Српски језички атеље
Српски језички атеље => Језик је огледало душе => : Соња 13. 11. 2010. у 09.26
-
Да не отварам нову тему? Кратко је питање.
Да уз транскрипцију са страних језика (или где год да би томе било место) ставите и како се српска презимена (и имена) преносе у стране језике, тј. „пишу на енглеском“ нпр.?
Наравно, постоји могућност да сте то већ турили негде, само ја не налазим [emb1].
-
Ovo ne normira pravopis srpskog jezika nego pravopisi pojedinih stranih jezika, koje ovdje ne obrađujemo. Pišu se izvornom latinicom (onom „iz vremena srpsko-hrvatskog jezičkog zajedništva, čiji se status utvrđuje Ustavom, zakonom i uputstvima i preporukama nadležnih državnih, prosvetnih, stručno-naučnih i kulturnih organa i institucija“, često bez dijakritika), transkribuju se ili se transliteriraju. Nadam se da se nigdje ne prevode. :D
-
Ovo ne normira pravopis srpskog jezika nego pravopisi pojedinih stranih jezika, koje ovdje ne obrađujemo.
Добро, јасно. Фала. Помислих само да би негде могло да стоји пар ситница о томе како нека наша презимена изгледају у неким њиховим језицима, чисто као примери, без удубљивања у туђе норме.
Што се превода тиче - као да су њихова презимена нешто много дубокоумна :).
-
Добро, јасно. Фала. Помислих само да би негде могло да стоји пар ситница о томе како нека наша презимена изгледају у неким њиховим језицима, чисто као примери, без удубљивања у туђе норме.
Рецимо, Часлав у немачком постане Казлаф, а Љубица у енглеском — Ел Џеј Убика и тако. :) Нажалост, врло често се наша имена у страним језицима (нарочито у енглеском) измене до непрепознатљивости.
-
Ја мислим да ту нема неке норме. Барем је овде нема. Ја сам своје име и презиме "ошишала" за овдашње потребе, а исто тако сам могла и да додам H поред S и C, али ми се учинило да их има превише и да би било неразумљиво, па сам се одлучила за другу варијанту. Наши људи које познајем, такође су исто урадили, нису мењали драстичније своја имена осим што су уклонили дијакритике. Сад… Како ће они то да изговоре, то је њихова ствар. Углавном питају како се изговара, а кад треба да запишу, питају како се пише. Мислим да то није ништа претерано значајно — ако треба негде да напишеш своје име у тексту на страном језику, сама одлучи како би то желела. Да сам ја ти, ја бих се вероватно одлучила за Sonja Djordjevic.
-
Па да, обично се преноси ошишаном латиницом. Не верујем да би неко написао Tschasslaw, Meerosslove, Lyubeetsa, Sonya Dyordyewitch и сл., е да би то неко кобајаги превалио преко усана као [часлав], [мирослав], [љубица] одн. [соња ђорђевић].
Мислим да Милутина записују као Milankovitch.
-
O, kakvi ste! Mislila sam na zapisivanje imena tipa Milutin Milankovich tako da ne postaju Kazlaf i sl.
Imali smo nedavno dilemu oko zapisivanja naših imena sa Đ, ć i dr. Onda smo u tamo jedne baze ukucale razne varijante, da vidimo šta uspeva da se nađe. Kad napišem Đorđević, pretraga mi da Dordevic, par komada. Kad napišem sa dj, lepo se snađe, prepoznaje ono ć na kraju.
-
O, kakvi ste! Mislila sam na zapisivanje imena tipa Milutin Milankovich tako da ne postaju Kazlaf i sl.
Imali smo nedavno dilemu oko zapisivanja naših imena sa Đ, ć i dr. Onda smo u tamo jedne baze ukucale razne varijante, da vidimo šta uspeva da se nađe. Kad napišem Đorđević, pretraga mi da Dordevic, par komada. Kad napišem sa dj, lepo se snađe, prepoznaje ono ć na kraju.
Zato i kažem da Đ preneseš kao DJ, iako to kod nas nije pravopisno tačno. Šta da se radi, imena se moraju nekako prilagoditi. Ni u stranim jezicima nije pravilna naša transkripcija pa mi to radimo za naše potrebe, ne vidim zašto se ne bi moglo isto raditi u obrnutom smeru… Samo je jedno bitno: odaberi jedan način pa uvek piši na taj način, jer ako pišeš malo ovako, malo onako, moguće je da imaš problema, bilo pravnih, bilo čisto praktičnih…
-
Zato i kažem da Đ preneseš kao DJ, iako to kod nas nije pravopisno tačno. Šta da se radi, imena se moraju nekako prilagoditi. Ni u stranim jezicima nije pravilna naša transkripcija pa mi to radimo za naše potrebe, ne vidim zašto se ne bi moglo isto raditi u obrnutom smeru… Samo je jedno bitno: odaberi jedan način pa uvek piši na taj način, jer ako pišeš malo ovako, malo onako, moguće je da imaš problema, bilo pravnih, bilo čisto praktičnih…
Наравно. Зато смо и погледале шта може, да знамо како да почнемо да се потписујемо (с надом да ћемо имати прилике да наставимо ;)).
Мислим да Милутина записују као Milankovitch.
Летимичним бацањем погледа на нет, дошла сам до закључка да је некад Milankovitch, а некад Milankovich. Ако бих хтела да, рецимо, о том човеку пишем, како бих одлучила коју варијанту да употребим? Зависно од језика текста у којем презиме треба да се појави, или онако? То питам.
-
Ja bih sledila normu pisanja: ako je nemački tekst, u kom se tch čita kao Ć, onda pišeš tch, ako je bilo koji drugi tekst, ondsa ch, jer se uglavnom u drugim jezicima glas /ć/ beleži kao ch.
-
О, фала [car]. То сам ’тела све време (пар примера, кратко објашњење…).
-
У немачком је Ч tsch, а на енглеском и уопште у интернационалној литератури се његово презиме традиционално пише са tch.
Михајло Идворски Пупин је, на пример, традиционално Michael Idvorsky Pupin.
-
Не заборавите Милана Панику (Милан Панић — Milan Panic). ;D
-
Samo je jedno bitno: odaberi jedan način pa uvek piši na taj način, jer ako pišeš malo ovako, malo onako, moguće je da imaš problema, bilo pravnih, bilo čisto praktičnih…
Upravo zato me skoro i ne zanima kako će se moje ime izgovarati. Ako dođem u neku zemlju s pasošom u kome je ime napisano na jedan način, naravno da ću ga zapisivati na isti način i u ostalim dokumentima, ili sa sitnim izmjenama kao što je izostavljanje dijakritika. Ako se u toj zemlji koristi neko drugo pismo, onda transkribovati u skladu s transkripcionim pravilima tog jezika, ali uvijek promišljeno i sa što manje izmjena. Izgovor se može naknadno ispravljati ili ostaviti u drukčijem obliku koji je bolje prilagođen odnosu između izgovora i pisma tog jezika, ali znam da mi neće praviti kojekakve probleme s birokratijom.
-
Не заборавите Милана Панику (Милан Панић — Milan Panic). ;D
Moje kolege Savića i Panića su na boravku u Americi u (polu)šali zvali Savage i Panic. :D
-
Не заборавите Милана Панику (Милан Панић — Milan Panic). ;D
Moje kolege Savića i Panića su na boravku u Americi u (polu)šali zvali Savage i Panic. :D
Moje prezime uvek u Kataloniji izaziva lagan smešak jer se bez dijakritika izgovara isto kao i katalonska reč za peršun… ;D
-
:D Ијаооо мој омиљени першун. То ја морам знати јер ја користим иди у першун као узречицу уместо силних псовки а и некако сам се заинатила и пошто је свуда ееееекстрааааа, кууууул.. реко’ ви терајте тако, ја ћу вала овако. Мада се неко љути када то кажем па следи "Шта глумиш финоћу, назови праву ствар правим именом." Е, онда пожелим ту особу да засујем свим могућим псовкама које знам из свих језика и наравно једну добрану шамарчину. Па нека будем после тога прозвана неваспитано, али ће тада имати прави разлог, а не онај који он измишља. С тим што знам да ће изостати шамарчина, али језичка није никада. [emb1] [bag]
Ноо.. Ја бих своје име ставила само на латиницу са све нашим кукастим словима. Јесам безобразна, али када ми можемо знати њихово (укључујући она слова приликом транскрипције) вала, могу и они знати. И мени би било драго да питају и да се занимају како се пише, како се изговара и ја бих то објаснила лепо и вежбали бисмо и све би било супер.
Ми смо добили сада новог лектора, и још га проверавам, али је он изгледа много бољи од старе лекторке! Која је захтевала да пишемо латиницом и није се ни трудила да изговара како треба нити се трудила уопште да се мало распита о томе. И онда се ја наљутих и свуда сада пишем ћирилицом. Ма.. Мој притајани бес испољавам на притајан начин [lol]
Али они би рецимо Данијела ставили и изговорили као Даниела. Андријана као Адриана, евентуално Андриана, али ја у Италији то нисам чула, само Адриано (мушко име). Сад размишљам и за Андреа. Била је једна девојка, али не могу тврдим да ли су је звали Адреа или Андреа. хм..
Михајло Идворски Пупин је, на пример, традиционално Michael Idvorsky Pupin.
Ми смо имали Михајла, деку поред нас, рођак, мада су га звали Мјајло (ценим да је то на влашком, јер га је прабаба тако звала а и увек су причали на влашком). Е, сад.. други рођак, клинац, сада мало већи хД, живи у Вечу, и он себе зове (а и сви остали) Михаел. Мада га моји зову и Михајло хД или Мики хД а чула сам варијанту Микаел. Не знам како га зови другари тамо, мајка га зове Михаел (и то тако нагласи то Х, да је мени слатко да је слушам, још и следи аееееел).
А Срђан? Srdjan? Занима ме како би они то изговорили а тек написали по њиховом.
Мени сад паде на памет то име. Пошто знам да они скину слово Н и остане Срђа, али то ђ је нешто између ђ и џ.
Да ли би они можда ставили неке еквиваленте? Тетка је хтела да стави Срђан као Sergio.
Ја сам једног Давиде звала баш тако. Не знам да ли је грешка, али је и он тако изговарао своје име, и онда сам се ја држала по његовом. Пробао је онда он моје име по мом и било је то… јоој.. [ccc]
Мислим да је тета оставила Ј у свом имену али је скинула Ћ и оставила онако С без дијактричког знака.