Српски језички атеље

Српски језички атеље => Граматика => Синтакса => : J o e 2. 04. 2013. у 16.38

: Инспирисати некога + …
: J o e 2. 04. 2013. у 16.38

Која вам је најприроднија рекција (предлог и падеж) за неправи објекат у наведеној конструкцији? Нпр.
Сећање ме је инспирисало да пишем романе.
Сећање ме је инспирисало ___ [писање романа].

: Одг.: Инспирисати некога + …
: Duja 2. 04. 2013. у 16.48

Prva reakcija mi je bila na pisanje romana; druga je bila za.

(Obojio sam tekst u svetlo da ne inspirišem druge… Prevucite mišem da vidite sadržaj ;) )

: Одг.: Инспирисати некога + …
: Vukvuk 2. 04. 2013. у 16.49

Isto kao kod Duje. ;)

: Одг.: Инспирисати некога + …
: J o e 2. 04. 2013. у 16.56

И код мене исто. На Корпусу је битно другачије, па зато питам.

: Одг.: Инспирисати некога + …
: Vukvuk 2. 04. 2013. у 17.11

Možda u pravcu?

: Одг.: Инспирисати некога + …
: J o e 2. 04. 2013. у 17.52

Извињавам се, нисам добро срачунао: на Корпусу су исте ове рекције, у приближно једнаком односу.

: Одг.: Инспирисати некога + …
: Шоми 2. 04. 2013. у 20.33

Мени никако не лежи за, само на. А ако бих узео реч надахнути, ту ми само лежи да-конструкција: сећање ме је надахнуло да пишем романе.

: Одг.: Инспирисати некога + …
: расејан 2. 04. 2013. у 20.49

Мени много чешће лежи да ме нешто (наводи, надахњује, тера… ) да урадим него на урађивање. Често ми реченица са два или више хххх-ња звучи глупо, а тек кад је у стиху па се римује на ња-ња, звучи недосклепано. А звучи и као да је глава из које је то изашло мало повукла на енглески.

: Одг.: Инспирисати некога + …
: J o e 2. 04. 2013. у 21.08

Без офтопика. Говоримо о падежној рекцији. Знамо да може и реченица, питамо се за ово, без обзира на то како теби, с правом или без права, „звучи“.

: Одг.: Инспирисати некога + …
: Бруни 2. 04. 2013. у 21.18

NA pisanje romana, ako mora da bude konstrukcija br. 2. Ako ne mora, najprirodnije mi izgleda rečenica sa "da pišem romane".

: Одг.: Инспирисати некога + …
: Тузор 3. 04. 2013. у 06.17

Мени је природније, ако већ морам, да кажем: Сећање ме је инспирисало НА писање романа, него: Сећање ме је инспирисало ЗА писање романа.
Када себе искрено "пропитам", запажам да ми та природност долази од поистовећивања смисла глагола "навести" и глагола "инспирисати" у конкретном случају.

Наравно, у разговорном језику никада не бих употребио једну од ове две конструкције, већ само "изворну": Сећање ме је инспирисало да пишем романе, с тим што бих уместо "инспирисало" употребио "подстакло", "навело", "надахнуло", не због (често ми спочитаване) тежње да по свкау цену заменим "недомаћу" реч, него због  смисла исказа.
Иначе, у конструкцији: Добио сам инспирацију за писање романа, ово ЗА је незаменљиво.  ::)