Српски језички атеље
Српски језички атеље => Граматика => Прозодија => : karloružni 14. 03. 2015. у 13.06
-
Kod nekih trpnih glagolskih prideva na -en muški oblik jednine i ostali (duži) oblici nose akcenat na različitim slogovima (kao i neki obični pridevi poput zelen, crven). Na primer: provèden→provedèna (-o, -i), pèčen→pečèna (-o, -i). Da li to važi za sve glagole sa infinitivom na -sti i -ći (kao što su provèsti, pèći) i da li to važi samo za neodređeni vid, tako da određeni oblici opet nose akcenat na prethodnom slogu (npr. "provèdeni dani")?
-
Тако је. Важи чак и за оне са дугоузлазним (повући, истрести, порасти…). У ту групу спадају и глаголи на сугласник, типа појести, исећи, као и они без тематског вокала, чути, излити, умити.
-
Baš sam hteo da otvorim ovu temu, ali Karlo me preteče, a nisam znao ni kako bih formulisao pitanje. Samo ću konstatovati kako se u Srbiji veoma često čuju oblici ženskog, srednjeg roda i množine sa "neprenesenim" akcentom (prenèseni, isèčeni, izlìveni itd.) i rekao bih da su čak i češći od standardnih, vukovskih (& mojih), te da sam ih čuo čak i kod spikera RTS (nemam dokaz, nažalost).
-
Donedavno je u vezi s takvim pitanjima Pravopisni rečnik na http://www.srpskijezik.com/ bio od velike pomoći. Međutim, sad traže 25 € godišnje, što je u mojim očima preterano.
hjp ne navodi sve relevantne oblike, u ovom slučaju samo muški neodređeni, pa nije jasan akcenat ostalih: http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=eV9jXRI%3D
A ni Klajn u svojoj gramatici ništa ne piše o tome. Kupio sam Prozodiju reči i rečenice u srpskohrvatskom jeziku od Pavla Ivića - samo ta knjga sa priručnikom kakav je meni potreban nema veze.
Модератор: Ажурирана адреса.
-
Јеси ли читао Стевановића (Савремени српскохрватски језик I, Књига о акценту књижевног језика)?
-
Nisam. Odmah ću da pogledam o čemu se radi. Hvala na savetu, Joe!
-
Тако је. Важи чак и за оне са дугоузлазним (повући, истрести, порасти…). У ту групу спадају и глаголи на сугласник, типа појести, исећи, као и они без тематског вокала, чути, излити, умити.
Hmm… [neznam]
Kod Stevanovića piše trésti, trésen, trésena (str. 330), prȅsti, prȅden, prȅdena (str. 358) i obúći, obúčen, obúčena (str. 359).
-
Али зато у КОА даје пре̏ден-пре̏дена и прѐден-предѐна (стр. 68, 154–155), обу́чен-обу́чена и обучѐна (156). (РСАНУ даје и обу̀чен, чега код Стев. нема експлицитно.)
Моја је грешка порасти, које нема трпни придев.
-
Акценат инфинитивне основе је, наравно, ту изворнији, али се тип пѐчен-печѐна проширио.
-
Али зато у КОА даје пре̏ден-пре̏дена и прѐден-предѐна (стр. 68, 154–155), обу́чен-обу́чена и обучѐна (156). (РСАНУ даје и обу̀чен, чега код Стев. нема експлицитно.)
Акценат инфинитивне основе је, наравно, ту изворнији, али се тип пѐчен-печѐна проширио.
Облике акцентовања обучѐна и печѐна увек сам доживљавао у смислу појачања израза, односно указивања да је узрочна радња произвела БАШ ТУ последицу, у виду извесне особине. За јабуку која је прошла "обраду рерне" увек ћу рећи пѐчена јабука, пошто ми резултат не изазива порив да посебно укажем на особину такве јабуке, али ћу зато увек нагласити овако: Ова кокошка (ћурка) је баш печѐна.
-
Tako je, upravo si opisao razliku između određenog (pèčenē) i neodređenog vida (pečène).
Dodao bih još i da se neodređeni vid ne koristi samo u predikativu, nego i u postpoziciji (jabuke [koje su] pečène u rerni).
-
Ako sam Stevanovića dobro razumeo (str. 360), kod ovih glagola (ako imaju prefiks) i radni pridevi se razlikuju po akcentu: ìspekao→ispèkla, pròveo→provèla, ògrebao→ogrèbla, òbukao→obùkla, ìstresao→istrèsla. Je li tako?
-
Да, само је све то дублетно, уз ѝспекла, про̀вела, о̀гребла. А обу́кла/о̀бӯкла, истре́сла/ѝстре̄сла има дуг слог основе.