Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Транскрипција => : Бруни 29. 11. 2013. у 20.49
-
S mejla:
Како се на нашем језику записује и изговара презиме
немачког математичара Феликса
Хауздорфа (Felix Hausdorff)? Да ли "Хаусдорф" (као што стоји на "Википедији") или "Хауздорф"?
-
Dujo: na osnovu primjerâ iz t. 20v(3), nesumnjivo se
jednače suglasnici i u složenicama: Johanezburg,
Vizbaden, Strazbur, Regenzburg…
Dakle, Hauzdorf.
-
Клајн у НИН-у каже да данас једначења нема у германским именима (…, Штутгарт, Витгенштајн, Гевандхаус), а има у словенским, уз изузетне устаљене примере Хабзбург, Инзбрук, Регензбург, Рендген.
-
S tim što je Pravopis ovde dosta eksplicitan, navodeći da se jedino ⟨s⟩ sistematski jednači u ⟨z⟩ (uz neki polupokušaj da tu strpa i ⟨š⟩ u ⟨ž⟩), dok se druga jednačenja uglavnom ne vrše. To potvrđuju i Stoundarovi primeri.
(Sećam se da sam osamdesetih učio da je rendgen aparat ali da je Rentgen naučnik; ne znam da li to još važi).
-
P nije eksplicitan jer dajemo prednost poglavlju o njemačkom, u kojem stoji da nekad ide /s/ a nekad /z/, bez ikakvog pravila o jednačenju ili zamjeni ispred sonanta.
-
Istina je da postoji kolebanje u transkripciji inicijalnog ⟨s⟩: Salcburg, Solingen ali Zelden. Ali, ispred sonanta, ne mogu da se setim nijednog primera gde se ⟨s⟩ ne jednači u transkripciji s nemačkog. Zašto bi tu postojalo dvojstvo, kad nas jezički osećaj ne upućuje na to?
Ako smo do sada i razmatrali toponime, šta sa transkripcijom prezimena, koja je više sinhron proces? Meni pada na pamet još režiser Fazbinder.
-
Pa vidiš u tabeli primjere Potsdam i Fasmer pod S. Može i /s/ i /z/, u zavisnosti od konkretnog slučaja, ali nije dato nikakvo pravilo.
-
Kod Fasmera, ⟨sm⟩ se ne jednači ni u srpskom, pa nema pritiska ni da se radi u transkripciji.
Potsdam je, ako me sećanje služi (nemam P. pri ruci), eksplicitno naveden kao izuzetak u t.20 (kao i sve suglasničke grupe grupe B-s-Z, npr. Volfsburg), jer bi se izazvala dodatna asimilacija (*Podzdam) i izobličenje originala.
-
Ali nikakvo objašnjenje nije dato u samom poglavlju o njemačkom, već se ovo vodi kao otvoreno pitanje. (Fasmer nije primjer za jednačenje po zvučnosti, nego za zamjenu S ispred sonanta.) Ne znam da možemo iščitati pravilo ako se ni sam autor nije usudio da presjekne.
-
Stoundare, ali u temi o Diošđeru ti si našao pravilo t. 20v (3), i pozvao se na njega, a ja sam te recitirao u ovoj temi; koliko sam tada pogledao, ono se univerzalno odnosi na jednačenje iz bilo kojeg stranog jezika, da se ne bi ponavljalo ponaosob za svaki pojedinačni jezik.
Ja sam u toj temi napao pravilo o jednačenju ⟨š⟩ u ⟨ž⟩ kao doneto na osnovu premalenog uzorka, ali onaj deo o ⟨s⟩ mi je savršeno sledljiv i potkrepljen brojnim primerima iz prakse. Ne mislim da to pitanje možemo nazvati ’otvorenim’.
-
Ja sam se pozvao na to pravilo jer poglavlje o mađarskom ne sadrži ništa o jednačenju, ali ovo poglavlje sadrži. Po istom principu slušamo Prćića i nikad ne jednačimo suglasnike u imenima iz engleskog, bez obzira na opšte smjernice.
Ne znam, ja bih istraživao na nekom korpusu.
-
Po istom principu slušamo Prćića i nikad ne jednačimo suglasnike u imenima iz engleskog, bez obzira na opšte smjernice.
*Glasgov? *Kasdan? *Marsden? *Midlsbro? (Ali: Pitsburg).
Dobro, možda ćeš reći da tu imamo i /z/ u engleskom. Ali, zašto stalno nailazim na potvrde 20v(3), a nikako na izuzetke? Izgleda da ono opisuje malo dublje fonotaktičke zakonitosti, i da je spomenuto regresivno jednačenje prilično prirodno i u drugim jezicima, bar u slučaju /s/ > /z/.
-
Богме, ја сам Bethesda транскрибовао као Бетесда, водећи се управо правилом да се не једначе те сугл. групе ради приближнијег записа изворном, али биће да сам погрешио? Не отварам нову тему, јер овде већ причамо о једначењу на овом месту, независно од језика с ког се преноси, колико видим из тог правила.