Српски језички атеље
Српски језички атеље => Граматика => : Бруни 5. 10. 2012. у 20.14
-
1) Зашто кад кажемо "видимо се у недељу" јавља се акузатив, а кад кажемо "видимо се у новембру" - локатив? Да ли постоји неко правило или једноставно тако се каже?
2) Је л’ се каже "сва три краља", али "свих пет краљева" ?
3) И највећи проблем! "Један мој брат, два моја брата, три моја брата, четири моја брата, пет мојих братова или пет моје браће или петоро мојих братова или петоро моје браће?!?" Баш не могу да установим!
4) Колико ја знам у српском постоји три речи мушког рода, које имају две варијанте у множини. То су "докуменат", "акат" и "факат" (добро, "факат" више Хрвати користе). И ево питања - кад кажемо "моји документи" или "моји акти" - све ми је јасно, али кад кажемо "документа" или "факта", онда заменица "моји" мења се на "моја" или не? И како се тачно каже - "Два моја документа", али "пет мојих докумената", јел тако?
-
1) Зашто кад кажемо "видимо се у недељу" јавља се акузатив, а кад кажемо "видимо се у новембру" - локатив? Да ли постоји неко правило или једноставно тако се каже?
Stevanović uočava ovu pojavu, ali ne nudi objašnjenje. Navodim njegov komentar („Savremeni srpskohrvatski jezik“, II tom, t. 430).
„U vezi s upotrebom ove predloško-padežne veze u funkciji vremenske odredbe potrebno je istaći da je tu u upotrebi uglavnom oblik akuzativa s predlogom u, iako se ne oseća nikakva usmerenost prema dotičnom vremenskom pojmu (isp.: u dan, u veče (odn. uveče), u podne, u nedelju, u ponedeljak, u četvrtak, u subotu, u jesen, u zimu). Ali se kaže u godini dana, u mesecu, u januaru, u martu. A složeni prilozi: ujutro i ujutru upotrebljavaju se u jednom ili drugom obliku — uglavnom zavisno od rekcije upravnog glagola. Međutim, od imenice noć u upotrebi je češći oblik lokativa s predlogom u (To se desilo u n o ć i). U primerima s oblikom akuzativa, kakav je u stihovima (G. Krkleca): Izađi u n o ć… idi /…/ Divlje ruže opijat će te putem (Izabrane pjesme, 2) — ne zapoveda se da onaj kome se govori ide u toku noći, nego da ide u m r a k, bolje reći p o m r a k u. A u primerima: Otac je došao kasno u n o ć sa svadbe (A. Kovačić, U registraturi, 17), kao da je rečeno — došao je kada se već bilo zašlo duboko u n o ć.“
2) Је л’ се каже "сва три краља", али "свих пет краљева" ?
Da.
3) И највећи проблем! "Један мој брат, два моја брата, три моја брата, четири моја брата, пет мојих братова или пет моје браће или петоро мојих братова или петоро моје браће?!?" Баш не могу да установим!
Pošto su u pitanju samo osobe muškog pola, treba reći petorica moje braće.
4) Колико ја знам у српском постоји три речи мушког рода, које имају две варијанте у множини. То су "докуменат", "акат" и "факат" (добро, "факат" више Хрвати користе). И ево питања - кад кажемо "моји документи" или "моји акти" - све ми је јасно, али кад кажемо "документа" или "факта", онда заменица "моји" мења се на "моја" или не? И како се тачно каже - "Два моја документа", али "пет мојих докумената", јел тако?
Ne bih mogao sad napamet reći jesu li ovo stvarno jedine tri takve imenice, no to nije ni toliko bitno. U svakom slučaju, množina je moja dokumenta (ili, naravno, moji dokumenti). Kaže se dva moja dokumenta ali pet mojih dokumenata, no ovo kod broja dva nema veze s tom množinskom višeznačošću (ona bi došla do izražaja kad kažemo npr. sva moja dokumenta, odnosno svi moji dokumenti).
-
Zar se u jednini kaže akat???
Kako bilo, ja akta iliti akte doživljavam kao pluraliju tantum.
-
Такође нисам чуо да се каже *акат. То непостојано а убацује се да разбије сугласничке скупове у туђицама и позајмљеницама којих нема у домаћим речима (где постоје само ст, шт, зд и жд), али ни то се не чини увек (објекат, субјекат, докуменат, елеменат, факат ~ објект, субјект, документ, елемент, факт, али нема нпр. *патенат, те тако ни *акат).
-
Ali ja ovde osećam paronim: akti su množina od akt, tj. proglasi, uredbe. Akta ima samo množinu i znači ’dokumentacija, arhiva’.
-
Dobro, ne baš, kaže se (pod)zakonska akta i sl.
Ali u svakom slučaju ima užu, specifičnu upotrebu nego obična množina akti. Isto tako i dokumenta: lična dokumenta i sl.
Fakta mi je neobično. Ali sva tri jesu množine srednjeg roda, pa se tako i slažu sa drugim rečima: ?ova fakta, lična dokumenta, podzakonska akta.
-
Три множине: акта, акти и актови. Ово последње за слике. Неко ће можда рећи да су то две различите именице "акт", не знам.
Има још речи с вишеструким множинама, највише где је инфикс -ов- (-ев-) могућ а необавезан: вукови и вуци, бркови и брци. Сатови и сати чак имају различита значења.
Акта и документа се пре извајају променом рода у множини (поред очију и ушију) али и ту им друштво праве сценарији/сценарија. Вероватно има још понеки овакав дублет.