Српски језички атеље

Српски језички атеље => Граматика => Фонологија => : nemanja 9. 01. 2014. у 22.55

: Фонеме и алофони
: nemanja 9. 01. 2014. у 22.55

Решавао сам тест за Окружног такмичења из 2009. године за први разред и погрешио на 18. питању,које гласи:

Којих језичких јединица има више у било ком језику - фонема или алофона?

Ја сам одговорио фонема,што није тачно.

Е сад,мени није јасно шта се ту уопште подразумева под фонемом , а шта под алофоном. Мислим,знам да је алофон варијанта у изговору фонеме. Да ли то значи да је у ствари алофон само различит изговор неке фонеме,као нпр. у речи траМвај или он подразумева и ону ’’основну’’ варијанту,као у речи мама?

: Одг.: Фонеме и алофони
: Father Jape 9. 01. 2014. у 23.13

Razmišljaj o fonemi kao о kućici u tvom mozgu u koju staju svi glasovi koje ti percipiraš kao "iste" (= gotovo iste, itsl.).

Dakle fonema nije glas, u smislu da nije "zvuk", već mentalna kategorija.

Pa tako, koristeći tvoj primer, fonema /m/ u srpskom ima alofone [m] (bilabijani nazal) kao u ’mama’ i [ɱ] (labiodentalni nazal) kao u ’tramvaj’.

Ду ја герет?  ::)

: Одг.: Фонеме и алофони
: Vukvuk 9. 01. 2014. у 23.46

Istini za volju, ne postoji jedinstvena definicija foneme, čak neke fonološke teorije ni ne poznaju taj koncept. Ali u nekoj standardnoj lingvističkoj teoriji, to bi bila apstraktna jedinica jezičkog izraza, i to najmanja takva jedinica koja ima distinktivnu vrednost. Foneme se realizuju putem fonova, i svakoj pojedinačnoj fonemi, kao apstraktnoj jedinici, odgovara praktično kontinuum fonova, kao konkretnih (akustičkih) realizacija date foneme.

Alofoni su takođe apstrakne jedinice, ali nižeg ranga od foneme. Alofonima jedne foneme se zovu takve jedinice koje su u komplementarnoj distribuciji, što će reći da se u datom, ma kom, glasovnom kontekstu može pojaviti ili jedna ili druga varijanta, nikako obe, i koje, prema tome, nemaju distinktivnu vrednost jedna u odnosu na drugu.

Slikovito rečeno, foneme su kao kutije (ili kućice, kako kaže Jape), kojih ima ograničen, tačno određen broj, i koje su one osnovne, underlying, jedinice koje mi koristimo kada komuniciramo jezikom. Svaka ta kutija može imati jednu ili više pregrada. Svaki pregrađen deo predstavlja alofon date foneme. Ako kutija nema pregrada, onda se može reći da fonema ima jedinstven alofon, i u tom smislu svaka fonema ima bar jedan, a moguće i više, alofona. Zato alofona ima više nego fonema.

: Одг.: Фонеме и алофони
: Duja 10. 01. 2014. у 11.02

: Vukvuk   9. 01. 2014. у 23.46

Zato alofona ima više nego fonema.

…ili, da budemo matematički precizni, više ili jednako.

Ne verujem da je ovo "jednako" praktično moguće, ali, kao što Vuk reče, i definicija alofona je prilično arbitrarna. Pretpostavljam da čak i u jezicima sa vrlo jednostavnom fonetikom, kao što su polinežanski, postoji npr. razlika u kvalitetu naglašenih i nenaglašenih samoglasnika.

: Одг.: Фонеме и алофони
: nemanja 10. 01. 2014. у 18.13

Хвала свима! ’’Провалио’’ сам о чему се ради још кад сам завршио са куцањем поруке, али ето није лоше што сам вас питао, за сваки случај.