Српски језички атеље

Српски језички атеље => Семантика и етимологија => : Бруни 30. 11. 2013. у 16.31

: Нега, неговати
: Бруни 30. 11. 2013. у 16.31: Поштовани
У покушају да у речницима и на интернету пронађем порекло, етимологију речи ’’нега’’ (неговати) и речи ’’помоћ’’ (помагати), доспела сам на Вашу интернет страницу.

Мејл је много дужи, али остатак текста није релевантан за одговор на ово питање.
: Одг.: Нега, неговати
: Vukvuk 30. 11. 2013. у 17.42: Pomoć je očigledno izvedena od moć, koja ima staroslovenski koren mog- i dalji praindoevropski koren, budući kognat sa engleskim may, might. Nega (negovati, nežan) takođe ima kognate u svim slovenskim jezicima, ali ne znam dalje od toga.
: Одг.: Нега, неговати
: Father Jape 30. 11. 2013. у 18.04: Da, нѣга, kaže Skok, prasl. ljubav, milovanje, maženje.

A za moć je PIE koren *magh₁- "to be able, have power".
: Одг.: Нега, неговати
: Бруни 30. 11. 2013. у 20.05: Шта је то PIE? Имајте на уму да одговарате неком ко је лаик и ко не разуме те скраћенице. Шта значи та јединица као супскрипт?
: Одг.: Нега, неговати
: J o e 30. 11. 2013. у 20.09: Ово је и српска и међународна скраћеница, врло прозирна: праиндоевропски. (На српском је пие.)

: Бруни 30. 11. 2013. у 20.05
Шта значи та јединица као супскрипт?

Не питај… (http://en.wikipedia.org/wiki/Laryngeal_theory)
: Одг.: Нега, неговати
: Бруни 30. 11. 2013. у 20.19: Прозирна за вас који тим стварима баратате свакодневно, за лаике никако. Хвала на објашњењу. А ово друго је за мене кинески, а вероватно и за оног ко нас је ово питао. Молим вас да говорите српски да вас цео свет разуме. Барем кад се ради о питањима која нам долазе с мејлова…
: Одг.: Нега, неговати
: Duja 30. 11. 2013. у 20.58: Pa to je kao da tražiš od toga da ti opiše kosmologiju po "srpski, da ceo svet razume": ne ide. To je standardni zapis rekonstruisanog praindoevropskog oblika, ne postoji jednostavno čitanje. Vukvuk je odgovorio u laičkim terminima za moći, pa možeš preneti to, Ćale je preneo Skoka za negu.
: Одг.: Нега, неговати
: Бруни 30. 11. 2013. у 21.52: Па види, што не бисте и негу написали — лаички? Ако је то немогуће, која је онда сврха уопште да неко пита за етимологију неке речи, кад највероватније оно што напишете неће ништа разумети? Дакле, уместо ПИЕ, што не написати праиндоевропски корен? А ако не умете да напишете словима онај супскрипт, чему онда писање? То је као да сам те питала нешто а ти ми одговорио на кинеском. Потпуно неупотребљиво.
: Одг.: Нега, неговати
: Duja 30. 11. 2013. у 22.32: Ovo kaže Fasmer, ali nemam sad vremena da prevodim, sutra ću:
: http://starling.rinet.ru/cgi-bin/query.cgi?basename=morpho\vasmer\vasmer&root=/usr/local/share/starling/morpho&morpho=1
WORD: не́га
GENERAL: не́жный, укр. нíга, блр. нега, др.-русск. собств. Нѣжата, русск.-цслав. нѣга εὑφροσύνη, сербохорв. ње̏га "присмотр, уход", чеш. něhа (Голуб 170).
ORIGIN: Родственно лтш. naigât, -ãju "исnытывать потребность, жаждать"; см. Бецценбергер—Фик, ВВ 6, 238; М.—Э. 2, 689; Маценауэр, LF 11, 331. Дальнейшие сравнения с др.-инд. sníhyati "делается влажным, клейким", прич. snigdhás; snēhas "жир, гладкость" и со снег (Потебня, РФВ 4, 209; Мi. ЕW 215) гадательны; ср. Мейе, Ét. 255; Брандт, РФВ 23, 90; Младенов 361. Сомнительно и родство с лат. nūgae "болтовня, пустяки" (Брандт (там же), против чего Мейе (там же)) или греч. νίζω "мою", буд. νίΨω, др.-инд. nḗnēkti "моет, чистит", кауз. nējáyati, вопреки Маценауэру (LF 11, 331); ср. Гофман, Gr. Wb. 218.
TRUBACHEV: [См. еще Махек, "Slavia", 28, 1959, стр. 270. — Т.]
PAGES: 3,56
: Одг.: Нега, неговати
: Vukvuk 30. 11. 2013. у 23.17: : Бруни 30. 11. 2013. у 20.05
Шта значи та јединица као супскрипт?

Ukratko, pretpostavka je da je praindoevropski imao glasove, za koje nismo sigurni kako su se izgovarali (tako da bi se komotno mogli označiti i kao x1, x2, x3, ali verovatno su bili laringalni (larinks = grkljan) ili faringalni (farinks = ždrelo), te se označavaju h1, h2, h3, budući da je [h] takođe laringalno), i koji se nisu sačuvali kao samostalni glasovi ni u jednom savremenom indoevropskom jeziku, ali koji na elegantan način objašnjavaju mnoge pojave u indoevropskoj fonologiji koje bi bez te pretpostavke ostale praktično neobjašnjive. Konkretno, pojava je ablaut, ili prevoj vokala, odnosno alternacija između različitih vokala u rečima naizgled istog korena (prevoj imamo i u današnjem srpskom: prati ~ perem ~ ispirati, zvati ~ zovem ~ pozivati, i sl., mada nisam siguran da li su svi primeri vokalskog prevoja u srpskom vezani za indoevropski ablaut), a pretpostavka je da je u tim rečima fonološki bio jedan vokal, ali koji je imao različitu fonetsku realizaciju u zavisnosti od toga da li je uz njega stajao neki od pretpostavljenih laringala, i koji, a koji su se mogli naći bilo u osnovi, bilo u nastavcima.
: Одг.: Нега, неговати
: Бруни 1. 12. 2013. у 09.39: Dakle, to magh u praindoevropskom se izgovaralo sa tim nekim laringalnim ili faringalnim glasom koji danas ne postoji u (?) slovenskim jezicima. Hvala, Vuče, na objašnjenju…