Српски језички атеље
Српски језички атеље => Граматика => Морфологија => : Бруни 23. 01. 2013. у 22.52
-
Поштовани,
У Лазаревцу постоји језеро Очага.
С обзиром на то да властите именице не трпе промене, логично је да се каже "био сам на Очаги". Међутим, у Лазаревцу постоји локализан који гласи "на Очази".
Неки кажу да је правилно користити обе верзије. Здраворазумски, ипак, полазим од чињенице да имам другарицу која се зове Олга, а која живи у Пожеги (не у Пожези). Новац дугујем Олги (не Олзи).
И? Шта Ви кажете да је правилније "Очаги" или "Очази".
-
Ne znam kako kažu ljudi u Požegi, ali bih ja zasigurno rekao Očagi…
-
П10 дозвољава и Пожеги и Пожези. Очази није неправилно, јер је слово г између самогласника̂, докле слову г у имену Олга претходи сугласник који блокира гласовну промену. Може и Очаги, јер гласовне промене често изостају у властитим именима, али се ипак предност даје стању на терену.
-
П10 дозвољава и Пожеги и Пожези. Очази није неправилно, јер је слово г између самогласника̂, докле слову г у имену Олга претходи сугласник који блокира гласовну промену. Може и Очаги, јер гласовне промене често изостају у властитим именима, али се ипак предност даје стању на терену.
Znači, može oba, ali je bolje Očazi?
-
Становници Пожеге говоре: "У Пожези".
-
Нигде у Правопису не пише да (1) властита имена избегавају ову промену нити да (2) речи на групу сонант + -ка/га тако чине. Пише да географска им. страног порекла чешће немају промену.
Ако у Лазаревцу кажу на Очази, то је то.
-
Зар није лепше "на Очаги"? [neznam]
Мени је лекторка са РТС-а рекла да би локализми постали легитимни и прихваћени као граматички коректни, потребно је да прође између 50 и 100 година.
Очага постоји у Лазаревцу од 80 и неке. ;)
-
Ако се ради о Анђелки Роксандић, онда дођавола. :D Иначе, који облик је лепши, то је субјективна ствар. Мени је, ето, лепши на Очази.
Добро дошао!
-
Мени је лекторка са РТС-а рекла да би локализми постали легитимни и прихваћени као граматички коректни, потребно је да прође између 50 и 100 година.
Ali ovde nije reč o lokalizmu, nego o legitimnom fonološkom dubletu. A tu je merilo uzus, koji se prirodno mora meriti u sredini iz koje oblik potiče. Tako i stanovnike naseljenih mesta nazivamo onako kao što oni zovu oni sami sebe: ne može niko nametnuti Pljevljacima da se sad zovu *Pljevljani, ili Smederevcima da su *Smederevljani.
-
Зар није лепше "на Очаги"? [neznam]
Мени је лекторка са РТС-а рекла да би локализми постали легитимни и прихваћени као граматички коректни, потребно је да прође између 50 и 100 година.
Очага постоји у Лазаревцу од 80 и неке. ;)
I meni je lepse… :D
-
Pa i meni je. Ali ne vidim neki razlog ni za insistiranje na jednom ili drugom obliku. Po uzoru na dublet Požegi/Požezi, sasvim mi je OK da postoji i dublet Očagi/Očazi. Ne vidim razlog da pravopis normira baš svaki opskurni toponim na kugli zemaljskoj. Ali ako lokalci kažu Očazi, nema razloga ni njih da ispravljamo. E sad, kad bi to bilo nešto što totalno odstupa od sistema, tipa *Očaži (kao orasi:*orasâ), već bih se zamislio…
Sad, na primer, vidim da je u pravopisu normirano i žegi i žezi.
-
Ima i gore, u tački 31b stoji da je pravilno samo „kokošci“, „ vašci“, „svastici“, „krušci“. Meni to stvarno izgleda kao greška, a vama?
-
Ima i gore, u tački 31b stoji da je pravilno samo „kokošci“, „ vašci“, „svastici“, „krušci“. Meni to stvarno izgleda kao greška, a vama?
Bag ko vrata. [kuku]
-
Mene zanima samo gde je granica u sleđenju lokalnog izgovora. Pa i oni iz Mionice kažu Meoooonica a Nišlije menjaju Niš kroz sve padeže isto (Niš), pa ipak ne govorimo Meonica i iz Niš i u Niš.
-
To za Nišlije zaista nije tačno otkako u Nišu postoje neke škole i fakulteti. I baba i deda su mi iz tog grada i nikad nisam čula ni njih niti njihove više ili manje obrazovane sugrađane da koriste predloge uz nominativ umesto padežne promene. U stvari, to ’iz Niš’ ili ’iz kude Niš’ čula sam jedino kao stereotipnu reakciju pojedinih sagovornika kad neko kaže da je iz Niša - najviše vole da tako zadirkuju decu, koja ipak, čak ni kad su iz okolnih sela, ne govore bez padežne promene (mada često mešaju akuzativ i lokativ ili akuzativ i genitiv - došao sam iz Pasipoljanu umesto iz Pasipoljane, na primer).
-
Pa ni svi iz Mionice ne kažu Meooonica, da budemo iskreni. Svuda ima obrazovanih ljudi. Imam i ja drugarice iz Niša koje ne govore tako, ali ima u Nišu i ljudi koji govore. Koje ćemo da slušamo? Jer, obrazovani iz Požege reći će Požegi, a ne Požezi, zar ne?
-
Mene zanima samo gde je granica u sleđenju lokalnog izgovora.
Граница је јасно када се повлачи: када не буде правописно/граматички/творбено… задовољавајуће решење, као нпр. Косовар. Нити ће пак неки речник (у скоријој будућности, да не бисмо били баш сасвим искључиви) нормирати нпр. Бѐоград.
Jer, obrazovani iz Požege reći će Požegi, a ne Požezi, zar ne?
Да. Или ће рећи Пожези, па су зато оба облика нормирана, будући да се ниједному не може дати предност, а оба су правилна.
-
obrazovani iz Požege reći će Požegi, a ne Požezi, zar ne?
Одакле ти то?
нормирати нпр. Бѐоград.
Заправо, и Бе̏оград (тј. Бе̏огра̄д) је творбено-прозодијски изводљиво. Ствар је узуса шта ће бити устаљено.
Граница је, Бруни, управо код припадања граматичком систему стандарда: ако нпр. Леско̏вац има нестандардни акценат, онда ће он морати да се помери (Лѐсковац); али ако је изворни говор у складу с граматичким системом књижевног језика, узима се оно што користи локално становништво.