Српски језички атеље
Српски језички атеље => Граматика => Морфологија => : bobica 3. 10. 2013. у 10.58
-
Dezoksiribonukleinska kiselina je ženskog roda, ali kad se piše DNK, je li DNK pronađen ili pronađena?
-
Скраћенице су мушког рода.
-
Što bi značilo i: "DS je izjavio…", iako je u pitanju Demokratska stranka. Redovno viđam i SAD je… pa predikat u ženskom rodu. Izvinjavam se za off, ali mislim da je u redu da se spomene ;)
-
У скраћеници обично је једна реч носећа и према њој се одређује род целе синтагме, а онда (интуитивно) и скраћенице. Ако се скраћеница завршава на сугласник, а неко зна шта скраћеница значи, онда мушки род уме да звучи неприродно, нпр. "САД се простире" (уместо "простиру"). Али ако значење скраћенице није познато, с тим нема проблема "УБПОК је био мета критике" (иако је носећа реч "управа").
Водите рачуна да је све ово коментар једног аматера, за детаље погледајте правопис.
-
Скраћенице нису увек мушког рода. Ако су на -а (БИА, ФИФА), то не важи.
Ако се скраћеница мења по падежима (вербализована је), онда има смисла додељивати јој род. У супротном треба рашчитавати при говору, а у писању је не деклинирати, а род јој учитати на основу главне речи синтагме.
Ја не бих рекао да је сасвим устаљено САД, из САД-а, у САД-у, са читањем /сад, из сада, у саду/. Зато прибегавам слагању са Државе и рашчитавању: САД су одбиле сиријски предлог /сједињене државе су одбиле…/.
Још је мање вероватно да би се рекло од ДНК-а, у ДНК-у /од де ен каа, у де ен кау/, тако да ту преостаје слагање с речју киселина.
-
Meni je DNK ženskog roda, tako da bih rekao DNK [deeŋ’kâ:] je pronađena. Isto tako, SAD su mi ženskog roda i množina, tako da bih rekao SAD [’sâ:d] su odbile i sl. Obe skraćenice doživljavam kao nepromenljive imenice ženskog roda tipa madam, lejdi.
-
Meni su pak SAD [es a: de:], ali su takođe ženskog roda množine; kod DNK se pak dvoumim, odgovaraju mi i ženski i muški rod (De-en-ka nije pronađen(a) na Marsu).
No, sve u svemu, slažem se s Radetom: što je značenje verzalne skraćenice poznatije govorniku, menjaće je prema ključnoj reči; inače, tretiraće je kao neprozirnu i menjati shodno prividnom rodu (obično muškom).
-
Da, može i (čak pre) [esa’dê:].
-
Joe, što pišeš padežne nastavke na SAD? Koliko ja znam, kod SAD to se ne radi. Jedino ako nisu nešto promenili u P10, ali nešto ne verujem, (a sad me mrzi da tražim).
Inače, ja SAD (bez padežnog nastavka kad pišem, a nikad ne izgovaram es-a-de, nego ako i piše SAD, kažem Sjedinjene Države ili Sjedninjene Američke Države) uvek uparujem s ženskom množinom, prema "države". DNK mi je kao Duji, ne zvuči mi čudno ni muški ni ženski rod, mada mi ženski možda malo više odgovara jer se ono K izgovara tako da na kraju ipak stoji samoglaasnik (ka:).
-
I ja pišem atribute uz DNK kao da stoje uz reč kiselina, pošto tako i jeste bilo u udžbenicima biologije – tretirana je kao nepromenljiva skraćenica (npr. ’u ljudskoj DNK’) i sad mi je jedino to prirodno, baš kao što je i SAD nepromenljiva skraćenica i atribut se piše kao da je upotrebljen pun naziv, znači ravna se prema reči Države – npr. ’SAD su potpisale sporazum’.
-
Ако ДНК и јесте граматички као мадам, како морфолошки објаснити ж. мн. Е̏саде̑ или Са̑д?
-
Plurale tantum nulte deklinacije?
-
Не знам, подједнако ми природно звучи и „узорак мог ДНК“ и „узорак моје ДНК“.
-
Ево још и мушког рода нулте деклинације.
:fuj to:
-
X množimo sa y pa delimo sa a.
Izašao je iz TDK da bi se pridružio MI6.
Bez dodatka H2O.
Ti bi ovde nešto deklinirao?
-
У праву сте.
Мени је вероватно проблематично што скраћенице којима се не може системски доделити род (САД би, формално и према већини примера, могло бити само јд. м. р.) осећам као мање стандардне. Не бих очекивао да политичар изјави /сад/ су напале Сирију; /есаде/ је напао Сирију…
Заправо је без везе што се тим специфичностима морфолошке адаптације нико (да ја знам) није код нас бавио. Кад се говори о вербализацији, узме се Танјуг, Унеско, Нин, а иза подробно описаног правописног проблема постоји једнако замршен морфолошки.
-
Pa, šta je na kraju sa SAD? Hoću li to tretirati kao množinu ili kao jedninu? SAD se prostire ili prostiru? :blush:
-
SAD se prostiru. Prema "države". Kao i DNK je uticala. Prema "kiselina".
-
Издвојено одавде: http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=4454.msg48281#msg48281
Можда није дозвољено овде питати, али у последње време све више приметим за мене помало чудну употребу скраћеница. Пример:
"Прошлогодишњи састанак НАТО".
По мени ова реченица мора да буде "Прошлогодишњи састанак НАТО-а". Једино оправдање за изостављање "-а" је ако ово пишете као скраћеницу у тексту који је за читање, па ту скраћеницу планирате прочитати у пуном облику. Да ли неко зна шта је правилно?
-
Na NATO se dodaju padežni nastavci sa crticom, koliko ja znam, i ako me sećanje ne vara, jer me mrzi sad da geldam u Pravopis da proveravam. SAD ne.
-
Dodaju se po P, samo što ja lično kažem Natu, Nata…. [da]