Српски језички атеље
Српски језички атеље => Језик је огледало душе => : Шоми 8. 12. 2013. у 10.50
-
Нисам испрва хтео да помињем овај чланак, али „Блиц“ је то, не посустају они тако лако. Надграђују.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/424980/Osnovci-bubaju-i-dobijaju-petice-a-iz-skole-izlaze-NEPISMENI
… и онда постану „новинари“ па се запосле у „Блицу“, а даље објављују овакве будалаштине од чланака:
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/425698/Ako-nije-neki-fol-tacno-vas-je-jedan-mol-Besmislice-koje-deca-bubaju
Ако деца бубају ово на захтев наставника, онда су ти наставници дебили, али ако родитељи не схватају шта подаци значе иако су представљени на начин да их разумеју осмаци којима су и намењени, онда су исти ти родитељи дебили који су се провлачили у школи.
Није им јасна песмица о атомској маси и молу?? Шема о кружењу воде у природи је бесмислена?? Па онда неко саблажњавање рецептом за скакавце у чоколади… Као да им нуде да направе сендвич с мишомором. Вероватно је требало оставити рецепт за прасеће печење.
Узгред, накупило се идиотлука, па трпам све у једну поруку: http://zena.blic.rs/Porodica/19235/Tinejdzerka-koja-place-krv-Zbog-bolesti-sam-zelela-da-umrem-ali-sada-se-borim-jer-sam-zaljubljena
Ако нисте знали, шпанско Cedeño транскрибује се и изговара Цедено, не Седењо. Послао сам им уљудан коментар да то исправе, али, наравно, нису га ни објавили, камоли исправили.
-
A zar Blic nije samo tabloid?
-
Istini za volju, lekcija o molu je zaista idiotska.
-
Pa jeste naše školstvo pomalo nakaradno, ali me zanima zašto se stalno prosvetni radnici okrivljuju za sve što ne valja kod dece. Kako to sad ispade da roditelji nemaju skoro nikakvog udela u formiranju kritičkog mišljenja kod dece?
Znam da komentaru nije mesto ovde, al’ ajde.
-
Da bi se dobro obavljao bilo koji posao, treba da imaš volje da ga radiš. A većina prosvetnih radnika je odavno izgubila tu volju. Ne, nisu oni krivi. Jer, isuviše dugo žive na ivici egzistencije, maltretirani sa svih strana, a na kraju krajeva i oni su samo ljudska bića. Oni koji još uvek rade svoj posao kako treba, u Srbiji nisu obični nastavnici, nego superheroji.
-
Покушај тамо да даш такав коментар, Јелена, — ако га и објаве, накупићеш петсто минуса. Плусеве добијају само они који се безрезервно слажу с написаним, па још додају своја запажања. Мислио сам да је само Б-92 легло једноумља, али ни ови нису ништа бољи.
Ја мислим да лекција о молу уопште није глупа. Деца треба да прочитају и разумеју прочитано, а наставник је ту да да даља објашењења и заинтересује децу, па ће она написати понешто и у свеску и одатле научити како се мери маса супстанција те шта је један мол масе. Неће ваљда учити ове стихове напамет. Такође, ако имају икаква знања из хемије из седмог разреда (шта је атом итд.), укапираће да се ово надовезује на то. Мој је уџбеник хемије био далеко сувопарнији, па ми ништа није фалило да научим шта и зашто. Чак смо и тих деведесетих имали неку лабораторију у кабинету хемије основне школе, и наставница је изводила огледе, па нам је понешто и остало у глави. Знали смо да разликујемо и врсте једињења на основу хемијских формула.
А ако неком ово није јасно… Разговарају атом и вага. Атом: „Ја сам ситан, али битан. Ако цупнем ако скочим на један од та два таса, хоћеш ли ми тада рећи колика је моја маса? Одважи па кажи.“ — Дакле, атом је преситна честица материје па му се не може маса измерити директно. Вага: „Ја знам да си битан, ал’ си много ситан. Моја радња зна се, мерим веће масе. Ти си мали, дружина ти фали.“ — Иди „зови“ још атома па да вас измерим заједно и кажем вам колика вам је маса. Атом: „Моја дружина је већа од батаљона, има нас 0,6 јоталиона. Авогадров број се мери, ти си вага па провери.“ — Онда напишу шта је јоталион а наставник који није дебил објасни да се то не користи свакодневно, већ се користи скраћени запис 10 на 24. степен. „Ако није неки фол, тачно вас је један мол. Скочите на леви тас, мерим вас за тили час.“ У врху лекције стоји шта је један мол: Количина супстанце која садржи онолико честица колико атома има у 12 грама угљениковог изотопа 6Ц12. Број атома је 6,023 × 1023 и назива се Авогадров број. Онда деца која нису дебили треба да питају: А зашто баш тог изотопа угљеника? Наставник који није дебил каже: Зато што је метар — метар. Тако је одлучено и узима се као мера. То је довољно деци у осмом разреду, коју иоле нешто занима и која не бубају напамет, да науче основе хемије.
А о оној „високообразованој“ мајци, која је „имала све петице у школи“, а не разуме ни после два сата буљења четири стрелице које казују кретање воде у природи (испаравање → кондензација итд.) нећу ни трошити речи. И онда ови „новинари“ који одмах сензационалистички баљезгају.
-
Ја мислим да лекција о молу уопште није глупа. Деца треба да прочитају и разумеју прочитано, а наставник је ту да да даља објашењења и заинтересује децу, па ће она написати понешто и у свеску и одатле научити како се мери маса супстанција те шта је један мол масе. Неће ваљда учити ове стихове напамет. Такође, ако имају икаква знања из хемије из седмог разреда (шта је атом итд.), укапираће да се ово надовезује на то. Мој је уџбеник хемије био далеко сувопарнији, па ми ништа није фалило да научим шта и зашто. Чак смо и тих деведесетих имали неку лабораторију у кабинету хемије основне школе, и наставница је изводила огледе, па нам је понешто и остало у глави. Знали смо да разликујемо и врсте једињења на основу хемијских формула.
А ако неком ово није јасно… Разговарају атом и вага. Атом: „Ја сам ситан, али битан. Ако цупнем ако скочим на један од та два таса, хоћеш ли ми тада рећи колика је моја маса? Одважи па кажи.“ — Дакле, атом је преситна честица материје па му се не може маса измерити директно. Вага: „Ја знам да си битан, ал’ си много ситан. Моја радња зна се, мерим веће масе. Ти си мали, дружина ти фали.“ — Иди „зови“ још атома па да вас измерим заједно и кажем вам колика вам је маса. Атом: „Моја дружина је већа од батаљона, има нас 0,6 јоталиона. Авогадров број се мери, ти си вага па провери.“ — Онда напишу шта је јоталион а наставник који није дебил објасни да се то не користи свакодневно, већ се користи скраћени запис 10 на 24. степен. „Ако није неки фол, тачно вас је један мол. Скочите на леви тас, мерим вас за тили час.“ У врху лекције стоји шта је један мол: Количина супстанце која садржи онолико честица колико атома има у 12 грама угљениковог изотопа 6Ц12. Број атома је 6,023 × 1023 и назива се Авогадров број. Онда деца која нису дебили треба да питају: А зашто баш тог изотопа угљеника? Наставник који није дебил каже: Зато што је метар — метар. Тако је одлучено и узима се као мера. То је довољно деци у осмом разреду, коју иоле нешто занима и која не бубају напамет, да науче основе хемије.
Šomi, da li se metar deci prezentuje kao "rastojanje koje svetlost u vakuumu pređe za 1/299.792.458 sekundi"? Da li se sekunda predstavlja kao "trajanje 9.192.631.770 perioda zračenja koje odgovara prelazu između dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma Cs-133 na temperaturi od 0 K"? Hvala bogu ne.
Mol je jedinica za količinu supstance. Količina supstance je fizička veličina, poput rastojanja, vremena, mase itd., koja govori o tome koliko čestica materije se nalazi u određenom skupu čestica. (Podsećanje: sve oko nas, svako telo, pa i naša sopstvena, sastavljeno je od čestica — molekula i atoma, koji se dalje sastoje od subatomskih čestica.) Npr., ako uzmemo jedan gram čistog vodonikovog izotopa H-1, koliko atoma vodonika H-1 ima u tom jednom gramu? Ima ih oko 6,023 x 1023. Taj broj se zove Avogadrov broj, a ova količina supstance (= količina supstance u kojoj se nalazi tačno 6,023 x 1023 čestica) se zove 1 mol.
Zašto ističemo da se radi o vodonikovom izotopu H-1? Zato što jedan atom vodonikovog izotopa H-2, koji se za razliku od atoma vodonika H-1, koji ima samo jedan proton i jedan elektron, ima još jedan neutron u jezgru, ima dvostruko veću masu od jednog atuoma vodonika H-1. Zašto? Zato što proton i neutron imaju približno istu masu, dok je masa elektrona zanemarljivo mala (oko 1836 puta manja) u odnosu na mase protona i neutrona. Masa jednog protona ili jednog neutrona je približno jednaka 1/6,023 x 10-23 grama. Zato jedan mol čistog vodonikovog izotopa H-1, što je količina supstance u kojoj ima 6,023 x 1023 čestica (u ovom slučaju te čestice su atomi), ima masu od (6,023 x 1023) x (1/6,023 x 10-23) = 1 grama. Ako bismo izmešali vodonik H-1 i H-2, jedan atom vodonika H-2 ima dvostruko veću masu nego atom vodonika H-1, pa isti broj čestica ne bi imao istu masu.
Količina supstance kao veličina i mol kao njena jedinica nam omogućava da uspostavimo vezu između mase određene količine nekog hemijskog elementa ili jedinjenja i broja čestica u toj količini supstance. To je vrlo zgodno u mnogim hemijskim problemima. Npr., znamo da 23 grama natrijuma Na-23 reaguje sa 18 grama vode H2O (pretpostavimo da se radi o čistoj vodi sastavljenoj od atoma vodonika H-1 i kiseonika O-16; i vodonik i kiseonik imaju druge izotope), pri čemu nastaje 40 grama natrijum-hidroksida NaOH i 1 gram vodonika H2. Mnogo jednostavnije je reći da 1 mol natrijuma Na-23 reaguje sa 1 molom H2O, pri čemu nastaje 1 mol natrijum-hidroksida NaOH i 0.5 mola vodonika H2.
Zar je toliko teško ovako ili na sličan način definisati količinu supstance i mol? Na koji način idiotska pesmica koja ne objašnjava ništa pomaže deci da shvate opskurnu definiciju mola koja je takva kakva je iz razloga koju su nerazumljivi i potpuno irelevantni za njihov uzrast i nivo znanja?
-
Pa jeste naše školstvo pomalo nakaradno, ali me zanima zašto se stalno prosvetni radnici okrivljuju za sve što ne valja kod dece. Kako to sad ispade da roditelji nemaju skoro nikakvog udela u formiranju kritičkog mišljenja kod dece?
Znam da komentaru nije mesto ovde, al’ ajde.
Jelena, roditelji su uglavnom imbecili, za šta njih da kriviš? Kako mogu da nauče svoju decu nečemu što ne znaju ni sami? Škola je jedina karta spasa za tu decu. A ona tu svoju ulogu ispunjava vrlo, vrlo neuspešno.
-
Citirala bih rado delove nekih postova na koje odgovaram, al’ ne ide. Učitava se. :)
Šomi, ako mi se i desi da nešto prokomentarišem u Blicu, svi minusi su moji. Blic i Novosti više ni ne čitam.
Bruni, u pravu si kad ih nazivaš superherojima. Ne možeš da zamisliš koja je hajka na prosvetne radnike poslednjih godina u Srbiji. Istina je da nas ima raznih, ali nije baš lako slušati kako smo svi isti. Međusobne optužbe roditelja i nastavnika. Svi smo krivi, krivica se mora podeliti. Lenjost uma (a i tela) koja dominira decom ne da napred. Krivica je zajednička. Zato problem zajedno moramo rešavati.
Vuče, ne bih rekla tako za roditelje, i njih ima raznih. Budući i sami nevaspitani, postajemo vaspitači drugima i nalazimo se u nebranom grožđu. A onda je najlakše krivicu proslediti. Nekad ni sama, kao roditelj, ne znam kako da rešim problem sa svojom decom, pa to ne očekujem ni od njihovih nastavnika.
-
Вуче, није тешко ни на начин који си ти изложио, али неко би се онда ухватио коментарисати како је ту превише сувопарне теорије, „гомила неких бројева које нико не може попамтити“. А код првог примера колики је метар дефинијенс и дефинијендум мењају места: јесмо ли прво одредили колики је метар па том јединицом изразили растојање које светлост превали у одређеним условима, итд. Иначе, помињу се сви ти подаци у уџбеницима хемије које си потом навео, да не цитирам читаву поруку, изложени су на сличан начин, чак се сећам да се у сто милилитара воде растапа 36,36 грама соли (била је нацртана чаша воде и кашичица соли изнад које је било написано 36,36 г). Све се може на сликовит начин представити да деца запамте. Зато мени ни ово с вагом и атомом не делује као погрешан приступ.
Углавном, своди се вероватно на лични утисак како приближити одређену проблематику младим умовима, а о томе можемо диванити овде дан и ноћ. Чињеница је пак да су и наставници и родитељи незаинтересовани, част изузецима, па се то преноси и на децу, опет част изузецима, а у таквим условима је онда сваки приступ неплодоносан.
-
Znam, Jelena, nažalost. Veoma mi je bliska nastavnička struka, i kosa mi se diže na glavi od kometara tipa: nastavnici ništa ne rade, a imaju 3 meseca odmora. Nemaš predstavu koliko mi stomak okrene kad to čujem (nažalost, to nije samo srpska boljka, to podosta čujem i ovde).
Što se pesmice tiče, meni se baš dopada. Barem ovo što je napisao Šomi (znate da me mrzi da klikam, a sve i da me ne mrzi, neću iz principa da čitam više Blic, jer su mi blokirali FB nalog baš zato što sam im ukazivala na budalaštine kojima pune svoje stranice ti "pismeni" novinari). Sve zavisi za koji je uzrast, ako je za niže razrede, mislim da je pesmica super. U starijim razredima već nije to nivo učenja fizike i hemije. Možda peti razred još i može da prođe, jer ako se ne varam fizika i hemija stižu u šestom ili čak sedmom, ali posle toga deca su dovoljno zrela da ne moraju da uče preko pesmica.
-
Pustila bih sve te što se razumeju u školstvo da bar dva časa drže sami. Mislim, da ih spreme, održe, ocene decu, analiziraju ocene i sve ostalo što se od nastavnog kadra traži. Lakše mi je kad kažeš da se i tamo, kod vas tako razmišlja.
Fizika se dobija u šestom, a hemija u sedmom razredu.
I meni se pesmica sviđa. Ako se kao pesmica nauči, možda jednog dana stekne neku upotrebnu vrednost, nikad se ne zna. Ako se ni tako ne nauči, nema od tih informacija ništa.
Malo mi je tugaljivo što pisac knjige, ili bar samo te pesme, samo što se na trepavice ne posadi kako bi decu za nešto zainteresovao. Pa nije lako sve to znati, a kamoli u pesmu oblikovati! A još je teže nakon svega često neosnovane kritike slušati.
Nema lepšeg poziva od nastavničkog (učiteljskog). Ne znam da li bih se ikad menjala za bilo koji drugi. Ovo je jedna igra za koju sam još i plaćena. Šta čoveku treba više! :)
-
Јао, баш сам дошао на форум да објавим тај текст из Блица у глупостима медија. Кад, он већ ту. :)
Баш тако Шоми, „високообразована мајка“ која не разуме шему кружења воде и угљеника и иритантно пуст и прост новинар кога не знам да ли смем да назовем неинтелигентним или глупим, јер је ваљда и глупом човеку јасно да не може схватити дефиницију мола, ако из те дефиниције не зна тачно шта је количина (ђаци то уче у ранијим лекцијама), шта је супстанца (ђаци то детаљно уче годину дана раније), шта је честица (уче годину дана раније из физике, па после поново из хемије), шта је изотоп (уче детаљно раније из хемије) и како се на експоненцијалан начин пишу велики бројеви (што се такође учи раније).
И она мајка из текста, која јадикује што дете није научило лекцију где је учило појмове перона и писте које ни она сама не зна, па пише, сирото, да аутобус полази са станице. То као онај мали из поквареног аутобуса који прегледа 5 механичара и не може да установи шта се покварило, а мали виче „Ја знам! Ја знам!“, па кад га на крају у слепој нади питају шта се покварило, он одговори „Аутобус!“
Срамота за Блиц. Ајде што од сваке глупости праве „скандал“ и „сензацију“ и што најбезобразније лажу при састављању скоро сваког наслова, али овакве ствари би требало законом забранити и лупити казну и то жестоку. Они њихови „скандалозни“ примери су 20 пута простији него уџбеници из ранијег времена. Већ сад, пишу, сваки други основац је одличан. Шта, треба још више да издебилизују уџбенике па да тек сваки трећи не буде вуковац? Ако се већ тежи томе да се школа од образовне институције претвори у неку врсту социјалног прихватилишта за децу и тинејџере, нека издвоје онда школство као нешто што ће бити опционо.
-
Ljudi, šta vam je sa pesmicom, prvo, deca u sedmom, osmom razredu se interesuju za izlaske, muvanje, cigare, seks, neće ih sigurno impresionirati idiotska pesmica u udžbeniku iz hemije! Drugo, niti ta pesmica pojašnjava niti je igde u tom udžbeniku iz hemije (barem u mom nije bilo) objašnjeno ono što su pitanja u vezi sa tom definicijom — šta će nam taj mol, zašto baš ugljenik C-12 itd. I to nije problem samo sa udžbenikom iz hemije. Mnogi udžbenici, valjda kao odgovor na ranije kritike da su suvoparni i deci teško svarljivi, pokušavaju da banalizuju teme da bi ih, kao, približili deci, a u stvari prave smejuriju. Roditelje ne možete da promenite, oni su, nažalost, takvi kakvi su (pri čemu su oni, takođe, prošli tu nekadašnju, navodno, mnogo bolju i strožu školu — i šta su naučili?), ali decu još uvek možete, samo ne na ovaj način.
-
Слажем се, јесте приметно банализовано за тај узраст, но очито да опет никоме није јасно.
Мени кроз цело школовање нико није успео да одговори на питање зашто се фамозни природни логаритам тако назива, нити како је добивен Ојлеров број (!) — све сам то морао сам истражити да бих логички разумео то што ме је неко терао да научим механички, јер сам био добијао одговоре „па ето“ и „много запиткујете, колега“ (а мислим да су ме из пелена највише нервирали такви малоумни одговори: „то је тако“ и „такав је обичај“ или „тако се ради“ [узгред, зато су ми и „докази“ теорема били нешто најидиотскије: ако израз важи за број n, па за n + 1, „доказали“ смо израз [lol]]), али су зато сви математичари знали да испишу целу таблу километарским функцијама и да их роботски решавају. Нешто што ме је одувек фасцинирало: догураш до звања редовног професора, а вртиш једно те исто цео свој радни век.
-
Ljudi, šta vam je sa pesmicom, prvo, deca u sedmom, osmom razredu se interesuju za izlaske, muvanje, cigare, seks, neće ih sigurno impresionirati idiotska pesmica u udžbeniku iz hemije! Drugo, niti ta pesmica pojašnjava niti je igde u tom udžbeniku iz hemije (barem u mom nije bilo) objašnjeno ono što su pitanja u vezi sa tom definicijom — šta će nam taj mol, zašto baš ugljenik C-12 itd. I to nije problem samo sa udžbenikom iz hemije. Mnogi udžbenici, valjda kao odgovor na ranije kritike da su suvoparni i deci teško svarljivi, pokušavaju da banalizuju teme da bi ih, kao, približili deci, a u stvari prave smejuriju. Roditelje ne možete da promenite, oni su, nažalost, takvi kakvi su (pri čemu su oni, takođe, prošli tu nekadašnju, navodno, mnogo bolju i strožu školu — i šta su naučili?), ali decu još uvek možete, samo ne na ovaj način.
Па добро, није лекција исцрпљена том песмицом ваљда. А за секс, цигарете, алкохол и лаке дроге је ваљда нормално да интересовање креће од 5. разреда, али небитно. Песмица није идиотска и није јој (ваљда) циљ да икога импресионира, већ управо оно што си рекао, да помало банализује озбиљну тему кроз графику и лак текст. То је, иначе, један од најсавременијих начина (овог пута без ироније) презентовања новог градива. По графикама и баналним стиховима на маргинама је позната и читава едиција Head First (http://shop.oreilly.com/category/series/head-first.do) која свој концепт базира на непрестаном понављању у различитој форми: текст, упадљива графика и баналне досетке и стихови, јер верују да се различитим типовима стимулације активирају различити делови мозга и информација трајније запамти. Тако да овај метод не бих баш тако брзо одбацивао.
-
За онај критиковани уџбеник из хемије у „Блицу“, чије лекције ни мајка јадног ученика није могла да схвати па је морала да плати приватног наставника, управо јавише на РТС2 да је прошлогодишњи добитник награде „најбољи европски уџбеник“ на сајму књига у Франкфурту.
-
Па не плаћају се приватни наставници само ако се не може схватити уџбеник.
-
Dodala bih samo da ni udžbenik ne bi morao biti loš ako ga jedna žena nije razumela. Postoje neki drugi parametri koji jedan udžbenik čine dobrim.
-
Није уџбеник био „лош“ зато што га једна особа није разумела, био је лош јер је Блиц покренуо хајку како је лош, одабрао је једну лекцију којој се наругао и као илустрацију (а што сам саркастично поменуо) навео мајку која толико није могла да разуме лекцију о молу, да је сиротом детету морала да плати приватног наставника. Расправа о тој спорној лекцији и песмици која је прати, пренела се и овде на форум, да се и овде доводило у питање да ли деци уопште треба давати да уче дефиниције и да ли је она песмица умесна.
-
Ne znam na osnovu čega je udžbenik dobio nagradu, ali to ne menja na činjenici da je ona pesmica idiotska.
-
Ма да, уместо да о Авогадровом броју, тој неисцрпној уметничкој инспирацији, напишу неку поему у равни српских песника, они набацали неке баналне риме под набојем еснафског хумора. :)
-
Šta zezaš. :) Prosto nisu trebali da se glupiraju sa bilo kakvim pesmama, jer niti šta može tako da se objasni, niti će se dopasti deci na taj način.
-
Синоћ су говорили да је читав уџбеник уређен на тај начин. Свака лекција започиње илустрацијама или стрипом, где су главни јунаци чланови четворочлане породице који се први пут сусрећу са појмовима који ће се обрађивати у лекцији. Претпостављам да то није ништа радикално ново, у моје време су били осмишљени антропоморфни реторта и пламен, као водичи кроз градиво, који су се глупирали на маргинама уз сваку лекцију. Синоћна емисија није била посвећена награди коју је уџбеник добио, него причи о квалитету самог уџбеника који је у нашој јавности био високо оцењен, а та награда из Франкфурта је наведена узгред, у контексту умереног бусања у прса.
http://www.schoolbookawards.org/files/c3_2.pdf
-
Meni je to super ideja za decu. Nisam videla udzbenik, ali mislim da gradivo ne treba da bude smrtno dosadno da bi se shvatalo ozbiljno. Glupiranje je najbolji nacin da se nesto nauci, jer ce se svako (ne samo deca) radije secati trenutka kad su se za<bavljali nego kad su se smrtno dosadjivali.
PS: Upravo trazim neke video lekcije za moje ucenike od 16-17 godina koje bi im sluzile za vezbu slusanja i razumevanja (Listening&Comprehension). Prvo sto mi je palo a pamet svakako nije Sekspir, nego npr. Friends il neka druga supljoglava serija koja ce biti interesantna toj dobi…
-
Pa realno, veliko je pitanje ko daje tu nagradu. Ima tih nagrada za svašta-nešto koje daje kojeko.
S druge strane, vrlo je realno da udžbenik zadovoljava neke, recimo visoke, evropske standarde, tipa: koncizno objašnjeno, pristup po nivoima… puno kvalitetnih ilustracija, kvalitet hartije… Neki parametri moraju da postoje.
-
Ја нисам сигуран да је ова песма чак и забавна особи која учи шта је Авогадров број. Можда у трећем разреду.
-
Да је могуће на српском језику написати забавну песму о Авогадровом броју, била би хит по дискотекама још пре 20 година.
-
Па не мора да буде хит по дискотекама, али може да буде урађена (песма или шта год) у складу с интересовањима и менталитетом читалаца.
-
Да је могуће на српском језику написати забавну песму о Авогадровом броју, била би хит по дискотекама још пре 20 година.
Нисам се скоро овако насмејао. [lol] [pljes]
-
A je li u redu što reklamiraju Facebook u tom PDF-u?
-
Има она „не може се свијету угодити“.
-
[узгред, зато су ми и „докази“ теорема били нешто најидиотскије: ако израз важи за број n, па за n + 1, „доказали“ смо израз [lol]]
Hm, to se zove matematička indukcija (1. dokažemo da tvrdnja važi za broj 1, 2. pretpostavimo da važi za n, i na osnovu te pretpostavke dokažemo da mora važiti za n + 1 — onda tvrdnja važi za svaki prirodan broj) i zapravo je sasvim ozbiljan i ispravan matematički aparat, vrlo često korišćen u svim oblastima matematike, ali je sasvim moguće da nastavnici nisu razumeli indukciju i ne umeju da takve dokaze predstave kako treba.
-
Јасна ми је индукција и знам да је широко примењена у математици, само ми је с логичке стране, да тако кажем, шупља.
-
Naprotiv, indukcija je genijalan i formalnologički potpuno ispravan način dokazivanja matematičkih tvrđenja. :)
Uporedi sa silogizmom,
A
A => B
—————
B
Rečima, ako je tačno A, i tačna je implikacija A => B, onda mora biti tačno i B (jer je, po definiciji, implikacija netačna ako je antecedent tačan a konsekvent netačan, te bi to bila kontradikcija sa stavom da je implikacija A => B tačna).
U našem slučaju, ako je S tvrdnja, onda je A — S(1), a umesto A => B, imamo mnogo opštiju implikaciju S(n) => S(n + 1), koja je tačna za proizvoljan broj n. Što će reći, da je tačno i S(1) => S(2) i S(2) => S(3) i S(1003) => S(1004) itd., i na taj način imamo beskonačan niz implikacija:
S(1)
S(1) => S(2)
—————
S(2)
S(2)
S(2) => S(3)
—————
S(3)
…
S(1003)
S(1003) => S(1004)
—————
S(1004)
…
i tako do u beskonačnost, dakle, tvrdnja važi za svaki prirodan broj.
Odosmo sad debelo u off, nego mi je promaklo u prvom čitanju, a sad sam slučajno video, pa sam se nadovezao…
-
Доказивање математичком индукцијом је једна толико доказана и проучена ствар да можемо само разговарати о степену сопственог разумевања њеног функционисања, а не логичности.
-
A je li u redu što reklamiraju Facebook u tom PDF-u?
Kom PDF?
Men’ se čini da je ova tema malo odlutala… Poslednjih nekoliko postova niš’ ne razumem o čemu pričate… :gica:
-
http://www.schoolbookawards.org/files/c3_2.pdf
(Samo, moraćeš da klikneš.)
-
Eto, ucinih taj napor i kliknuh! :gica:
Knjiga je sjajna! Ovako izgledaju svi udzbenici ovde, za sve predmete, i to odavno. Slazem se za FB. Bas i nije bilo preko spominjanje. Ali, cinjenica je da danas nema tinejdzera koji nema FB i FB je jedan od osnovnih metoda komunicacije…
-
Јасна ми је индукција и знам да је широко примењена у математици, само ми је с логичке стране, да тако кажем, шупља.
Da se i ja sada nadovežem, kad već nisam bio tu u vreme dok je tema bila aktuelna. :) Uglavnom, Šomi, indukciju intuitivno zamisli ovako: imaš mnogo domina koje su naređane jedna iza druge. Zamisli da si ustanovio kako je razmak između svake domine i one iza nje dovoljno mali, tj. manji od dužine jedne domine (ovim je obezbeđeno da, ukoliko jedna domina padne, onda će pasti i ona iza nje). Nakon što si ovo ustanovio, ti srušiš prvu dominu u celom tom nizu. Da li je s logičke strane šuplje tvrditi da će sve domine u nizu popadati?