i dalje (koliko znam) spadaju u korpus govornika srpskog. "Korza/korzoa" nije "ili-ili" situacija kao što je "kapućino-kapučino".
Sem toga, da li "korzoa" znači da će ići i "Antonioa, Đorđoa, Marioa" itd.? Ako ne znači, koji je onda kriterijum "šta da, a šta ne"? Ako je kriterijum zasnovan na uzusu, na koji se korpus ograničavaš - samo na Srbiju ili uzimaš i Srpsku?
I ja sam za priznavanje oba oblika, da se razumemo, a za korpus uzimam i Srbiju i Crnu Goru i BiH. Trenutno su, po meni, dominantni prekodrinski govori (krajiški i istočnobosanski) u statusu "daleko od očiju, daleko od srca" — njihove karakteristike (imam na umu uglavnom prozodiju, diftongalno ije,…) standardi pisani u Srbiji (makar bili i ijekavski) često zanemaruju, a ondašnji lingvisti se uglavnom bave srbovanjem a ne naukom, pa čak ni normativistikom. Paradoksalno je da bosanski/bošnjački standard daleko bliže odslikava srpske govore u Bosni nego što to čini srpski.
A priznavanje korzoa ne implicira i priznavanje Antonioa ili Marioa. Tako niko ne govori, za razliku od korzoa.