Српски језички атеље
Српски језички атеље => Језик је огледало душе => : Orlin 17. 08. 2012. у 11.49
-
Zdravo svima! Koliko ja znam, ijekavski sprski se ne govori u Srbiji nego u Crnoj Gori i BiH. Zanimaju me sljedeća pitanja:
1. Je li ijekavski srpski samostalan standard ili je dio "cjelokupnog" srpskog standarda?
2. Postoji li institucija koja ga regulira i ako da, koja i gdje se ona nalazi?
3. Razlikuje li se ijekavska inačica srpskog od varijante koja se koristi u Srbiji osim po ijekavici?
4. Koliko govornika (približno) ima ijekavski srpski?
Hvala unaprijed!
-
Део српског стандарда, регулишу је исте институције. То није други варијетет, само други изговор јата.
Говори се и у западној Србији. У руралним пределима се мање-више добро чува, у урбаним можда код старих људи.
-
Говори се и у Војводини, углавном су то избеглице из Хрватске и Босне, мада има и Црногораца из Црне Горе.
-
Говори се и у западној Србији. У руралним пределима се мање-више добро чува
Подржавам. Колико се сећам, моја баба (родом из околине Љубовије) увек је говорила "куку, дијете, <разлог за грдњу>", али никад "млијеко". Нека мешавина ијекавице и екавице.
-
3. Razlikuje li se ijekavska inačica srpskog od varijante koja se koristi u Srbiji osim po ijekavici?
Ово и мене занима колико се разликује. Те разлике су првенствено у лексици. Ријечи као нпр. шаргарепа, бундева (да уз ове не набрајам и бостан, ипак мислим да то ни у Србији није толико раширено), таштина, таст, ташта, бре - у Републици Српској се не користе, бар колико је мени познато. Вјероватно тих ријечи има још. Даље, облици типа професорка, докторка - код нас само професорица, докторица. Пада ми на памет још и акценат у ријечима као нпр. пра̀шина, дòлина - долѝна, прашѝна. Какав би у ствари овдје акценат требало да буде? Слично је и с именима као Данило, Гаврило. И тако, тих разлика има више, тешко се свега сјетити.
4. Koliko govornika (približno) ima ijekavski srpski?
Па рачунајући исељенике, тај број би требало да буде око 2 до 2,5 милиона. Али тешко је то одредити. Проблем је што многи кад из Републике Српске и Црне Горе одселе у Србију почну да говоре екавски, али постоји одређен број људи који чувају ијекавицу читав живот и у Србији, посебно у Београду и у Новом Саду гдје их има највише.
-
Подржавам. Колико се сећам, моја баба (родом из околине Љубовије) увек је говорила "куку, дијете, <разлог за грдњу>", али никад "млијеко". Нека мешавина ијекавице и екавице.
Такође потврђујем. Пријатељ из околине Косјерића ијекавизује у изговору само поједине речи. У тим крајевима, по свој прилици, у току је (и при крају) релативно дуготрајан процес постепене екавизације.
-
А постоје ли игдје процеси ијекавизације екаваца?
-
Beše više tradicionalnih hrvatskih dijalekata je izvorno ekavsko? Džo će naravno znati, ali ovako na pamet, mislim i kajkavski, ali i neki štokavski u delu Slavonije.
Nađoh ovu mapu:
https://hr.wikipedia.org/wiki/Ekavski_govor#/media/File:Croatian_yat.png