Српски језички атеље
Српски језички атеље => Језик је огледало душе => : Зоран Ђорђевић 13. 11. 2014. у 21.34
-
>> Izdvojeno:
Када чујем реч "пеликан", одмах помислим на гумицу, а одмах затим и на мастило. Код припадника млађе гарде вероватно није тако.
А ја на пенкало. Још једна ствар која је добила име по свом проналазачу (http://sr.wikipedia.org/sr/Eduard_Slavoljub_Penkala).
Ја сам од оних који су у школи писали пером и мастилом, па кад сам за неки рођендан добио пенкало (http://sr.wikipedia.org/wiki/Пенкало)нисам се годинама одвајао од њега.
-
Zorane, PEROM? Onim perom kojim je pisao Vuk Karadžić? Ma niste vi baš toliko vremešni…
-
Ма није ТИМ пером, него оним неорганског порекла. ;)
Забуну код неупућених може да изазове и овакав податак:
a 1927. godine za francusku filijalu Vatermana, Franse Pero patentira stakleni rezervoar, koji kasnije biva opšte prihvaćen
http://www.kolekcionari.rs/kolekcionarstvo/tekstovi/pri%C4%8Da-o-naliv-peru
Заинтригиран, потражим по нету, па закључим: тешко да се господин Перо звао "Франсе", биће да је то побркано са називом државе у којој се налазила филијала фабрике "Waterman". Занимљива је коинциденција то са пером и господином Пероом, о којем сам успео само да ишчепркам податак о презимену, пошто претпостављам да оно "М." на почетку представља ознаку за "Monsieur" (господин):
Introduction of the ink cartridge in glass by M.PERRAUD, searcher at JIF-WATERMAN.
http://www.waterman.com/en/content/9-the-heritage
Monsieur Perraud, a research worker for JIF-WATERMAN, invents the ink cartidge
https://secure.newellrubbermaid.com/sanford/consumer/waterman/history/timeLine.jhtml
-
Sad ste me zbunili. Zar nije naliv-pero ili samo pero isto što I penkalo?
-
Пенкало или налив-перо су исто. Они се напуни мастилом, па може њиме да се пише док се мастило не потроши. Модернији су, отменији и претеча су данашње хемијске оловке.
Обично перо је слично, али нема резервоар за пуњење, него мора да се носи са мастионицом и сваки час да се умаче.
Успео сам да нађем и слике:
-
Aaaa… ja sam potpuno zaboravila na to pero koje se umače u mastilo. Mi dmo time samo crtali.
-
I mi smo imali poletnog nastavnika likovnog pa smo pošteno odrađivali sve nastavne jedinice uključujući crtanje perom i tušem… Najzabavnije je bilo kapnuti tuš pa duvati cevčicom da se dobiju fini oblici, naročito ako neko ima sreće da mu umetničku dušu ne prate trapave ruke — meni je pola crnog tuša završilo na narandžastom tepihu. :blush:
-
Такође. Морали смо да научимо слова црквенословенског и да их исписујемо пером. Било је занимљиво. [da]
(http://festival-bg.com/media/ckuploads/images/624-400-pero-mastilo-znanie-svityk-pisane-buditeli.jpg)
-
Пенкало или налив-перо су исто. Они се напуни мастилом, па може њиме да се пише док се мастило не потроши. Модернији су, отменији и претеча су данашње хемијске оловке.
Ови нови клинци не знају ни шта је то.
Нисам сигуран, али ми се чини да се и данас важни међународни уговори потписују налив-пером.
-
Aaaa… ja sam potpuno zaboravila na to pero koje se umače u mastilo. Mi dmo time samo crtali.
Ми смо тиме писали. Имали смо и предмет "Лепо писање" — коса танка, усправна дебела. Постојале су и специјалне свеске за лепо писање, сличне данашњим свескама на линије. На почетку реда већ је било одштампано слово, стандардног облика, па га је само требало преписивати до краја реда.
Кутија у којој се носило држање и перца звала се перница. Сад футролу за прибор за писање зову, немам појма зашто, ператоница.
-
Ja sam peratonica čuo samo od srednjoškolske profesorke nemačkog, koja je imala preko pedeset godina i bila rodom iz Vojvodine.
-
U Novom Sadu kažu peratonica, a tako i moja supruga iz Smedereva, pa sam usamljen sa svojim pernica. To peratonica mi i dalje para uši — tu se drže peratoni, šta li?
-
У животу нисам чуо ператоница. У Зрењанину и околини је перница.
И тек сад када је Зоран поменуо да су се некад у њој носила пера, постаде ми јасно зашто се уопште тако зове. (http://oi57.tinypic.com/30xbuhe.jpg)
-
Svašta cu ja saznati na ovom forumu. Rančere, ti si podosta mlađi od mene, kakav sad krasnopis? U kakvu si ti školu išao? :-[ Zorane, o mi smo tako ucili pisana slova doduše nismo pisali perom nego obicnom olovkom, i imali smo sveske na male i velike linije gde je mala bila za mala slova a velika slova su se pisala preko velike i male. I ja sam nosila olovke u pernici a ta peratonica ne znam šta je i prvi put čujem za tu reč.
-
Краснопис је други назив за лепо писање. Мало је старији.
Калиграфија је већ нешто друго. Лепа вештина, која се граничи са уметношћу
Некада се у школама држало до лепог рукописа. Пре него што су писаће машине почеле масовно да се користе чиновници су пером и мастилом попуњавали важне документе — крштенице, венчанице… И данас се дипломе, повеље и слично попуњавају руком, па није свеједно каквим рукописом.
А апропо ператонице, нашао сам и ово: http://www.alf.rs/rs/bc7dc2a7fbfa120b9a13844b6e6b6c4f/grupa-proizvoda/12/peratonice.html
-
Кутија у којој се носило држање и перца звала се перница. Сад футролу за прибор за писање зову, немам појма зашто, ператоница.
То је, заправо,држаЉе (средњи род), односно држаЉа (женски род).
Млади Слепчевић седи у својој соби и баш се озбиљно дао у мисли. Косу је ђенијално растурио, а за ушима има држаље и перо.
http://sr.wikisource.org/sr/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD_%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3_%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B3_%D0%A1%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0
-
То је, заправо, држаЉе (средњи род), односно држаЉа (женски род).
У праву си, иако пазим да исправим све грешке нека се ипак провуче. Хвала ти.
Апропо оног линка сетио сам се приче да је Јесењин своју последњу песму написао умачући перо у сопствену крв.
-
Бруни, то се код нас радило у седмом-осмом разреду основне школе, и сигурно је било у оквиру наставне јединице, као што рече Дацко, тј. није наставница ништа на своју руку радила. Сећам се и да ми је другарица помињала да је на првој години факултета за туризам (мислим) имала баш предмет Лепо писање.
И ја први пут чујем за ператоницу, користим искључиво футрола, иако овде из неког разлога преовлађује фотрола. Реч перница ми је одувек звучала смешно.
-
Апропо оног линка сетио сам се приче да је Јесењин своју последњу песму написао умачући перо у сопствену крв.
Да. Питао сам се као дечарац шта је дивит, из стиха "он узима дивит и артију". Досећао сам се да је то нешто као мастило, па сам тек касније сазнао да је то кутија у којој су заједно перница и мастионица.
А мотив писања властитом крвљу (и печаћења писма крвљу) имамо у нашим народним епским песмама:
Па у лице пером ударио,
Од образа крви наточио,
С крви њему књигу запечати
http://www.umotvorine.net/sr/articles/details/117/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE+%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B+%D0%B8+%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B0+%D1%9F%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB
Скочи млада на ноге лагане,
Пак довати перо и хартију,
У лице је пером ударила,
Од образа крви отворила,
Марку ситну књигу написала
http://sr.wikisource.org/sr/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%B8_%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D0%BD
297. Неће цура беза ни јаглука,
298. Но извади калем и артију,
299. У образ је пером ударила,
300. Од образа крви наточила,
301. С крвљу брацу по артији пише
http://guslarskepesme.com/component/option,com_mtree/task,viewlink/link_id,3604/Itemid,99999999/
Наведени мотив постоји у још једној познатој песми, али никако не могу да се сетим у којој…
-
Нађох! Реч је о песми МИЛОШ У ЛАТИНИМА.
Милош сједе ситну књигу писат’
Своме тасту Српском кнез-Лазару,
Не пише је, чим се књиге пишу,
Већ је пише крви од образа
http://sr.wikisource.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88_%D1%83_%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0
-
Бруни, то се код нас радило у седмом-осмом разреду основне школе, и сигурно је било у оквиру наставне јединице, као што рече Дацко, тј. није наставница ништа на своју руку радила. Сећам се и да ми је другарица помињала да је на првој години факултета за туризам (мислим) имала баш предмет Лепо писање.
Lepo pisanje ili krasnopis, da, ali staroslovenska slova… To ja nisam radila, niti je verujem ni Zoranova generaciija radila.
To za Fakultet za turizam mi je isto sumnjivo. Sta ce to njima? Ili se mozda radi o lepom izrazavanju, ne krasnopisu?
-
Немам појма, ваљда да савладамо лепо писање са све украсима, серифима, а за то је погодан старословенски. :D Што се тиче туризма, и ја сам се чудио испрва, али то им је био изборни предмет. [pardon]
-
Baš maločas Mlađa sa radija B92 izjavi:
Ja sam ga [Cipelića] imao na peratonici, koju svi van Novog Sada zovu pernica.
-
U Novom Sadu kažu peratonica, a tako i moja supruga iz Smedereva, pa sam usamljen sa svojim pernica. To peratonica mi i dalje para uši — tu se drže peratoni, šta li?
Ne smem skoro nigde da se izjašnjavam po ovom pitanju, jer skoro svi profesori srpskog jezika u mojoj okolini kažu peratonica. Jedna jedina (završila jezički smer) je rekla da ta reč ne postoji u rečniku.
-
Тај назив форсирају трговци, иако не асоцира ни на шта.
http://www.alf.rs/rs/bc7dc2a7fbfa120b9a13844b6e6b6c4f/grupa-proizvoda/12/peratonice.html
-
Očito ga ne forsiraju samo trgovci, nego je u dosta širokoj upotrebi u svakodnevnom govoru. Kao deklarisani deskriptivista ja svakako neću da ga proganjam iz javne upotrebe. Jedino što mogu da konstatujem je da nije dobro skovan, da mi se ne dopada i da ne želim da ga koristim.
-
Први пут сам сад чуо за ператоницу, тако да ниси усамљен у своме перница, Дујо. Никако ми није јасно одакле ту формант -ат(о)-, поготово творбено. Смерница — смератоница??
-
Pa to je po onom tvorbenom obrascu iz nanogice ili nanogvice — uzmi osnovu, tj. koren, jedninu ili množinu po slobodnom nahođenju (ovde pera), i na njega nalepi prvi sufiks(oid) koji ti padne na pamet (ovde -onica). Ako ti se rezultat (peraonica) iz nekog razloga ne dopadne (ovde zbog sličnosti s perionicom), prepodesi po želji. [kuku] Što bi rekao Momo Kapor, -t- se totuje.
-
Očito ga ne forsiraju samo trgovci, nego je u dosta širokoj upotrebi u svakodnevnom govoru. Kao deklarisani deskriptivista ja svakako neću da ga proganjam iz javne upotrebe. Jedino što mogu da konstatujem je da nije dobro skovan, da mi se ne dopada i da ne želim da ga koristim.
Зато и јесте у свакодневном говору што се продаје под тим називом. Пред почетак сваке школске године, већ од половине августа, иду агресивне рекламе за школски прибор, и тамо увек и само ператоница.
Кад неко не зна за облик перница, а незамисливо му је да се некад писало пером и мастилом, онда прихвата оно што му се нуди.
-
To je neka novotarija i to vrlo skorog datuma. Do 2000. tj. dok nisam otisla, svi su koristili izraz ili pernica, ili futrola za olovke. I da napomenem, nikad taj naziv nisam ni povezivala s perima. Jednostavno sam ga uzimala tako, zdravo za gotovo. [neznam]
-
NIje novotarija, pre je lokalizam. U Novom Sadu i okolini lokalci samo za tu reč i znaju.
-
Јој, ја морам нешто да прокоментаришем. Што мене нервирају ти новосадски локализми! [lol] Сви одреда! Очекивао би човек да не буде тако, с обзиром на географску близину и идентичан локални менталитет, али колико су ми београдски или нпр. нишки (кад успем да чујем који) врхунски, толико су ми њихови пре за набијање кесе преко главе него за изговарање у јавности. Уопште ме и не чуди да су те „ператонице“ баш тамо настале. [lol]
Да не замере Новосађани, али нисам могао да издржим! :)
-
Браво, Бели. Потписујем. Ја сам се још у оној теми с предаваоном жалио када сам Вука увредио. :D
-
Јој, ја морам нешто да прокоментаришем. Што мене нервирају ти новосадски локализми! [lol] Сви одреда! Очекивао би човек да не буде тако, с обзиром на географску близину и идентичан локални менталитет, али колико су ми београдски или нпр. нишки (кад успем да чујем који) врхунски, толико су ми њихови пре за набијање кесе преко главе него за изговарање у јавности. Уопште ме и не чуди да су те „ператонице“ баш тамо настале. [lol]
Да не замере Новосађани, али нисам могао да издржим! :)
Дај нам још примера! [da]
-
Kraća varijanta:
http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Gari-novosadski-zargon-No-1.html
Duža varijanta (uključujući i komentare):
http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Sta-je-novosadski.html
-
Апропо новосадских жаргонизама.
Воздра је, чини ми се, и сарајевски фазон.
Луцпрда сам чуо у околини Зрењанина пре 50 година.
Пајтос, од мађарског појташ, што значи друг, био је део и београдског жаргона.