Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => : Бруни 4. 09. 2013. у 14.36
-
S mejla:
imam nedoumicu u vezi sa pisanjem skracenog oblika konstrukcije ’je li’. Znam da je bilo pravilo da se pise odvojeno i sa apostrofom, medjutim, skoro sam imala raspravu o tome sa prijateljicom koja tvrdi da je u novijim promenama pravopisa srpskog jezika to pravilo izmenjeno. Dakle, moje pitanje je: je l’ ili jel?
E, ovo i mene zanima. I ja se kao kroz maglu sećam nekih rasprava gde se isto ovo pominjalo, ali da me ubiješ sad, nemam pojma ni gde ni šta se reklo po tom pitanju…
-
Ако се добро сећам, одвојено се пише када се може заменити са је ли, а спојено ако не може.
„Је л’ купио хлеб?“ насупрот „Јел’ си купио хлеб?“. Друго не може да се замени са је ли, већ би питање гласило: „Јеси ли купио хлеб?“ или „Да ли си купио хлеб?“.
-
Најлакше је запамтити овако: ако одговор на питање садржи је, онда се пише је л’ (што је књижевна упитна конструкција па апостроф само означава испуштање једног слова). Је л’ то он? (То је он.)
Ако одговор не садржи је, онда пишемо јел’ (разговорни облик који би у књижевном језику требало заменити инверзијом односно конструкцијом да ли или пуним облицима глагола јесам). Јел’ си купио хлеб? (~ Купио си хлеб?, Да ли си купио хлеб?, Јеси ли купио хлеб?)
-
Ali to je samo hipoteza na osnovu RUP 93 i 10; u RJN ima jedino je l’. Ne sjećam se da je bila potvrđena.
-
Наречено је изведено на основу правила̄ и онога што пише у речнику, где су јасно дата ова објашњења, а РЈН је, не морам те подсећати, само приручник.
-
Мени се свиђа да, у неформалниј комуникацији, јелда пишем заједно. Код Клајна је изричито је л’ да.
-
У тој недоумици (http://www.srpskijezickiatelje.com/nedoumice:jel) наведено је који је део тачно цитиран из Правописа (јел’ се не помиње у т. 133, већ у Правописном речнику под је ли). Остатак представља разраду те дистинкције која, дабоме, није прописана у Правопису, већ представља највероватнију интерпретацију тог правила.
Дакле, стандардно је ли (где је ли упитна речца, а је 3. л. јд. од бити) пише се одвојено и када се скраћује (Је л’ дошао Марко?), пошто Правопис предвиђа спојено писање само за „разг.“ (= разговорно) јел’, јелте, јелда (а то су разговорне конструкције: Јел’ имаш времена? Јелда смо најбољи? Откуд вам то, јелте?)