Српски језички атеље
Српски језички атеље => Граматика => Прозодија => : nemanja 7. 01. 2015. у 13.10
-
Pozdrav.
Da li postoji neko pravilo, tj. kako da znam kada aorist u 1, 2. ili 3. licu jednine ima postakcenatsku dužinu?
Recimo, barem tako piše u ’’žutoj’’ gramatici, glagoli òrati i písati pripadaju II glagolskoj vrsti, međutim, prvi glagol ima postakcenatske dužine za 2. i 3. l. jd. (òrah,ȍrā,ȍrā), dok glagoli písati nema (písah, písa, písa). Zašto?
Slično je sa VI glagolskom vrstom – nòsiti (nòsih, nòsī, nòsī) i vȉdeti (vȉdeh, vȉde, vȉde), mada nisam potpuno siguran jer 2. i 3. l. jd. glagola vȉdeti nije akcentovano.
Što se tiče VII glagoske vrste (primer je glagol dr̀žati), tu sva lica jednine imaju dužinu (dr̀žāh, dr̀žā, dr̀žā). Da li to važi za s v e glagole VII vrste?
-
Malo se o tome pričalo ovde:
http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=2045.msg21015;topicseen#msg21015
Sve u svemu, ja te dužine uopšte nemam niti ih osećam. [pardon]
-
Ако заиста тако стоји за држати, то је грешка. Могуће је или др̀жа или др̏жа̄.
Сва лица осим 2. и 3. једнине увек имају акценат инфинитива у аористу (дужине ће бити онда од основе, а не од аориста: по̀че̄х, у̀мре̄смо, за̀кле̄ше се). 2. пак и 3. лице код глагола којима се аористна основа завршава на -а, -и, -у имају дужину само ако је испред њих силазни акценат: то су сви који иначе имају силазни (пли̏ва̄, си̏лӣ, бри̏нӯ) и они који узлазни претварају у силазни, било без померања места акцента, било с померањем (за̏држа̄, по̏корӣ; по̏гледа̄, у̏снӣ, за̏бринӯ, ). Они који се завршавају на -е имају дужину само ако је имају у основи, без обзира на све остало (ви̏де, са̏мле; по̏че̄). Све исто важи и ако су слогови дуги, само што се увек преносе у виду краткосилазног.
Правила када у 2. и 3. л. узлазни акценат основе остаје на претпоследњем слогу а када се преноси (др̀жа/др̏жа̄, придр̀жа/при̏држа̄, ка́за/ка̑за̄, пока́за/по̏ка̄за̄), нешто су компликованија и данас измењена у односу на оно што стоји у граматичкој литератури.
-
Hmmm, evo probao sam od svake vrste da poneki glagol da promenim u aoristu, ako možeš da proveriš, bilo bi odlično. Hvala u svakom slučaju na iscrpnom objašnjenju. :like:
SEĆI (sȅkoh, sȇče)
NASLAGATI (naslа́gah; naslа́ga ili nȁslаgа̄ ili nȁslа̄gа̄ ?)
OTKINUTI (о̀tkinuh; ȍtkinū)
TROVATI (tròvah, trȍvа̄ )
RAZUMETI (razùmeh, razùme)
KOSITI (kòsih, kȍsī)
CRVENETI (crvѐneh, crvѐne)
ODRŽATI (odr̀žah, ȍdržā)
IZUMRETI (izùmreh, ȉzumrē)
Sad ću opet da smaram. :hehe: Da li postoji pravilo kada uzlazni akcenat iz 1. l. jd. prelazi u silazni u 2. i 3. l. jd?
-
Нема на чему.
SEĆI (sȅkoh, sȇče) Ово се̑че је изузетак од свих системских правила, јер узима акценат презента.
NASLAGATI (naslа́gah; naslа́ga ili nȁslаgа̄ ili nȁslа̄gа̄ ?) на̏сла̄га̄
OTKINUTI (о̀tkinuh; ȍtkinū) :check:
TROVATI (tròvah, trȍvа̄ ) тро̀ва/тро̏ва̄
RAZUMETI (razùmeh, razùme) ра̏зуме/разу̀ме
KOSITI (kòsih, kȍsī) ко̏сӣ/ко̀си
CRVENETI (crvѐneh, crvѐne) црвѐне/цр̏вене
ODRŽATI (odr̀žah, ȍdržā) о̏држа̄/одр̀жа
IZUMRETI (izùmreh, ȉzumrē) :check:
Иако, као што видиш, постоји велики број дублета, од којих је један чешћи, могло би се уопштити да облици без префикса и уопште двосложни облици аориста те́же̄ да чувају акценат инфинитивне основе у свим лицима, док они с префиксом или вишесложни (3+) теже да превуку краткосилазни на први слог.
Више о свему томе имаш код Стевановића (О данашњем акценту аориста).
-
Ja, izgleda, zaboravio da se zahvalim. :blush:
Hvala!
-
Preporučio si poruku, to se isto računa kao "hvala" ;)