Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Транскрипција => : Miloš Stanić 20. 11. 2013. у 18.01
-
Ljilja Smajlović, glavna i odgovorna urednica Politike, onomad u "Utisku nedelje" reče da Politika insistira da se na srpskom transkribovano piše "Itihad".
Evo demantija kompanije:
http://www.beta.rs/?tip=article&kategorija=vestiizzemlje&ida=2977689&id=&ime=
-
E bas mi je milo. Voleo bih da sad cujem i nadobudnu ekipu sa orijentalistike.
-
Verovatno nešto u stilu Zaposleni u firmi očito ne poznaje baš najbolje arapski jezik.
-
Такође ми је мило, такође бих волео сад да их чујем и такође очекујем одговор у том стилу.
-
:popcorn:
-
Nije mi jasno zašto se toliko raspravlja o jednom slovu, a onda slobodno piše Turkiš (a ne Terkiš), Austrijan (a ne Ostrijan), Srbija (a ne Serbija). Kako se DMG i P 93/10 uklapaju u ovaj labavi, erlajnski pravopis? Ako ćemo labavo, po Minotauru, onda dosljedno labavo.
-
Како би било да мало окренемо прекидач на критичко размишљање?
Која арапска реч стоји у самом логотипу компаније (изнад енглеског дела)? Проверите у енглеско-арапском речнику (што сам урадио), или са неким матерњим говорником (што сам урадио), тек та реч је: al-ittihad. Превод те речи на енглески је union односно јединство. Док се уједињени каже muttihad (матерњи говорник; нисам сигуран за други самогласник).
Дакле, ако пре верујем заједно Катедри за оријенталистику, матерњим говорницима, и речницима, него ли компанијском саопштењу, онда, из саопштења:
[…] kao ETIHAD, na način kako se izgovara i na engleskom, arapskom i srpskom jeziku.
За први наведени језик, није тема ове приче. За други, погрешно пренесено, крајња неупућеност, или (без увијања) лаж. За трећи, о томе се и прича те не може бити део аргумента.
Izgovor je naime isti, ali je donekle različito značenje: Etihad sa E znači jedinstvo, Ittihad sa I znači ujedinjeni.
Погрешно пренесено, крајња неупућеност, или лаж.
Fonetski reč Ittihad se ne može pisati bez prefiksa Al (Al Ittihad), dok korišćenje ovog prefiksa nije potrebno u slučaju reči Etihad.
У српској транскрипцији најчешће изостављамо поменути префикс. Није написано како се та реч etihad пише на арапском. Зато, уз најбољу вољу, ова реченица таква каква је може да буде само нечије мишљење да префикс Al- не треба кад се име даје на енглеском, што није тема приче.
Из саопштења се чињенично види само оно што се знало и пре њега: да би неки итихадовци били ради да се на српском пише и говори Etihad. Што је фактор који сам већ био одбацио као значајан, а из разлога наведених у тим порукама.
-
Nije mi jasno zašto se toliko raspravlja o jednom slovu […]
Зато што ова компанија заправо има (и) име са свог културног поднебља.
[…] a onda slobodno piše Turkiš (a ne Terkiš), Austrijan (a ne Ostrijan), Srbija (a ne Serbija). Kako se DMG i P 93/10 uklapaju u ovaj labavi, erlajnski pravopis?
Не уклапа се никако, јер и једно и друго покривају стандардне језике, а не саобраћајне пиџине.
-
Ali te „pidžine“ koristi ista ova Politika koja tvrdi da ne želi biti površna i pisati Etihad, čime „pidžin“ ulazi u standardni jezik. Zašto se raspravlja o Etihadu a ne o Er Srbiji?
Znači, ti si za Er Serbija ili neki prevod?
-
Ја сам уз Часлава, а, поврх свега, ал је члан, не „префикс“, како су га они назвали.
-
Časlav jeste uočio propuste u saopštenju, ali meni smeta ovolika formalnost oko tog naziva, dok ostale aerolinije prolaze na jedan površan, kentaurski način. Ako ćemo formalno, možemo li prvo popričati o eventualnom prijedlogu za Pravopis?
1. Nazivi aerolinija, sve i da sadrže prevodive elemente tipa Austrian, Turkish, airways, airlines, transkribuju se sa engleskog ili izvornog jezika.
2. Ne treba mijenjati ukorijenjene oblike: Er Srbija, Kroacija erlajns, Turkiš erlajns. Međutim, u spornim slučajevima trebalo bi transkribovati jednoobrazno: Etihad ervejz, zato što naziv već sadrži englesku riječ.
-
Да, текст обавештења није сјајно срочен, али макар изражава вољу носиоца имена ако не лингвистичке аргументе. А ово прво смо ваљда и тражили?
За први наведени језик, није тема ове приче.
Нисам сигуран. Очито је ствар спора ко̑ме „културном поднебљу“ дати предност.
ал је члан, не „префикс“, како су га они назвали.
Заправо, и члан је и префикс. Као што је подвучена секвенца у македонском водата и члан и суфикс/постфикс.
-
Ali i Sa Pinto je valjda tražio da bude „Sa Pintu“ (ne znam šta je tačno rekao — u obraćanju njemu na engleskom ili i na našem?), pa je Klajn odmah napisao članak u NIN-u. Ne može nosilac imena tražiti da zanemarimo pravila transkripcije, koja uzimaju za osnovu sistem DMG. Mogli su napraviti bolji argumenat — „Pravno je riješeno da na području Srbije koristimo engleski naziv, što pokazuje dodatak airways; radi prepoznatljivosti brenda, molimo vas da transkribujete sa engleskog.“
-
Слажем се.
-
Nije mi jasno zašto se toliko raspravlja o jednom slovu, a onda slobodno piše Turkiš (a ne Terkiš), Austrijan (a ne Ostrijan), Srbija (a ne Serbija). Kako se DMG i P 93/10 uklapaju u ovaj labavi, erlajnski pravopis? Ako ćemo labavo, po Minotauru, onda dosljedno labavo.
Srpska posla! :D
-
Дакле, ако пре верујем заједно Катедри за оријенталистику, матерњим говорницима, и речницима, него ли компанијском саопштењу, онда
…ćemo i pored spontano usvojenog oblika Etihad, kako kompaniju verovatno zove i sav ostali svet, pored izričite volje nosioca imena, izražene u saopštenju potpisanom od strane maternjeg govornika arapskog jezika, mi insistirati da se svet prilagodi našoj uskogrudoj predstavi kako svet treba da izgleda, a ne da mi svoje predstave i ponašanje prilagodimo tome kakav on jeste. Jer neće valjda nekakvi direktori, nekakve stjuardese, nekakvi novinari i sav ostali nekakav narod da određuju kako se pravilno govori. Potpuno je beznačajno kako svi oni govore, šta nosilac imena traži i misli, značajno je samo da se naš propis i u našem tumačenju sprovede po svaku cenu i do kraja. A da stvarno okrenemo prekidač na kritičko razmišljanje, a?
-
[…] meni smeta ovolika formalnost oko tog naziva, dok ostale aerolinije prolaze na jedan površan, kentaurski način.
Има квалитативних разлика између примера које наводиш:
1) الاتحاد للطيران, Etihad Airways — компанија која има име са свог изворног културног поднебља, а на енглеском даје пола (некакву) транслитерацију пола превод. Овде је увек носећа именица та која је транслитерована, тј. име функционише са њом самом, те се и користи чешће него пуно име.
2) Türk Hava Yolları, Turkish Airlines — компанија има име са свог изворног културног поднебља, а на енглеском даје потпуни превод.
3) Air Serbia — компанија која нема име са свог изворног културног поднебља, већ даје само име на енглеском. У овом примеру додатно ниједна од речи не може да функционише сама као име.
У првом случају, употребно име чини непреведена реч, и ту је необично (бар било) да узимамо произвољне транслитерације ако већ имамо правило транскрипције. Што се тиче споредне речи, неприродно је да њено разрешење, какво год да је (превод или транскрипција са неког језика), буде одлучујуће за разрешење носеће речи, пошто се ово најчешће само и користи (такође в. ниже). Другим речима, боље кентаур потпуног имена него компромитовање главнице имена.
У другом случају, па, бар су кентаурске опције непотребне. Сад, то што пре транскрибујемо име са енглеског него са изворног, то је нека друштвено-економска појава. Стоји и тај технички детаљ да нам је пред носом увек потпуно енглеска синтагма, тј. не видимо нигде неку леву транскрипцију/транслитерацију о којој бисмо се запитали. (При овоме, произвољна транскрипција са енглеског, посебно кад искаче и изван копљоломних детаља — /æ/ као а/е и шта ти знам — то је нека друга друштвена појава.)
Трећи случај, тај има занимљивих аспеката :) Али технички је, чини ми се, проста инверзија првог случаја: сад је Serbia та са нашег становишта лева транслитерација/транскрипција, коју је природно заменити оном према изворном поднебљу. Другим речима, Ер Србија и Итихад ервејз, то је исти образац; штавише, било би оправданије због друге енглеске речи инсистирати на Сербија него на Етихад, пошто прва не може да служи сама као име а друга може.
-
Очито је ствар спора ко̑ме „културном поднебљу“ дати предност.
То је можда очито теби, очито је и мени, али добром (већем) делу коментатора није. Посебно није очито итихадовцима који су састављали обавештење, већ су се послужили неким другим „аргументима“; уместо, рецимо, Стоундаровог хипотетичког текста.
А ово се тешко прихвата као основа спора, јер када би се прихватило, онда би решење спало на ствар личног (појединачног, институционалног…) укуса у ширем смислу. Такве различитости, међутим, данас се слабо трпе.
Mogli su napraviti bolji argumenat — „Pravno je riješeno da na području Srbije koristimo engleski naziv, što pokazuje dodatak airways; radi prepoznatljivosti brenda, molimo vas da transkribujete sa engleskog.“
Овде је ипак једна реч сувишна: „правно“. Закону о робним маркама нема баш никаквог места у овој причи.
-
Da, s tim što je ključno onda istaći da engleski nije prosto obeležje anglofonog kulturnog podneblja, već lingva franka čovečanstva na početku 21. veka.
-
То је можда очито теби, очито је и мени, али добром (већем) делу коментатора није. Посебно није очито итихадовцима који су састављали обавештење, већ су се послужили неким другим „аргументима“; уместо, рецимо, Стоундаровог хипотетичког текста.
Да, то је и мене највише изнервирало. Уместо квазиаргумената који се могу оспорити врло лако, требало је једноставно навести како је жеља компаније да се њено име у Србији изговара на одређен начин, макар то били чисто субјективни разлози.
-
Дакле, ако пре верујем заједно Катедри за оријенталистику, матерњим говорницима, и речницима, него ли компанијском саопштењу, онда
…ćemo […] mi insistirati da se svet prilagodi našoj uskogrudoj predstavi kako svet treba da izgleda […]
Не, нећемо инсистирати. Неки ће писати Етихад, а неки Итихад, и то је то. Подсећам(*), ко су ти који су инсистирали (и настављају у томе): не они који су писали Итихад. Они су писали и ћутали.
(*) Зашто је у ствари ова тема издвојена од претходне?
[…] kako kompaniju verovatno zove i sav ostali svet […]
Не, не цео свет. 300 милиона матерњих говорника(*) стандардног арапског не зове је тако; 300 милиона матерњих говорника ово име пише الاتحاد, ДМГ al-ittiḥād, изговорно приближно на српском /ел-итихад/ и П-транскрибовано Итихад.
(*) Матерњи у одговарајућем смислу, с обзиром на околности.
Сад, мене лично не занима (осим информативно) како ову компанију пишу и изговарају у наредним деловима света: Африка осим Северне, Азија осим Блиског истока, Европа осим Србије, Северна и Јужна Америка, Аустралија, па чак ни друштво на Антарктику. Ако би требало да ме занима, зашто би требало? Важније, зашто би требало да дам предност некима од њих, место говорницима стандардног арапског?
[…] pored izričite volje nosioca imena, izražene u saopštenju potpisanom od strane maternjeg govornika arapskog jezika […]
Као што не могу да уважим носилац имена са српског културног поднебља пише име као Јединство а тражи да се чита као /единство/, тако не могу да уважим да носилац имена са арапског културног поднебља пише име као Al-Ittihad а тражи да се чита /етихад/. Изричиту вољу носиоца имена могу да уважим само до на потврђена колебања његовог матерњег језичког залеђа. Примењено на енглески, на пример, то значи уважавање готово било какве воље, али примењено на арапски, не.
Даље, не могу да прихватим да говорник језика који није мој матерњи, захтева одређено преношење свог имена на мој матерњи језик. (Подразумева се да је његово апсолутно право да то чини како год жели у сопственом изразу на мом матерњем језику.)
[…] i pored spontano usvojenog oblika Etihad[…] mi svoje predstave i ponašanje [нећемо да] prilagodimo tome kakav [свет] jeste […] Jer neće valjda nekakvi direktori, nekakve stjuardese, nekakvi novinari i sav ostali nekakav narod da određuju kako se pravilno govori.
Спонтано усвојено, то је вредносна оцена. Технички, до ширења облика Етихад долази овако. При оснивању компаније, одлучили су, из неког разлога, да као транслитерацију користе Etihad а не (Al-)Ittihad. (Нагађам који је то разлог, али будући чисто нагађање, нема потребе да га износим.) Затим на сцену ступа маркетиншка машинерија, која тај облик, писмени и изговорни, шири међу директорима, стјуардесама и новинарима, који га шире даље у остали народ (осим арапски).
Овај, економскопропагандни начин усвајања преношења имена за мене није прихватљив.
-
Овај, економскопропагандни начин усвајања преношења имена за мене није прихватљив.
I tu se, mislim, nećemo složiti. Na kraju krajeva, primarni razlog zašto nam treba da koristimo ime te kompanije je jer nas (a i nju) zanimaju ekonomski i uslužni aspekti njenog postojanja. Tako je, na kraju krajeva, sa svakim brendom.
-
Не знам што се вртимо око непрецизности из изјаве, око којих смо се сложили. Све и да не знају како се транскрибује с арапског (мада, начелно, изузев ДМГ, /ɪ/ личи и на /e/ и на /i/), аргумент о транскрипцији с енглеског остаје.
У првом случају, употребно име чини непреведена реч, и ту је необично (бар било) да узимамо произвољне транслитерације ако већ имамо правило транскрипције. Што се тиче споредне речи, неприродно је да њено разрешење, какво год да је (превод или транскрипција са неког језика), буде одлучујуће за разрешење носеће речи, пошто се ово најчешће само и користи (такође в. ниже). Другим речима, боље кентаур потпуног имена него компромитовање главнице имена.
Прво, Етихад није произвољно. Друго, говориш о личном суду: шта је по теби боље.
Ово ме подсећа на случај *Васека Поспишила, који је међу нашим спортским новинарима (п)остао, вероватно овом истом логиком, мешанац немајући име нити према чешком Вашек Поспишил, нити према енглеском/француском Васек Посписил.
било би оправданије због друге енглеске речи инсистирати на Сербија него на Етихад, пошто прва не може да служи сама као име а друга може.
Да, само ако, као с повезом преко очију, занемаримо да за Ер Сербија не постоји ниједан погодак на Гуглу, а да Етихад пак доминира.
Не, нећемо инсистирати. Неки ће писати Етихад, а неки Итихад, и то је то. Подсећам(*), ко су ти који су инсистирали (и настављају у томе): не они који су писали Итихад. Они су писали и ћутали.
Зар се оне увреде на рачун неистомишљеника из Политике и стварање фаме око „елитности“ облика Итихад — не рачунају у инсистирање?
-
A da li je moguće da se u lokalnom dijalektu arapskog zaista izgovara Etihad?
-
Sve i da se tako izgovara, ne bi bilo relevantno za transkripciju s arapskog.
-
Pošto je to neko pitao. [cesh]
-
Samo sam htio istopičit tvoj oftopik. [neznam]
-
To nije bio oftopik (ali tvoj odgovor i ovaj nastavak jeste).
-
Pa jeste bio, jer je ovo forum o transkripciji, a ona može biti a) s engleskog b) s arapskog c) ukorijenjena. Mislim da je ovo slučaj a).
-
Odustajem.
(http://4.bp.blogspot.com/_gB17RW16vdg/TQiS8WjEE-I/AAAAAAAAAkU/5DyGSwgud70/s1600/thinking%2Binside%2Bthe%2Bbox.jpg)
-
:ba: :ba: Eto svakom po jedan. :D
-
Ovo bi trebalo provjeriti, ali ako su promijenili transliteraciju radi brendiranja, i to je dobar argumenat za transkripciju s engleskog.
Debakl arabista u Politici je bio neminovan zbog neznanja i nerazumevanja jezika. Oni očito nikada nisu čuli šta je to NEOLOGIZAM, odnosno KOVANICA. Reč je skovana za potrebe brendiranja. Itihada u arapskom svetu ima mnogo, ali samo je jedan Etihad! Ko im je branio da se registruju kao Ittihad Airways? Niko! Dakle, reč se može skovati i može joj se pripisati bilo kakvo značenje. Oni su planetarni brend pod imenom Etihad. A o tim profesorima neću ni da trošim reči. Polemiku su počeli sa idejom da pišemo onako kako se kompanija zove na arapskom jeziku. Sad kad je kompanija rekla da se zove Etihad i na arapskom jeziku, najbolje da nastave polemiku sa samim Etihadom. Iz toga se vidi koliko su to sujetne i primitivne osobe. I da imaju imalo socijalne inteligencije, pokrili bi se po ušima i ćutali. Čak je i Politika prestala da piše Itihad, iako je ona to promovisala. To pametnom čoveku dovoljno govori. No, primaće i dalje oni svoje enormne plate i ispirati mozak studentima, koji moraju da ih trpe, a samo će Politika ispaštati. Sledeći put kada Politika zaista bude želela da ukaže na neku jezičku nepravilnost, niko je neće shvatiti ozbiljno. A oličje neprimerenog polemičkog tona i primitivizma su upravo ti profesori, posebno Darko Tanasković. Njih studentkinja nije vređala u toj polemici, ali oni nju jesu. Kad nemate šta pametno da kažete, vređanje je jedino što preostaje. I baš mi je drago što ih je Etihad spustio na zemlju i pokazao koliki su šarlatani.
-
Oni očito nikada nisu čuli šta je to NEOLOGIZAM, odnosno KOVANICA. Reč je skovana za potrebe brendiranja. Itihada u arapskom svetu ima mnogo, ali samo je jedan Etihad!
Нетачно. Тражећи мало на ову страну, у ствари постаје јасно да је etihad само једна од алтернативних, мање коришћених транскрипција исте арапске речи (оне што стоји у логотипу компаније). Најчешћа транскрипција је ittihad, а још се налази и ettihad. Ово се лако потврди и Гуглом, кад се потражи "al etihad" (са чланом, да резултати не би били затрпани авиокомпанијом): испадају банке, новине, прерађивачи… И, као и обично, не транслитерује се једно исто арапско име увек на исти начин; нпр. има нека изгледа позната дубајска улица која се најчешће на енглеском налази као Ittihad Road, али се немало погодака добија и за Etihad Road.
Обрада овог, још једног „аргумента“, међутим, скреће ми пажњу на нешто друго. А то је да инсистирање на изговору /етихад/ на енглеском у ствари иста ујдурма као и инсистирање на таквом изговору и писању на српском. И говорник енглеског слободан је да изговара као /итихад/ (као што је ББЦ-јева служба и одговорила на упит о изговору, што сам навео у оној другој теми), тј. да први самогласник изговара као онај из енглеске речи bit (в. ниже зашто баш овај пример). Другим речима, Итихад ервејз није ништа мање транскрипција „са енглеског“ него што је то Етихад ервејз. Кентаур се изгубио у шуми.
Sad kad je kompanija rekla da se zove Etihad i na arapskom jeziku […]
Ако је неко из компаније заиста тачно то рекао, као што сам објаснио, или је озбиљно неупућен или лаже. Осим, можда, кад би се…
A da li je moguće da se u lokalnom dijalektu arapskog zaista izgovara Etihad?
…ово могло узети у обзир. Као што је Стоундар навео, то би било у најмању руку упитно, међутим, овде нам такво разматрање није ни потребно. Јер, ево тезе која се бави баш дубајским дијалектом арапског:
http://arizona.openrepository.com/arizona/handle/10150/187179 (http://arizona.openrepository.com/arizona/handle/10150/187179)
На страници 57 (ПДФ-а) даје преглед самогласника дубајског дијалекта (ДД), и тамо каже: „The /i/ is short high front vowel in DD. It is rather like the English ‘i’ in ‘bit’, but it is lower and more relaxed.“
Дакле, и даље смо на маркетиншком ћефу као једином аргументу. (Који рецимо Дуја сматра за довољан, бар кад му се дода и јака „прођа у (изванарапском) народу“, а без придодатих измишљања — поштујем лични доживљај.)
Зар се оне увреде на рачун неистомишљеника из Политике и стварање фаме око „елитности“ облика Итихад — не рачунају у инсистирање?
„Инсистирање“ је можда преопширна реч у овом контексту. Исто тако би се могло да и ја „инсистирам“ у овој теми, што сам рекао да не чиним. Прецизније речено, ради се о закерању: ко ће коме да крене да скреће пажњу на изговор/писање, иако је свима јасно о којој компанији се ради. То ја оно што ја нећу радити, и оно што Политика није урадила. А то што су на закерање узвраћали испод појаса, то је друга ствар.
-
It is rather like the English ‘i’ in ‘bit’, but it is lower and more relaxed.
Pa ono što je niže od [ɪ] u ’bit’ je [e].
-
Pa nije bitno ako Etihad nije potpuno nova transliteracija; možda im je bila interesantna jer se koristi rjeđe. Ako imamo upotrebljiv mehanizam za prenošenje toga ćirilicom (a imamo, jer nema prepreke transkripciji s engleskog), trebalo bi uvažiti njihovu želju.
Povodom izgovora u engleskom, Wells je rekao i ovo:
Probably more usual among English-speaking people in general is ˌetɪˈhæd. Given the spelling E-, it is counterintuitive for English-speakers to pronounce it with ɪ.
Nema ove odrednice u izgovornim rječnicima, ali se Wells sigurno ne bi ograničio na najprecizniju moguću anglicizaciju arapskog, nego bi naveo i ostale realne varijante. A ne zaboravimo onda kako Prćić bira polazni izgovor: nije to uvijek ni najrašireniji ni najprecizniji engleski, već onaj najbolje uklopljen u naš jezik. Zašto bi inače davao Pjer ili Dimadžo, sve po sistemu? Mislim da se Etihad najbolje uklapa u opšta načela transkripcije, izražena na početku tog poglavlja u P, jer se transkripcija ne treba previše udaljavati od izvornog pisanja odnosno polazne transliteracije. Ne vidim kako možemo tvrditi da je to ova po DMG, kad na avionima i aerodromima stalno gledamo u engleski logo (arapski se ne računa, jer malo naših ljudi zna čitati arapski).
Као што је Стоундар навео, то би било у најмању руку упитно, међутим, овде нам такво разматрање није ни потребно
(Sitnica, ali ja sam samo rekao da nam takvo razmatranje nije potrebno; nisam istraživao koliko je upitno da postoji lokalni izgovor.)
-
Ne vidim kako možemo tvrditi da je to ova po DMG, kad na avionima i aerodromima stalno gledamo u engleski logo (arapski se ne računa, jer malo naših ljudi zna čitati arapski).
…a i kako se to što piše na arapskom stvarno čita je nepoznato dok se od nekog ne čuje, jer arapski ne beleži samoglasnike kao evropski jezici.
-
It is rather like the English ‘i’ in ‘bit’, but it is lower and more relaxed.
Pa ono što je niže od [ɪ] u ’bit’ je [e].
Значи, могао је једнако да каже и „It is rather like the English ‘i’ in ‘bit’, but actually it is closer to ‘a’ in ‘stay’“ — колико би смисла имала оваква реченица? Ваљда је јасно да је поента „најближе овоме, иако мало другачије“.
-
Nije mogao da kaže, jer je jedini vokal u stay — ay. Standardni engleski nema zatvoreno [e]. S druge strane, [ɪ] je već primetno otvorenije od našeg [i], i nešto što je još otvorenije od [ɪ] je već jako blizu [e] (mada ne i [ɛ], sa kojim mi, a i anglofoni, izgovaramo Etihad).
-
Pa pazi, teoretski je mogao da kaže "prvi deo /eɪ/".
-
Pa čak i da govorimo samo o prvom delu diftonga, on u većini standardnih dijalekata nije tako zatvoren kao [e], zar ne? Štaviše, neretko je otvoreniji i od [ɛ]. Pravo [e] postoji u francuskim rečima na -é, ili u nemačkom /e:/, ali su oba vrlo napeta, dok je ovaj glas u dubaiskom arapskom opisan kao "even more relaxed than [ɪ]".
-
Pošto nisam stručan, samo da dodam Etihadovu reklamu (ima ih dosta na youtube):
http://www.youtube.com/watch?v=XX3F1bs7hEU
na 52-3 sekunde se jasno čuje kako izgovara.
-
Etihad Airways (Arabic: الإتحاد, ʼal-ʻitiħād)
-
izgovor: http://www.forvo.com/word/etihad_(%D8%A7%D8%AA%D8%AD%D8%A7%D8%AF)/
-
Za one koje mrzi da klikću, reklama je na britanskom engleskom, a izgovor koji se čuje je /ˈetɪhæd/ .
EDIT: Dok na Forvo klipu govornica iz Sudana izgovara u prvom slogu nešto što liči na [ɪ].
-
Нисам ни ја био лењ да потражим снимке, и то оне у вези са дијалекатским питањем, само што сам недовољно поткован да бих одредио шта је. Чујем само кратко, простачки речено између /и/ и /е/ (као што чујем и у bit, уосталом). Па сам зато прешао на текстуалне изворе :) Међутим, ако је на снимку који је Милош приложио изговор [e], онда… Ево три снимка спикера са различитих ТВ станица смештених у Емиратима (име се помиње увек врло близу почетку):
https://www.youtube.com/watch?v=2fNQj5neQ5M (https://www.youtube.com/watch?v=2fNQj5neQ5M)
https://www.youtube.com/watch?v=ApTTyxYb94Y (https://www.youtube.com/watch?v=ApTTyxYb94Y)
https://www.youtube.com/watch?v=Y8a292UV6Os (https://www.youtube.com/watch?v=Y8a292UV6Os)
(Поређани како ми звучи да се више приближава /и/.)
-
Samo dugo godina trenirani fonetičar bi možda mogao tako na sluh da tačno odredi kvalitet glasa u nepoznatom jeziku, mada i tada je pitanje. U svakom slučaju, niko od nas ne može tačno da kaže koji je to glas, ali bih rekao da mu zaista stoji opis "rather like the English ‘i’ in ‘bit’, but it is lower and more relaxed".
-
Da, i ja u sva tri čujem nešto poput donekle centralizovanog [e].
-
A kakve veze ima sve to s transkripcijom?
-
Даље истом линијом: на тараби (авиону) пише и Добролёт и Dobrolet, а у вестима на српском далеко најчешће Dobrolet/Добролет. Не треба робовати ускогрудим представама, енглески језик ваздухопловства, а, а? Идем, овај, да потражим шта има о московском дијалекту…
-
Требало бу у српском да буде Доброљот по руском транскрипцији [у руском изговору дабраљот, добро ова оба „а“ се разликују, али није толико битно], а по енглеском Добролет [ово је можда и препознатљивије због именице лет]. Понекад и у српском ё некад буде е, јер у руском није обавезно писати ё па онда нпр. Кишинёв напишу Кишинев и онда у српском уместо Кишињов буде Кишињев. У сваком случају Добролет је боље решење јер се види да „добро лети“.
-
Мислим да су Ер Србија и Кроација ерлајнс довољни хибриди за наше капацитете. Само нам још фале Доброљот ерлајнс и Итихад ервејз.