Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => : Nedili85M 9. 04. 2013. у 19.56
-
Da li je dozvoljena upotreba medjunarodnih oznaka za strane sveta u srpskom jeziku? Npr. SW Kina, jugozapadna Kina ili SE Pacifik, severoistočni Pacifik. Još je čudniji primer: …pronađeno je u SE Japanu. Primere sam pronašla u stručnoj knjizi namenjenoj studentima hemije.
-
Prema tački 184. izgleda da jeste…
-
Hvala. :) Nemam pravopis [kuku], pa te molim da mi obrazložiš.
-
Manje više piše nešto ovako:
За стране света, поред општих скраћеница (с., ј., и., з., си., сз., ји., јз.) употребљавају се и верзалне — међународне (енглеске: N, S, Е, W, NE, NW, SE, SW) и наше адаптиране (С, Ј, И, 3, СИ, С3, ЈИ, Ј3).
-
Hvala na odgovoru. :) Pretpostavljam da je dozvoljeno koristiti ih.
-
Evo, imam malo više vremena, pa ću da prepišem šta piše u tački 184.
Pojedine struke imaju programirane sisteme skraćivanja, koji su po pravilu internacionalni, posebno u prirodno-matematičkim disciplinama, kakva je npr. hemija (…). Međutim, u meteorologiji, u tekstovima šire namene, pored internacionalnih termina (npr.: N -. sever, S — jug, E — istok, W — zapad, NE — severoistok) srećemo adaptirane (S, J, I, Z, SI, a takođe i u sastavima najšire primene — s., j., i., z., si.)…
Ja, međutim, nisam sigurna da se ovo može primeniti na imena država, kao u tvom primeru. Da, za strane sveta, ali ne u imenima država. Dakle, može S za jug, ali ne SE Koreja za severoistočnu Koreju. Može npr.:
— Na SE Koreje…
ali ne može
— U SE Koreji…
Mada, da budem iskrena, ja tako nikad ne bih pisala.
-
Da, izgleda grozno kad se upotrebi kao pridev. Ne verujem da su pisci pravopisa imali to na umu. Razumeo bih skraćenice kad neko priča o vetrovima ili pomorskoj navigaciji, ali u članku iz opšte geografije to mogu da pripišem samo krajnjoj lenjosti.
-
Ni ja tako nikada ne bih pisala, a autor insistira da koristim skraćenice.
Imam još jedno pitanje. Šta je pravilnije 1000m ili 10000 m (metara), sa razmakom ili bez njega? +4 ili + 4 stepena C? I oko toga se sporimo. [bonk]
-
Nedili, otvori novu temu molim te za svaku od ovih nedoumica. Ajd, za metre ne moraš, to je barem jasno, piše se sa razmakom. Ne pišeš hiljadumetara nego hiljadu metara. A ovo sa plusem i stepenima čini mi se da ima prostora za raspravu, stoga molim te otvori novu temu. :)
-
Da, izgleda grozno kad se upotrebi kao pridev. Ne verujem da su pisci pravopisa imali to na umu. Razumeo bih skraćenice kad neko priča o vetrovima ili pomorskoj navigaciji, ali u članku iz opšte geografije to mogu da pripišem samo krajnjoj lenjosti.
Geografski pojmovi se pominju samo kada je potrebno naznačiti mesto uzorkovanja vode, stoga mislim da je nedopustivo pisati verzalne skraćenice kada se našim rečima može jasno preneti informacija.
-
Da, izgleda grozno kad se upotrebi kao pridev. Ne verujem da su pisci pravopisa imali to na umu. Razumeo bih skraćenice kad neko priča o vetrovima ili pomorskoj navigaciji, ali u članku iz opšte geografije to mogu da pripišem samo krajnjoj lenjosti.
Geografski pojmovi se pominju samo kada je potrebno naznačiti mesto uzorkovanja vode, stoga mislim da je nedopustivo pisati verzalne skraćenice kada se našim rečima može jasno preneti informacija.
Управо тако. [yes]
-
Meni jednako grozno izgleda u SW Kini i na SW Kine. Ako bih pisao skraćeno, pisao bih u si. Kini, na si. Kine.
-
Imam još jedno pitanje u vezi sa skraćenicama.
Da li možemo poćeti rečenicu skraćenicom npr. pH vrednosti su bile najveće… ili H2O je poznata kao laka voda…? U tekstu je reč o osobinama vode. Ne znam kako bih pH vrednost promenila, osim da promenim red reči u rečenici, a ako bih umesto H2O rekla voda, rečenica bi zvučala apsurdno. [neznam]
-
U tekstu je naglašeno da se H2O odnosi na čistu vodu, vodu bez minerala, organskih ili neorganskih materija.
-
Mislim da u stručnim tekstovima to nije problem, mada bih ja lično uvek gledala da nekako istumbam da mi te skraćenice ne dođu na početak. H2O je sasvim ok, ali to pH može biti nezgodno jer prvo slovo je malo. Možda umesto "pH vrednost" reći "Vrednost pH"? Em rešava problem početka rečenice, em je raspored reči više u duhu srpskog jezika.
-
Možda umesto "pH vrednost" reći "Vrednost pH"? Em rešava problem početka rečenice, em je raspored reči više u duhu srpskog jezika.
Uobičajeno je pH vrednost; mislim da nisam nikad ni video obratan redosled. Ne postoji veličina koja se zove pH pa da imamo njenu vrednost, nego se ovde pH ponaša kao nepromenljivi atribut.
Štaviše, imalo bi opravdanja tretirati ceo izraz kao polusloženicu i pisati pH-vrednost (kao rezus-faktor, T-raspodela ), ali se ograđujem da sam slabo u toku kakva su rešenja u P2010.
-
Imam još jedno pitanje u vezi sa skraćenicama.
Da li možemo poćeti rečenicu skraćenicom npr. pH vrednosti su bile najveće… ili H2O je poznata kao laka voda…? U tekstu je reč o osobinama vode. Ne znam kako bih pH vrednost promenila, osim da promenim red reči u rečenici, a ako bih umesto H2O rekla voda, rečenica bi zvučala apsurdno. [neznam]
Први пут чујем (а хемичар сам већ четрдесет и више година) да се H2O зове лака вода. Увек и само вода. Једино се за H3O каже тешка вода.
А ово не разумем:
U tekstu je naglašeno da se H2O odnosi na čistu vodu, vodu bez minerala, organskih ili neorganskih materija.
Шта има да се наглашава?
Наглашава се кад вода није чиста него чесменска, речна, морска, отпадна, расхладна, површинска, подземна…
И… не пише ваљда H2O, него H2O?