Српски језички атеље
Српски језички атеље => Граматика => Синтакса => : Бруни 27. 03. 2015. у 23.03
-
" Roba mora imati deklaraciju koja sadrži podatke o zemlji proizvodnje, odnosno uvoza."
-Ovo je citat iz zakona a interesuje me kako to i shvatiti.Mora da ima oba podatka ili ovaj drugi ili prvi…
Što ono reče Zoran, advokati kad zamrse nema ko da odmrsi… Ni meni nije jasno. Čitam pet puta rečenicu i ne kapiram šta su hteli reći ovim "odnosno uvoza".
-
Па за један случај важи једно, за други друго. Односно није обично и.
-
Izvini, Joe, malo sam umorna ili sam jednostavno bespametna, ali ja i dalje ne razumem. Koja to dva slučaja? U rečenici se ne pominju nikakvi različiti slučaji, pretpostavlja se da se radi o uvoznoj robi, pa se dakle i traži zemlja porekla, tj. odakle se uvozi. BAŠ zato što "odnosno" nije obično "i", nije mi jasno.
-
Односно није обично и:
1) … о земљи порекла, односно (= и, те) увоза.
2) … о земљи порекла, односно (= то јест, или) увоза.
-
Izvinite al i ja i dalje ne kapiram. Razumem ja šta znači odnosno, zato mi i nije jasna rečenica. Zar zemlja porekla i zemlja uvoza nisu jedno te isto? Ako npr. X uvoznik uveze keks iz Holandije, zemlja porekla je Holandija, ali i zemlja uvoza, zar ne? Ili je zemlja uvoza Srbija? Ako je jedno te isto, ok. Ali mi se čini da nije. Ako nije, koje su to dve situacije na koje bi se odnosila zemlja porekla, odnosno uvoza? Drugim rečima koje su to situacije X kad ti treba zemlja porekla, i situacija Y kad ti treba zemlja uvoza?
Ne kapiram šta ta rečenica hoće da kaže, i verujem da isto pita i naš postavljač pitanja.
-
Може се увозити нека сировина или храна које нема у циљаној земљи, тамо паковати или препакивати и извозити даље, или она може бити главни састојак у производњи неког крајњег производа који се потом пласира на треће тржиште. Тада земља порекла и земља увоза нису исте. Нпр. нека земља увезе навелико српске малине, тамо их пакује у паковања за малопродају и пласира даље на оближња страна тржишта. У земљи увозници те ће малине носити ознаку о земљи порекла Србији те земљи увоза. Ово није ретка пракса.
-
Може се увозити нека сировина или храна које нема у циљаној земљи, тамо паковати или препакивати и извозити даље, или она може бити главни састојак у производњи неког крајњег производа који се потом пласира на треће тржиште. Тада земља порекла и земља увоза нису исте. Нпр. нека земља увезе навелико српске малине, тамо их пакује у паковања за малопродају и пласира даље на оближња страна тржишта. У земљи увозници те ће малине носити ознаку о земљи порекла Србији те земљи увоза. Ово није ретка пракса.
Шоми је у праву. То логично и произилази из наведене одредбе. Оставио бих, ипак оригинални израз "земља производње, односно увоза", не бих то преобликовао у порекло, иако је најчешће синоним (роба на коју се декларација односи не мора бити искључиво сировина или прехрамбени производ). Дакле, у некој држави се конкретни производ ствара, добија коначан облик, па у таквом облику стиже код нас директно, док у неким случајевима имамо "посредника" - државу која је односни производ увезла "у првој руци", па га затим пласира даље, зато што има посебан уговорни аранжман са земљом производње, или припада скупу држава обухваћених посебним споразумом у области економије и трговине. Нема ту жеље за лажним приказивањем туђег као свога - један од разлога може бити и располагање одговарајућим капацитетима за одговарајуће складиштење и чување карактеристика производа у продуженом трајању и адекватним условима, а понекад разлог лежи у развијенијој трговачкој, односно извозној мрежи за пласман прозвода.
-
Ok. Hvala na objašnjenjima, sad je daleko jasnije.
Dakle, ova rečenica znači da treba navesti i jedno i drugo, kad postoji. Drugim rečima, ako su zemlja porekla i zemlja uvoza iste, onda ta zemlja, ako su različite, onda i jedna i druga. Da li je to odgovor onda na pitanje u prvom postu?
(pređoh 10.000 postova! [skoki]
-
(pređoh 10.000 postova! [skoki]
[pljes]
-
Алал вера. [pljes]