Српски језички атеље
Српски језички атеље => Граматика => Морфологија => : Бруни 8. 06. 2013. у 11.25
-
Поштовани,
тренутно радим неку мини-енциклопедију и имам недоумицу у вези са деклинирањем француских презимена. Конкретни случајеви су: Иго, Дима и Дега.
Господин Иван Клајн ми је послао своје тумачење које се, у највећој мери, поклапа са оним што сам и сâм применио. Молим за ваше мишљеље.
-
Ako je akcenat na finalnom vokalu, onda on svakako mora biti deo osnove: Igo — Igoa, Dega — Degaa. U slučaju Dime, uobičajeno je upravo tako: Dima — Dime — Dimi itd., iako bi u neku ruku i tu bilo pravilnije Dima — Dimaa — Dimau itd., jer je u francuskom akcenat uvek na poslednjem slogu.
-
Tako se uobičajilo i Emil Zola : Emilu Zoli. Pre pedeset i više godina strana imena smo daleko više "prevodili" ili prilagođavali našoj fonotaktici nego danas.
-
Золу макар зовемо Зо̀ла/Зо̏ла, а овај Дима-Диме-Дими често постане Ди́ма, као да је наш надимак. Зато ме нарочито нервира та деклинација.
-
Bogami meni je i Zola Zóla.
-
Ja za to prvi put čujem. :-/ Kod mene je Dȉma, Zȍla.