Српски језички атеље
Српски језички атеље => Граматика => : sanjaM 30. 04. 2013. у 09.06
-
Napraviću kolač od svog tog lešnika, ili od sveg tog lešnika?
-
Свег
-
Hvala :)
-
Sav - sveg, svo - svog?
Ako je brašno u pitanju, onda je od svog tog brašna?
-
Не, то Ракић може да пише "мутно је небо сво", ми обични смртници морамо да останемо на "све". Дакле, нема "сво".
-
Zašto?
Koja logika stoji iza toga?
-
Сав живот
Сва прича
Све село
Одакле се појављује "сво"?
Погледај код Клајна, "Речник језичких недоумица", стр. 201
-
Pa verujem ti da to tako stoji kod Klajna, ali me zanima logika koja stoji iza toga, pošto je ja ne vidim.
U narodu je uobičajeno da se govori "svo" uz imenice srednjeg roda, što ima smisla (to nebo, ono nebo, plavo nebo, itd.)
Intuitivno vuče na "svo" (što primećujemo i kod dobrog dela nepismenih književnika ;) )
Postoji li neko smisleno objašnjenje zbog čega je "sve nebo" a ne "svo nebo"?
-
Ваљда Војислав Илић.
(Не бих рекао да су књижевници неписмени ако сматрају да је поезија изнад граматичке норме.)
Објашњење је да је некада та заменица гласила вьсь (> вас, као у ваздан, васколик), где је с, наставши сибиларизацијом, било меко, па је тражило иза себе предње вокале (као што и данас имамо стрелцем, а не стрелцом). Зато смо имали в(а)сег, в(а)сем, в(а)се. У току развоја језика, дошло је до метатезе вас > сав, али су наставци остали „меки“, што је норма прихватила. Када је језички осећај увидео да овде нема меког сугласника и да у наставку треба да буде -о-, добили смо поново сво, свог, свом, али је то, мада фонолошки логичније, остало ван стандарда.
Дакле, засад је стандардно:
сав-свег-свем…
сва-све-свој…
све-свег-свем…
-
Илић, тачно, треба да обновим школску лектиру :) И наравно да књижевници нису неписмени, због њих и постоји licentia poetica.
-
Hvala, Joe :)
Nisam zaista mislila da su nepismeni, aman.
A sad odoh da se stidim zbog previda autora [bonk]