Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Транскрипција => : Миланче 23. 10. 2013. у 04.10
-
Руска транскрипциja опет. Пишем у овој теми да ми неко проба да објасни неке ствари, па ћу после у ону тему Пропусти. Не знам да ли ми нешто промиче?
в. Изложени поступак значи да — изузимајући Л и Н — мекоћу руских сугласника предочавамо само додајући им ј испред а, у, о, тј. транскрибујући Я, Ю, Ё као ја, ју, јо; нпр. у Вјазма, Рјурик, Семјон, Тјутчев, Дјатково, руске меке сугласнике в’, р’, м’, т’, д’ преносимо као вј, рј, мј, тј, дј.
Мислим да би требало да почне нова реченица:
„Руске меке сугласнике…“
И овде је наведено само 5 меких сугласника. Зашто само 5 и зашто баш те горе кад руски има и б’, п’, ф’, (г’), (к’), з’, с’, (х’) ? Ови у загради су веома ретки, због правила писања у руском језику, рецимо градић Кјахта (Кя́хта) у руској републици Бурјатији који је основао Србин Сава Владиславић (ето занимљивости). Ако и занемаримо та три у загради, опет остаје 5 непоменутих.
Чак постоје примери у Правопису али нису стављени овде, већ их има у оквиру руске транскрипције невезано за моје питање. Фјодор (Фёдор) има меко ф, Припјат (Припять) има меко п. Није тешко ни наћи примере ван Правописа за меко з, с и б.
Такође, мислим да овај цитиран део није требало да напишу јер имају јасна правила на претходној страни о томе како се Я, Ю, Ё понашају и на којим местима. Мене је све ово збунило, а како ли је некоме ко се уопште не разуме у руски…
-
Па не. Лепо пише у Правопису: нпр. у [тим и тим примерима] руске меке сугласнике … преносимо као …, него си ти додао зарез вишка, иза Дјатково.
А јасно је из контекста да су ти сугласници узети баш због тих пет примера, пошто стоји „нпр.“.
Јесте да пише претходно како се понашају та слова, али су хтели да уведу да иако се у тим случајевима ј пише, другде се не обележава мекоћа.
-
Хвала на разјашњењу.