Српски језички атеље
Српски језички атеље => Граматика => Морфологија => : J o e 10. 07. 2013. у 08.38
-
Ког граматичког рода је именица Лука?
-
Женског.
-
Stvarno? To je ipak muško ime i ima kongruenciju s pridjevima i zamjencama u muškom rodu (npr. mali Luka, rekli bismo "on" itd.), samo mu je deklinacija po "ženskom" obrascu. Koliko ja znam, tako se tretira gramatički ovaj tip muških imena u svim slavenskim jezicima koje poznajem.
-
„Лука“ у значењу ’пристаниште’, јер је питано за општу именицу, не за властито име (мада не видим где је недоумица код овог првог).
-
Па не, питано је управо за име.
-
Добро, да. Ту је граматички род женски а природни род, свакако, мушки, као што си и рекао.
-
Добро, да. Ту је граматички род женски а природни род, свакако, мушки, као што си и рекао.
Ja znam sasvim malo za te prirodne i gramatičke rodove, ali čini mi se da u slučaju imena Luka:
1. Prirodni se rod određuje značenjem, a gramatički rod fonetskim oblikom.
2. Kongruencija je prema prirodnom rodu, a deklinacija prema gramatičnom.
-
Čudno mi djeluje ta koncepcija da su razdvojeni gramatički i prirodni rod neke imenice, uglavnom jer je rod sam po sebi gramatička kategorija i dakle je gramatički. Osim toga dosada nisam nigdje vidio da je recimo hipokorističko rusko ime Ваня ženskog gramatičkog roda - ono je muško osobno ime i stoga muškog roda bez daljnjeg.
-
Па добро, и да ниси, шта да ти више радимо… Сад си видео и то је то.
Природни род ипак и не мора бити граматичка категорија, тј. не мора утицати на граматичку реализацију семантичког садржаја. Кажемо мој тата, наш владика, један пискарало, онај пијаница, али и оно девојче, једно пискарало, она пијаница (за мушкарца)…, где се природни род никако не испољава.