Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Транскрипција => : J o e 29. 09. 2014. у 19.23
-
Имате ли објашњење зашто је код Прћића
Cuomo /kuОmo/ Kuomo
ако је оригинални изговор [ˈkwəʊm əʊ ǁ ˈkwoʊm oʊ], према ЛПД-у?
У питању је презиме италијанског порекла, које би требало да спада у ово:
Nema stoga opravdanja da se pomenuta prezimena kod nas adaptiraju prema prvobitnom nemačkom, francuskom i italijanskom izgovoru, izvedenom na osnovu pisanog oblika, jer se ne radi o nemačkom, francuskom i italijanskom imenu, već o engleskim imenima stranog porekla…
Не би ли требало Кво(у)мо?
-
Ja ne vidim razlog za odstupanje od citiranog. Najverovatnije mi je da je prosto previd.
-
И мени. Значи, Квомо?
-
Nisam baš siguran da je previd (ali ne tvrdim ni da nije, sad ću objasniti).
Naime, problem s Prćićevim tabelama leži u tome što on u njima nije naveo sva pravila koja je koncipirao — već samo osnovna, a štošta je implicitno podrazumevao a nigde nije eksplicitno naveo (ova informacija, parafrazirana, potiče lično od njega, iz jedne privatne prepiske). Otuda ja sasvim mogu zamisliti da se u ovoj situaciji prosto /w/ transkribuje kao u, prema pismu, mada ne bih mogao precizno da definišem kada se tako postupa. (Ali ako bih već morao da nagađam na osnovu primera iz rečnika, čak bi rekao da je pravilo da se izgovorno /w/ predstavljeno slovom u prenosi kao u, sem u sklopovima tipa qu- i gu-.)
-
Ja sam pokušao da se setim još nekog imena koje bi zadovoljavalo te uslove, da vidim da nije i tamo prenesno sa ’u’, ali nisam uspeo. Na koje si primere mislio?
-
Meni je pao na pamet Cuerden (http://en.wikipedia.org/wiki/Cuerden), ali izgleda da se ne izgovara /’kwɛədn/ kao što sam mislio, nego /’kjuədɨn/. Stativa.
-
CPD од имена на /kw-/ мимо графије <qu> даје само Qantas (http://en.wikipedia.org/wiki/Qantas) и Cuisinart (http://en.wikipedia.org/wiki/Cuisinart). Куантас, Куизинарт?
С друге стране, шта бисмо радили ако би се неки часопис звао Choirboy?
-
Kvajerboj?
-
Ja sam pokušao da se setim još nekog imena koje bi zadovoljavalo te uslove, da vidim da nije i tamo prenesno sa ’u’, ali nisam uspeo. Na koje si primere mislio?
Pre dosta godina sam izvukao neki ovakav zaključak (vrlo labavo formulisan): u slučaju kada se data reč može transkribovati na više načina koji ostavljaju međusobno isti ili vrlo sličan akustički utisak, bira se ona transkripcija koja što manje izobličuje izvornu grafiju. Doduše, nisam nikad vadio iz rečnika spisak primera koji ovo potkrepljuju (ili ne potkrepljuju), samo se sećam utiska koji mi je ostao.
U konkretnom slučaju, razlika u izgovoru između Kvomo i Kuomo (ukoliko se izgovara kao dvosložna a ne trosložna reč) praktično je nepostojeća, pa sam zato rekao da možda i nije greška što se u rečniku daje transkripcija Kuomo (koja je bliža izvornoj grafiji).
CPD од имена на /kw-/ мимо графије <qu> даје само Qantas (http://en.wikipedia.org/wiki/Qantas) и Cuisinart (http://en.wikipedia.org/wiki/Cuisinart). Куантас, Куизинарт?
С друге стране, шта бисмо радили ако би се неки часопис звао Choirboy?
Lično bih napisao Kvantas, Kuizinart i Kvajerboj („lično“ ne u smislu kako se meni najviše sviđa, nego u smislu šta mi je najverovatnije da predviđaju eksplicitna plus implicitna pravila).
-
Али не може се у српском прописати двосложно читање речи Куомо!
Мислим да Прћић такве детаље треба и да експлицира. Што не напише чланак о томе или не објави ново издање транскрипционог речника? С каквом вероватноћом и прецизношћу неком лаику могу да причам о транскрипцијама којих нема у табелама? Зашто бисмо, уосталом, овде морали да се бавимо херменеутиком уместо да кажемо: страна та и та?
-
Али не може се у српском прописати двосложно читање речи Куомо!
Ne može, ali može da se kaže „čitaš s vrlo kratkim U i akcentom na prvom O“; na taj način akustički utisak je izrazito sličan izgovoru dvosložne reči Kvomo. (A pritom se ni jedno ni drugo ne poklapa sasvim s izvornim, engleskim izgovorom — no čak bih rekao da su dve pominjane varijante približno podjednako udaljene od izvornog izgovora, samo na različitim stranama.)
Мислим да Прћић такве детаље треба и да експлицира. Што не напише чланак о томе или не објави ново издање транскрипционог речника?
E, to moraš njega pitati. :) Inače se, naravno, skroz slažem s tobom da bi bilo neuporedivo bolje kad bismo imali sve lepo eksplicirano — ali pri trenutnom stanju stvari hermenautika je, nažalost, jedino što nam preostaje.
-
Ne može, ali može da se kaže „čitaš s vrlo kratkim U i akcentom na prvom O“; na taj način akustički utisak je izrazito sličan izgovoru dvosložne reči Kvomo.
Чекај, пише ли то негде баш тако Прћић? Колико знам, нема он шта да се бави акустиком, него прилагођавањем српском фонолошком систему, у ком нема „врло“ кратког у.
-
Ne piše, ali sličnih potvrđenih primera (gde se jedan izvorni slog zamenjuje sa više slogova prilikom transkripcije) ima koliko hoćeš — jasno je da Prćiću očuvanje izvornog broja slogova nije visoko na listi prioriteta prilikom transkripcije — pa ne znam što ti je to toliko neverovatno. Recimo, uzmi bilo koji primer u kom se /oʊ/ transkribuje sa ou. Ako smatraš da sam ja previše slobodnim rečima rekao „čitaš s vrlo kratkim U“, ti formuliši kakav god smatraš prikladnim opis kako na srpskom treba čitati /oʊ/ transkribovano sa ou (lično smatram da tu definitivno nije predviđeno u izgovoru praviti neku jasnu granicu između slogova — ali čak ni to nije bitno, opiši za sebe kako god smatraš da oslikava realno stanje stvari) — i kada dođeš do zadovoljavajućeg opisa, e isto tako se čita i Kuomo. To je sve što sam pokušavao da kažem.