Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Интерпункција => : Кристина 11. 10. 2013. у 10.58
-
нпр: "Уз храм је саграђен и дрвени звоник, који се помиње у документима из средине XVII века."
У неким реченицама, попут те, зарез стоји, а у сличним је уклоњен или га није ни било. Можете ли ми објаснити када га треба користити у тим случајевима?
И да ли се беше, уколико се помери прилошка одредба за место, време и сл, на почетак реченице, иза пише зарез?
-
Прилошка одредба је доста мобилна, тако да се ниједан њен положај не сматра неком „инверзијом“ или сл. Зато се не (мора) одваја(ти) зарезом.
Испред који иде зарез ако је појам уз који стоји већ одређен, а односна реченица представља додатну информацију (заменљиво са , а он се помиње…). Ако односна реченица суштински одређује појам, нема зареза (и у том случају се испред именице може додати баш онај). Познати пример:
Публика је поздравила (баш оне) играче који су добро играли (не све, него само њих)
Публика је поздравила играче, који су добро играли (= а они су добро играли) (поздравила је (све) играче, а наведимо и то да су они добро играли)
Има још о томе на форуму, потражи.
-
Хвала!
-
Meni je totalno glupo i neprirodno stavljati zarez iza "koji", ukoliko ta odnosna rečenica nije umetnuta kao dodatna informacija, dakle, ako nema zarez i iza sebe. Primer:
Uz hram, koji je sagrađen u 14. veku, podignut je i zvonik.
Ali u rečenici tipa koji je Kristina dala, nikako, jer se ne radi o umetnutoj rečenici.
Уз храм је саграђен и дрвени звоник који се помиње у документима из средине XVII века.
-
Nije reč o tome da li je odnosna rečenica umetnuta ili ne, nego da li joj je značenje restriktivno ili ne (odnosno, može li se izostaviti ili ne bez menjanja smisla iskaza). Džo je to gore lepo objasnio. U ovom slučaju, ne vidim restriktivnost, tj. informacija kada je zvonik spomenut samo daje dodatan opis (i može se izostaviti), a oduvek je postojao samo jedan jedini zvonik. Stoga, treba je odvojiti zarezom.
-
Мислим да је битан контекст.
Ако се ради о реченици у којој ми је најбитније време ишао би Џоијев начин, а ако је у питању текст о дотичном месту, па убацујемо звоник који је ту изграђен, већ се зна на који звоник се мисли, с претпоставком да је један једини ту изграђен, зарез би био сувишан? Брунијев начин ми је логичан у реченицама у којима је звоник у фокусу.
Све зависи од тога како је ко схватио реченицу?
-
Džo, ne Džoi. A Bruni je teta, stoga ne može "Brunijev". [yes]
-
Ја се извињавам, у журби нисам обратила пажњу. :blush:
-
Мислим да је битан контекст.
Pa jeste, ali glavni princip je selektivnost: postoji li više zvonika, od kojih odnosna rečenica treba da jednoznačno identifikuje jedan? Meni deluje prilično neverovatno kontekst u kojem bi se neki zvonik identifikovao po veku pominjanja.
(P.S. u svom odgovoru upotrebio sam dve odnosne rečenice (od kojih odn. u kojem), gde sam prvu odvojio zarezom a drugu ne, upravo po tom principu).
-
Значи да бисте га и Ви ставили без зареза?
Под тим да ми је најбитније време мислила сам на то да се преко звоника, рецимо, објашњава старост неког места, па уз стари храм иде и древни звоник који такође сведочи о старости места. Нисам мислила на идентификацију звона по старости, мада ни то није лоша идеја ако неком показујемо звона, па тиме укратко и говоримо нешто о њему, при чему је за идентификацију пресудна п.о. за место. Ту бих исто одвојила зарезом.
-
Ne, već sam rekao u odgovoru #4 da bih uvek napisao zarez. To da je zvonik star trista godina je samo dodatna informacija.
Ako imaš neki drugi primer ili kontekst u vidu, najbolje ga navedi. Malo je teško diskutovati samo na bazi nepreciznih opisa.
-
А како би написао ову реченицу из првог Кристининог поста?
У неким реченицама, попут те, зарез стоји, а у сличним је уклоњен или га није ни било.
Ја бих уклонила све зарезе осим оног иза речи "стоји".
-
Не би урадила добро.
Примени критеријум који сам навео: ако можеш да парафразираш са „а“, иде зарез (У неким реченицама, а оне су попут те, зарез стоји, а не У баш оним неким реченицама које су попут те).
-
У баш оним неким реченицама које су попут те
Ali ja to tako i interpretiram.
Međutim:
У неким реченицама попут те, зарез стоји,…
Imam problem sa uklanjanjem ovog crvenog zareza. Jeste da sintaksno nije potreban (je li?), ali tu dođe prirodna pauza u izgovoru, a bez njega mi se otežava parsiranje (jer se onda poput te direktno naslanja na zarez) i stičem prvi utisak da se ono odnosi na zarez a ne na rečenice. Ja bih ga tu umetnuo, jasnoće radi, pa nek ide život…
-
Ali ja to tako i interpretiram.
I ja, zato mi i smetaju ti zarezi. Uopšte imam utisak da se zarezi inače u pisanju, ne samo u srpskom, nego i u drugim jezicima, zloupotrebljavaju…
-
Зар није сумњиво баш они неки?
-
*Да ли су знакови интерпункције овде добро стављени?
Ветар који је бивао све јачи претвори се у буру и брод, не слушајући више земаљског крмара, крену правцем прста Божијег пловећи на другу страну.
*Да ли у реченицама у којима је то који прескочено иде зарез, као апозиција?
нпр: Увучен у Егејско море, брод прође између острва архипелага и пристаде уз обалу Свете Атонске Горе, која је припадала Македонији и била препуна незнабожачких храмова.
-
Ja ne bih stavljala zarez iz Atonske Gore.
Enviado desde mi GT-I8190 mediante Tapatalk
-
Treba zarez, odnosna rečenica je u apozitivnoj funkciji.
-
Желео бих да питам да ли је сигурно да је запета необавезна иза прилошких одредаба. Ако јесте, да ли тога има у Правопису?
Хвала!
-
Добро дошао. Нема о томе у Правопису, иако се на много страна прописује употреба запете: обавезна, слободоизборна или неупотреба. Дај нам спорне примере па ћемо их проанализирати.
-
Пролазећи периферијом Београда(,) гледао сам разне ствари.
Да ли је зарез неопходан?
-
Nije neophodan nego je i suvišan: prolazeći periferijom Beograda nije rečenica nego priloška odredba za način.
-
Kako za način? Valjda za vreme (zamenjuje rečenicu ’dok sam prolazio periferijom Beograda’), a onda bi trebalo i da se odvoji zarezom, po tački 149v.
-
U pravu si, nisam znao za to pravilo (doduše, i ne mislim da sam time nešto propustio u životu).
-
Прочитала сам тему, али сам и даље у недоумици, зарези ми слабо иду. [fgrrr]
Имам само ову душу која много тугује и руке које желе да загрле.
Иду ли где запете или не?
Кад сам нешто слично написала, водила сам се тиме да ове односне реченице ближе одређују појмове, али је могуће да грешим, нисам сасвим сигурна.
-
Овде (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=5609.msg57485#msg57485) сам ти дао један једноставан савет — изговори ту реченицу наглас, осетићеш где треба запета.
У овом твом примеру мислим да нису потребне.
-
Zavisno od željenog fokusa, moguća su oba pristupa. Bez zareza,
Imam samo dušu koja mnogo tuguje i ruke koje žele da zagrle.
fokus je na tome kakva je duša i kakve su ruke. Sa zarezom,
Imam samo ovu dušu, koja mnogo tuguje, i ove ruke, koje žele da zagrle.
Fokus je na tome šta ja imam, a njihove osobine su sekundarne. Namerno sam u primerima izostavio odnosno stavio emfatičko ovo, da bih potcrtao razliku. Rekao bih da je pisac namerio ono prvo značenje, pa bih otud pisao bez zareza, ali jeste moguće i drugačije čitanje.
-
Дујо, када би намера пишчева била да коришћењем речи "ову" потцрта друго значење које си навео, и то само у делу исказа који се односи на душу, а да се прво значење односи на руке, да ли би онда требало овако:
Имам само ову душу, која много тугује, и руке које желе да загрле?
Осећам да је ово могуће прихватити као исправно, али губи се логичка веза, барем по мом осећају.
-
Јој, хвала вам за ово писац. :D А и на одговорима.
Овде (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=5609.msg57485#msg57485) сам ти дао један једноставан савет — изговори ту реченицу наглас, осетићеш где треба запета.
У овом твом примеру мислим да нису потребне.
Тако ја и радим, али некад се и ту поткраде грешка. Сувише анализирам, па се у томе погубим.
Дуја је у праву, намерила сам прво значење, али морам да признам да сам ово спонтано написала у првој реченици, па ме је касније почело да буни, баш ми се врзмало по глави ово што је Тузор навео, нисам знала је ли требало да ставим запету тамо где је ово, а у другој да изоставим.