Српски језички атеље

Српски језички атеље => Граматика => Синтакса => : J o e 23. 05. 2013. у 09.33

: Порив за нечим
: J o e 23. 05. 2013. у 09.33
У новинама стоји "…одговара на питање о основном пориву за писањем поезије." Пориву за писањем поезије? Tреба ли - пориву за писање поезије?
: Одг.: Порив за нечим
: J o e 23. 05. 2013. у 09.38
Нормативисти обично у оваквим случајевима препоручују акузатив (за нешто).

У РМС се не помиње рекција уз ову реч. На Корпусу је 30 : 12 за инструментал.
: Одг.: Порив за нечим
: Бруни 23. 05. 2013. у 09.41
Meni je logičniji instrumental. Mislim da se poriv ima isto kao i žal — žal za NEČIM, a ne žal za NEŠTO.

Ima li neko (logično) objašnjenje zašto normativisti preporučuju akuzativ? Meni izgleda totalno nelogično.
: Одг.: Порив за нечим
: J o e 23. 05. 2013. у 09.46
То је ствар језичког осећаја.

Жал баш и није добар пример. Народна песма и Станковић су ту овековечили акузатив.
: Одг.: Порив за нечим
: Бруни 23. 05. 2013. у 10.05
Heh. Pa Stanković s njegovim južnjačkim dijalektom gde znaju samo za 4 padeža baš i nije neki reper… ;)
Nešto sad razmišljam: ako "žal" i nije dobar primer, da li je ok potreba? Potreba ZA NEČIM, ne ZA NEŠTO.

Модератор: Спојене поруке.
: Одг.: Порив за нечим
: Vukvuk 23. 05. 2013. у 17.56
Meni su uvek zvučale čudno (borderline negramatično) te konstrukcije volja za moć, žal za mladost i sl. Ja bih uvek rekao volja za moći, žal za mladošću, pa tako i poriv za pisanjem poezije.
: Одг.: Порив за нечим
: J o e 23. 05. 2013. у 19.30
Nešto sad razmišljam: ako "žal" i nije dobar primer, da li je ok potreba? Potreba ZA NEČIM, ne ZA NEŠTO.

Постоје речи које имају допуну „за + акузатив“ и оне које имају „за + инструментал“. Порив можемо поредити и са једнима и са другима. На крају остаје само језичко осећање, ако већ нема експлицитне норме.