Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => : Марина 23. 03. 2013. у 16.53
-
Како се правилно наводе фусноте?
Извињавам се ако сте већ дискутовали о овоме, можете ми само поставити линк до теме.
-
У тексту поред речи/реченице о којој хоћеш још нешто да кажеш — ставиш звездицу или број фусноте (ворд то сам ради на један клик), а на дну стране, поред звездице/броја, ситнијим слогом, напишеш објашњење.
-
Nešto mi govori da je zapravo interesuje kako se navode reference. Ako sam u pravu, odgovor je da ne postoji jedan pravilan način, već se različiti načini navođenja bibliografskih referenci koriste u različitim publikacijama.
Ovde možeš naći kratak vodič kroz tri rasprostranjena stila citiranja. (http://www.easybib.com/reference)
-
У Њорду на крају речи/реченице где би да убациш подбелешку кликнеш алт гр + D, програм сам разбројава подбелешке (можеш их несметано убацивати где год истом наредбом).
-
Svaka struka ima neki svoj način. Znam da postoji više tipova, npr. medicinske struke koriste Vancuver Style (http://www.library.uq.edu.au/training/citation/vancouv.pdf). Ima takođe i APA Style, Harvard Style, Chicago Style, itd.
Svaki naučni časopis takođe može imati neki svoj poseban način, ako ga ima, to je jasno navedeno u delu za autore.
-
Нисам била довољно прецизна, али Фадер Џејп (опрости, мрзи ме да мењам фонт) је потрефио шта сам хтела да питам. Не знам да ли постоје одређена правовисна правила за фусноте. Мени се чини да се већина завршава без тачке (осим ако се завршава редним бројем), али то је само мој утисак.
Читам једну књигу, издање Народног музеја у Б. Цркви, о локалном сликару, па сам приметила доста пропуста у лектури, али су ми фусноте нарочито сумњиве. Наводим ово да бих објаснила која је врста литературе у питању.
Сад ћу да проверим линкове које сте ми послали, хвала вам на брзини!
-
Vredi napomenuti, a to verovatno već znaš, da noviji naučni radovi/monografije ne navode reference u fusnotama na svakoj strani, već isključivo sve zajedno na kraju rada/knjige, a na njih se u tekstu upućuje na ovakav ili sličan način: (Ivić i Lehiste, 2002: 11), Crystal (2007: 36) itd.
-
Нисам то знала.
(Ivić i Lehiste, 2002: 11), Crystal (2007: 36)
Да ли би ми појаснио?
-
Evo ti još jedan link sa nekim uputstvima: link (http://owl.english.purdue.edu/owl/resource/560/02/).
Ukratko, u tekstu članka bi recimo pisala:
Prema Dejvidu Kristalu jezička promena je prirodna koliko i disanje (Crystal, 2007: 89).
A onda bi na kraju rada u spisku referenci stajalo:
Crystal, D. (2007). The Fight for English: How Language Pundits Ate, Shot, and Left. Oxford: Oxford University Press.
Dakle nigde tu ne bi bilo fusnote.
-
Ахаа… Виђала сам такво навођење референци, али нисам знала на које се све сфере односи (такво одређивање сам видела у тексту који се тиче савремене психологије, што је мени потпуно страна област).
Хвала!!
-
Ukratko, u tekstu članka bi recimo pisala:
Једна варијација овог стила, код Клајна:
— у тексту: „…по Рамелмајеру 1975:49, ово потиче…“
— на списку: „Рамелмајер 1975: Matthias Rammelmeyer, Die deutschen Lehnübersetzungen im Serbokroatischen. Beiträge zur Lexikologie und Wortbildung, Wiesbaden“
Погодност ове варијације лежи у томе што, као у претходном примеру, навод у тексту увек може нормално да се убаци у падеж. Додатно, списак је поређан по наводима, тако да не постоји ни недоумица како комбиновано ређати текстове писане различитим језицима-писмима.
-
— у тексту: „…по Рамелмајеру 1975:49, ово потиче…“
Ја мислим да је ово стилски лоше. Просто, стави се у заграду, да би реченица била читкија: „По Рамелмајеру (1975: 49), ово потиче…“.
-
Такво навођење ми личи на цитирање Библије. [pardon]
Упркос вашој несебичној помоћи, ја имадем још питања. Разумем како се обележава фуснота ако се наводи цитат (или став) из нечије туђе књиге , али, шта ако се у фусноти додатно појашњава нешто? Држаћу се рада који сам споменула (сликарство локалног уметника) како бих појаснила шта ме интересује.
На пример, у тексту стоји ово:
… док је буздован редовни атрибут Марка Краљевића. (фуснота: Упор. слика Владимира Тителбаха, Марко Краљевић и Муса Кесеџија, око 1900. г.)
Или:
… са црвеним барјаком на коме је бели крст. (фуснота: Повремено се у уметности приказује сведена хералдика. Бели крст на црвеној позадини се може тумачити као сведена хералдика српског грба са четири оцила)
Или, ако се наводи податак из Инвентара музејских предмета попуњаваног од 1954. до 1965. године, како се Инвентар наводи у тексту?
-
Pa to su prave fusnote, odnosno napomene i pojašnjenja koja bi opterećivala osnovni tekst, i to je već gore objasnio Džo:
У тексту поред речи/реченице о којој хоћеш још нешто да кажеш — ставиш звездицу или број фусноте (ворд то сам ради на један клик), а на дну стране, поред звездице/броја, ситнијим слогом, напишеш објашњење.
>> Tema preimenovana u skladu sa sadržajem
-
Јесте, само што је Џо то дао као одговор како се уопште обележавају фусноте, док нисам објаснила да ме занима како се наводи и литература.
Само ме занима да ли је, онда, у тексту (научном раду) дозвољена комбинација фуснота навођених на уобичајен начин (као што је објаснио Џо, а које се тичу тумачења и појашњења) и
списка референци на крају рада (а које су навођене у тексту). Ако је тако,тек то ми делује компликовано и нимало растерећујуће.
-
Једна варијација овог стила, код Клајна:
— у тексту: „…по Рамелмајеру 1975:49, ово потиче…“
Погодност ове варијације лежи у томе што, као у претходном примеру, навод у тексту увек може нормално да се убаци у падеж.
To joj je ujedno i mana, ako nije kombinovana s nekim drugim metodom: često ne želimo u tekstu da navodimo ko je šta izjavio, nego samo da ustanovimo manje-više univerzalno prihvaćenu činjenicu i to potkrepimo literaturom. Na primer, sledeće bi bilo prilično nametljivo:
Pošto je po Tvinkelminkelsonu (1968:44) nebo plavo, može se zaključiti…
dok je sledeće diskretnije, jer izdvaja citat iz proze:
Pošto je nebo plavo (Tvinkelminkelson 1968:44), možemo zaključiti da…
-
Само ме занима да ли је, онда, у тексту (научном раду) дозвољена комбинација фуснота навођених на уобичајен начин (као што је објаснио Џо, а које се тичу тумачења и појашњења) и
списка референци на крају рада (а које су навођене у тексту). Ако је тако,тек то ми делује компликовано и нимало растерећујуће.
Naravno, tako se i radi. A što bi bilo "komplikovano i nerasterećuje"? Možda za autora, ali ne i za čitaoca.
Fusnote se pišu na dnu strane da olakšaju čitaocu snalaženje: ako neko manje upućen u materiju ne zna ko je npr. Tvinkelminkelson1, na dnu strane će naći odgovor, i ne mora da lista rad do kraja. Kod referenci je to manje bitno (pa nećeš sad kopati knjigu u biblioteci da proveriš šta je Tvinkelminkelsonu zaista napisao), pa se pišu na kraju. Ako čitalac želi da sam dalje istražuje, spisak literature na jednom mestu će mu biti od veće koristi nego razasut po fusnotama.
__
1) Tvinkelminkelson je pravo prezime Velikog Šefa iz stripa "Alan Ford"
-
Како се сети Твинкелминкелсона?! :car: Наравно, треба додати у Фусноту да му је право име Гервасијус, а онда у референцу ставити неко издање ,,Алана Форда" (оно у којем се то име и спомиње), годину издања и страницу.
Мислим да сам скапирала. [bravo]
-
Чекајте, да ли се овде ради о правилном постављању фуснота или референцирању литературе и навођењу цитата? [neznam]
Ако се ради о свему заједно, на пример за навођење извора података, цитата, слика и сл. у научним радовима или семинарским и завршним радовима на факултету, потражи на нету харвардски систем референцирања. Врло је прецизан и тачно наводи на који начин се наводи литература, како се сортира и нумерише, у ком редоследу се наводе подаци и на који начин (презиме и иницијал имена аутора, наслов, издавач, година и сл.) и како се наводе референце које немају све потребне податке (на пример, страница са интернета) и извори попут нпр. штампе. Такође, даје се и неколико стандардних начина позивања на ставке из литературе, преко фуснота или у тексту и дају друга општа правила, нпр. на који начин се наводи ставка из литературе при првом позивању на њу, а на који начин у сваком следећем и сл.
-
Потребно ми је и једно и друго, само што нисам то добро објаснила у уводном посту (нисам хтела да будем опширна, па закомпликовах).
Заправо, мене су интересовале само фусноте (незнајући да сада важи нови начин навођења литературе), то јест да ли у фуснотама важи регуларан правопис (уби ме тачка на крају фусноте!), а онда овде добих иформације о новом навођењу референци. Мислила сам да све, и објашњења и литература, иде у фусноте, па сам тражила да ми се то појасни.
-
To joj je ujedno i mana, ako nije kombinovana s nekim drugim metodom: […] dok je sledeće diskretnije, jer izdvaja citat iz proze:
Pošto je nebo plavo (Tvinkelminkelson 1968:44), možemo zaključiti da…
Баш тако и ради, али сам мислио да се то подразумева. Само понегде је навод непосредни део реченице, и када је тако језгровитије, овај стил не захтева преформулисавање и уметање поштапалица.