Српски језички атеље
Српски језички атеље => Граматика => Морфологија => : Бруни 22. 03. 2013. у 15.01
-
Реч -дакле- је као врста речи везник или речца?
-
Речца.
(А шта су у ствари речце, питај бога.)
-
И ја пођох да напишем то, јер ми није јасно како би дакле било везник, које реченичне делове повезује и у ком односу, али бацим поглед у РМС и на ХЈП где га баш тако описују — као везник.
-
Čekajte, pa šta sad? Dakle je, dakle, veznik? Kakav veznik? Joe, što reče da je rečca?
-
More, tamo su svi malo prolupali…
Vezuje rečenice, dakle veznik je.
Ovo je, dakle, rečca.
~
Vezuje rečenice, međutim nije veznik.
To je, međutim, prilog.
Isti taj HJP za međutim, koje se po meni ponaša potpuno paralelno sa dakle, kaže da je prilog (!). Za stoga, koje se opet isto tako ponaša, isto kaže da je prilog. Tu klasifikaciju valja baciti i napisati novu.
-
Ако је уопште везник (Дујини први примери, који мени нису превише природни), онда није прави везник, него надовезивачки, тј. текстуални конектор. В. прву фусноту. (http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0352-5007/2008/0352-50070873177K.pdf)
-
Što ti prvi Dujini primeri ne zvuče prirodno?
-
Употребио бих ове речце скоро идентично као у другом примеру: са зарезом и паузом.
То доказује и чињеница да после дакле, међутим не иде енклитика.
Везује реченице, *дакле је везник.
-
Vezuje rečenice, dakle veznik je.
Везује реченице, дакле - дакле је везник. ;)
Дакле, ово је ваш добро, дођосмо до непостојаног дакле и пратећих појава: редослед речи, налажења места енклитикама… Овај пример је у рангу следећих:
Пише песме, дакле песник је.
Скупља стари метални новац (поштанске марке), дакле нумизматичар (филателиста) је.
Спаја две обале, дакле мост је.
Ако бих хтео да нагласим закључак, после речи дакле ставио бих црту.
Употребио бих ове речце скоро идентично као у другом примеру: са зарезом и паузом.
То доказује и чињеница да после дакле, међутим не иде енклитика.
Везује реченице, *дакле је везник.
Смисао овога је, ако добро разумем, следећи:
Везује реченице, значи - дакле је везник.
Ако је тако, онда се Дујино и Џоово дакле разликују. ;)
-
Ја бих рекао да је то речца. Дакле, договорили смо се да…
-
Ne insistiram da je dakle veznik, a i sam imam dileme da li posle njega pisati zarez ili ne kada je u funkciji konektora, kao što reče Džo. S jedne strane, ja u rečenici
Vezuje rečenice, dakle veznik je.
obično ne pravim prozodijsku pauzu posle njega, te mi je prirodnije pisati bez zareza. S druge strane, tu je pauza moguća, a izmeštanje enklitike nije (dakle je veznik); osim toga, postoje mnogi drugi tipovi konektora koji bi po toj definiciji mogli postati veznici. Nemam neki jak stav o tome, samo sam hteo da ukažem na nedoslednost relevantnih priručnika (u ovom slučaju, HJP, mada nešto nemam poverenja ni u srpske).
-
Skroz ste me zbunili. :-/
Dujo, je li u tom tvom primeru "dakle" reč u svojoj funkciji, ili kažeš da je "dakle" veznik? (ako me razumeš šta hoću da kažem ??? )
-
Ne razumem te. [neznam] Šta ti podrazumevaš pod "reč u svojoj funkciji"?
-
Ne razumem te. [neznam] Šta ti podrazumevaš pod "reč u svojoj funkciji"?
Ček, da napišem, ne umem da objasnim. Koje je od ova dva:
Vezuje rečenice, "dakle" veznik je.
Vezuje rečenice, dakle veznik je.
U drugoj rečenici upotrebljeno je u svojoj funkciji kao veznik/prilog ili šta je već. U prvoj je kao neki subjekat, da tako kažemo. Ako je ovo prvo, i meni onda zvuči čudno, jer bih rekla "dakle" JE veznik, a ne veznik je.A ako je ovbo drugo, onda stvarno fali zarez iza "dakle".
-
Одакле свима та идеја да је дакле субјекат? Дуја би то означио курзивом или наводницима.
-
Одакле свима та идеја да је дакле субјекат? Дуја би то означио курзивом или наводницима.
Ова хипергенерализација је потпуно лишена основа.
-
[pljes]
-
Ajd’ sad, bez kavge…
Gornje rečenice sam namerio samo kao primere upotrebe, a njihov sadržaj je bila samo igra reči.
@Bruni: Tvoje pitanje se odnosi na tzv. Use-mention distinction (http://en.wikipedia.org/wiki/Use-mention_distinction). Koristio sam, dakle, use, dok bih mention označio kurzivom.
-
Dakle je svakako tekstualni konektor, kao i međutim, stoga…
Ali, za razliku od "klasičnih" veznika, ovi kontektori nemaju utvrđen položaj u rečenici. U tom smislu se približavaju rečeničnim prilozima / rečcama.
Takođe, međutim funkcioniše kao konektor samo između rečenica. Dakle se može upotrebiti i između jedinica manjih od rečenice (jedan mitski, romantični, dakle imaginarni svet), ali tu se još više vidi njegova razlika u odnosu na "klasične" veznike: kako interpretirati ovakvo dakle u smislu logičkih konektora? Za stoga bih rekao slično kao dakle.
S obzirom da ne uočavam jasnu razliku između tzv. rečeničnih priloga i rečci, a rečce su praktično kanta za sve reči koje ne pripadaju nijednoj drugoj kategoriji, i ja bih rekao da je dakle rečca, kao i međutim, stoga…, uprkos svih razlikama između njih.
-
@Bruni: Tvoje pitanje se odnosi na tzv. Use-mention distinction (http://en.wikipedia.org/wiki/Use-mention_distinction). Koristio sam, dakle, use, dok bih mention označio kurzivom.
Opet me teraš da klikam i čitam… :P Shvatila sam, čim je Joe rekao da ti nikad ne bii to bez kurziva. Doduše, cela rečenica je bila u kurzivu, ali nema veze, bitno je da smo se na kraju razumeli. Dakle, da zaključim: prve rečenice ni meni nisu prirodne bez zareza iza "dakle".
-
S jedne strane, ja u rečenici
Vezuje rečenice, dakle veznik je.
obično ne pravim prozodijsku pauzu posle njega, te mi je prirodnije pisati bez zareza.
Да, ту не долази никаква пауза, штавише - говор се убрзава, па се чује: … да клеВЕЗник је". Зато ми не изгледа упутно стављање зареза после дакле у овом случају.