Српски језички атеље
Српски језички атеље => Семантика и етимологија => : Vukvuk 14. 11. 2012. у 19.36
-
Da li neko zna kako su nastala prezimena Bugarski, Francuski, i zašto je akcenat na drugom slogu?
-
Zar postoji prezime Francuski? [iznenadjen]
-
И мене то копка: нагађам да је порекло по неком претку ко је био из земље тог имена, или тамо путовао, или показивао неку везу с тим народом.
Акценат је вероватно на пенултими зато што код нас сва презимена на -ски теже том моделу. Нормативни је проблем шта радити с македонским презименима, где је акц. на трећем од краја (Про̏ескӣ : Проѐскӣ).
-
Zar postoji prezime Francuski? [iznenadjen]
Постоји. Малопре сам потражио у телефонском именику за Београд и нашао 11 презимена.
Акценат је на другом слогу највероватније зато да би се разликовало од придева. Алиса Француски, француски кључ. Бугарски сир, Ранко Бугарски.
-
На Филолошком ваљда има нека с тим презименом.
ЕДИТ: Има, проверих: Биљана Ђорић Француски.
-
Не морате нагађати, презимена не само што постоје, него су и сасвим обична српска презимена из Војводине. Наглашавају се: Буга̀рски, Францу̀ски.
Такво наглашавање у презименима је такође сасвим обично (упоредити са далеко познатијим Јо̀ван – Јова̀новић, не Јо̀вановић). Примери: Нѐузина (село) – презиме Неузѝнски (не „Нѐузински“); Па̀деј – Падѐјски; ла̀ђа̅р – Лађа̀рски; Гарди́новац – Гардинова̀чки.
Негде се чак и претерује у томе. На пример, позната је Дуна̀вска улица у Новом Саду, која никако није „Ду̀навска“. За њу у Банату имају шалу, где се поставља питање да ли је тако названа по Ду̀наву или по Дуна́ву.
Презимена Бугарски и Француски су настала (највероватније) по топонимима Бугарска и Француска (да је по етнонимима, вероватније би било Бугари́нов и Францу́зов, као што имамо нпр. презимена Маџаров и Мађаров), према војвођанском обрасцу, уз класично измештање нагласка на претпоследњи слог када су оваква типска презимена у питању.
-
Кад смо већ код тога, некадашњи градоначелник Зрењанина звао се (и још се зове тако) Иван Францу̀ски.
А садашњи се зове Иван Бо̏шњак, кад смо код интересантних презимена. Оба су стара банаћанска презимена, карактеристична за старе „лалошке“ крајеве. Данас та стара презимена, вишеструко надбројана -овићима, често имају чудан призвук и у срединама где су и настала.
-
Презимена Бугарски и Француски су настала (највероватније) по топонимима Бугарска и Француска (да је по етнонимима, вероватније би било Бугари́нов и Францу́зов, као што имамо нпр. презимена Маџаров и Мађаров),
Не мора да значи: могао је неки предак већ да стекне надимак Бугарски зато што је, на пример, трговао с Бугарима или се облачио као Бугарин, па да од тога настане презиме без творбених промена. Већ смо скоро причали да се новосадски може односити и на Нови Сад и на Новосађане.
-
Новосадски се може односити и на Нови Сад и на Новосађане, наравно. Падају на памет и презимена Арађански и Арадски/Арацки, где и за њихове родоначелнике можемо рећи да су надимак добили јер су трговали са Арађанима или се облачили као Арађани.
-
A Mrđenovački? I tu je akcenat na A…
-
Пази, говорим напамет, али и то презиме делује као да је изведено из имена места. А место Мрђеновац заиста и постоји (околина Шапца).
-
Ево једног помињања презимена Бугарски, са уобичајеним наглашавањем (од 2:20):
http://www.youtube.com/watch?v=JShtUfsNF6I
-
Кад смо већ код тога, некадашњи градоначелник Зрењанина звао се (и још се зове тако) Иван Францу̀ски.
Знам га, а знао сам и Владу Бугарског, који је предавао физичко. Па на огласној табли окаче обавештење да се кошаркаши јаве код професора Бугарског (све великим словима, руком), а неко допише "језика".
Додао бих презимена Новосељачки и Црњански (Црња не да постоји, него је чак има две).
-
На Филолошком ваљда има нека с тим презименом.
ЕДИТ: Има, проверих: Биљана Ђорић Француски.
Jest, to joj je od bivšeg muža, novinara Bože Francuskog, kažu moji izvori. Odakle je on rodom, i prezime mu, ne bih znao.