Српски језички атеље
Српски језички атеље => Језик је огледало душе => : abzec001 29. 03. 2015. у 19.53
-
Често се срећемо са најразноврснијим страним презименима. Покаткад, из разоноде, покушам да понеко презиме дословно преведем, па то испадне и смешно. Питао сам се да ли би увођење такве рубрике било прикладно. Забавно сигурно би.
У оквиру ове теме или као подтема могла би да се нађу и српска презимена која не потичу од неког имена, већ су, променом старих, уобичајених, давана да би човек побегао од закона или крвне освете… Тамо где то није одмах видљиво, односно ако се ради о ређој, мање познатој речи, можда и "превести" и дати још понеко објашњење.
Презимена. Рецимо немачки фудбалски репрезентативац Schweinsteiger = свињогојац, одгајивач свиња или Свињаревић.
Играчи и функционери из немачког фудбала:
Seidermann = човек свиле, Свиларевић, Свилановић
Beiersdorfer = баварски сељак
Doll = лутка (као и у енглеском) или Луткић
Neuer = нови, новак или Новаковић
Sommer = лето, можда Летић
Италијанска презимена:
Tomba (Алберто) = гроб, Гробаров (као песник Јаков, Јаша), Гробаре(о)вић
Conte = гроф
Rosso/Rossi = црвен/црвени итд.
Има тога охохо. Нисам очекивао питање па нисам припремио примере, али доста таквих презимена има у сваком језику. Кад саберемо све језике које говоримо, а у сваком има преводљивих презимена, сакупило би се ту доста тога.
Требало би можда позвати форумаше да, осим нових презимена са преводом, дају још могућих превода презимена која је навео неко други - да се нађе најбољи.
Има доста таквих презимена која, преведена или малчице модификована, постоје и у српском.
Mod: Spajanje tri posta u jedan kako bi predlog teme i početni primer bili na jednom mestu i u prvom postu.
-
Мислим да презиме Оксенберг (рецимо Catherine Oxenberg (http://sr.wikipedia.org/wiki/Катарина_Оксенберг)) потиче од немачког Ochsenberg. Ochs је во, а Berg је брег, брдо, планина.
Отмено звучи све док ти не падне на памет да преведеш.
-
Мислим да презиме Оксенберг (рецимо Catherine Oxenberg (http://sr.wikipedia.org/wiki/Катарина_Оксенберг)) потиче од немачког Ochsenberg. Ochs је во, а Berg је брег, брдо, планина.
Отмено звучи све док ти не падне на памет да преведеш.
Oxen je na engleskom volovi. Ox = vo.
-
Da, ali -berg ne znači ništa.
Ovo je jevrejsko aškenasko prezime, dakle potiče od srednjovisokonemačkog, pa je iz jidiša adaptirano u engleski.
Maltene kad god u Americi vidite prezime koje zvuči nemački, to su potomci istočnoevropskih Jevreja.
-
Maltene kad god u Americi vidite prezime koje zvuči nemački, to su potomci istočnoevropskih Jevreja.
Што је врло плодан образац именовања холивудских филмских ликова, можда је још неко приметио. :)
Da, ali -berg ne znači ništa.
Сигурно? Можда је неки устаљени презименски наставак, као британско (изворно шкотско и ирско) M(a)c- (у значењу ’син’; условно није наставак, али небитно), скандинавско -son или наше -ић.
-
Hm, pa jesi imao sve do srednjoengleskog i tu berg, ali ja nisam mogao da se setim nijednog današnjeg baš engleskog prezimena ili toponima s tim.
EDIT: U slučaju da nije očigledno, slovensko breg vuče isti protoindoevropski koren: prasl. бергъ, protogermansko *bergaz, od PIE *bʰergʰ.
-
Ipak ih ima, mada ne previše: ::)
http://www.oxfordreference.com/search?source=%2F10.1093%2Facref%2F9780199609086.001.0001%2Facref-9780199609086&q=berg
-
Дебељак, Лисица, Гузина (један је некада био гувернер Народне банке), Бурмаз (српско и хрватско, албанског је корена и значи велики човек, велики мушкарац, јунак), Блануша, Кљутић, Злојутро, Кукољ, Кркљић, Китоњић, Клисура, Кожовић, Козић, Рачуница, Ракијаш, Рикало, Рупа, Рупар, Сикирица, Столица, Стрелица, Сукоњица, Сантрач (има више значења, нпр. врста ражња, карирано платно, део сукнарске ступе итд. По народним тумачењима значи и горњи део зиданог бунара), Торбица, Травица,Трескавица, Тојага итд.
За већи број презимена већ на први поглед се види о чему се ради, али нека су дата на основу старе или врло ретке речи. Можда не би било лоше да им се потражи значење.
Mod: Uklanjanje odgovora na obrisan post.
-
Maltene kad god u Americi vidite prezime koje zvuči nemački, to su potomci istočnoevropskih Jevreja.
Hmmm…
https://en.wikipedia.org/wiki/German_American
https://en.wikipedia.org/wiki/German_Texan
https://en.wikipedia.org/wiki/Pennsylvania_Dutch
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/44/Census-2000-Data-Top-US-Ancestries.jpg/426px-Census-2000-Data-Top-US-Ancestries.jpg)
-
Zato i rekoh maltene. ::) A ovi što su, između ostalog, German ancestryja obično nemaju prezime koje je baš očigledno nemačkog porekla.
-
Пример:
Дебељак, Лисица, Гузина (један је некада био гувернер Народне банке), Бурмаз (српско и хрватско, албанског је корена и значи велики човек, велики мушкарац, јунак), Блануша, Кљутић, Злојутро, Кукољ, Кркљић, Китоњић, Клисура, Кожовић, Козић, Рачуница, Ракијаш, Рикало, Рупа, Рупар, Сикирица, Столица, Стрелица, Сукоњица, Сантрач (има више значења, нпр. врста ражња, карирано платно, део сукнарске ступе итд. По народним тумачењима значи и горњи део зиданог бунара), Торбица, Травица,Трескавица, Тојага итд.
За већи број презимена већ на први поглед се види о чему се ради, али нека су дата на основу старе или врло ретке речи. Можда не би било лоше да им се потражи значење.
Када су својевремено аустроугарске власти пописивале становништво многи људи су као своје презиме пријављивали надимак који је та фамилија имала. Службеници су их тако записивали, па су остала и данас.
Има овде (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:318980-Smesna-hercegovacka-prezimena)цео чланак о томе.
-
Ево неколико немачких презимена, углавном само са преводом:
Rutschmann – клизач
Schmied – Koвач, Ковачевић
Reiter – јахач
Reinkind – чисто дете, евентуално чистунац
Gärtner – баштован, Баштовановић (наша доскорашња рукометашица)
Bahn – воз, Возаревић
Auerbach – Разливени поток
Bauer – сељак, земљорадник, пољопривредник
Artmann – уметник
Schlingmann – петља, Петљаревић
Feld – поље, Пољаревић
Neukirchen – нове цркве (новоцркванац)
Fahlgreen – светло, бледо зелени
Forstbauer – узгајивач шуме
Müller – млинар, Млинар(ев)ић
Allendorf - заједничко, опште, свако село
Lichtlein – светли лан
Jäger – ловац
Bäcker – пекар
Sprenger – рскалица, распрскивач, распршивач
Weinhold – држач, носач вина
Klein – мали (али не Синиша)
Schwartz – црни, Црнковић, Црнчевић
-
Meier — управник, настојник;
Brückner — мостаринар, чувар моста;
Stein — Камени;
Goldstein — златни камен
Goldschmied — златар
Goldfinger (http://www.justicenet.ca/professional/400/Brian-Goldfinger/) — Златопрсти.
Ротшилд — црвени штит.
Клајн, Курц, Ланг.
Mod: Spajanje tri posta s istom tematikom.
-
Zato i rekoh maltene. ::) A ovi što su, između ostalog, German ancestryja obično nemaju prezime koje je baš očigledno nemačkog porekla.
To jest, većina Aškenazi prezimena potiče iz Nemačke, tako da je ona tabela zapravo ok, zar ne?
Када су својевремено аустроугарске власти пописивале становништво многи људи су као своје презиме пријављивали надимак који је та фамилија имала. Службеници су их тако записивали, па су остала и данас.
Има овде (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:318980-Smesna-hercegovacka-prezimena)цео чланак о томе.
Verovatno ima nekih prezimena koja potiču i od ranije. U srednjem veku je bilo normalno da ljudi uzimaju kao prezimena svoje zanate, ne samo u Srbiji, nego u celoj Evropi. Odatle toliki Bejkeri, Bleksmitovi, i ostali u engleskom, ili Riter, Gartneri, Bekeri itd. u nemačkom.
S druge strane, čula sam da su hercegovačka prezimena nastala po nadimcima, koja su često vrlo slikovita, a ponekad uvredljiva) što je verovatno tačno (Zaklan, Gaće, Guzina, itd.).
U španskom postoje neka imena koja nama zvuče mnogo lepo a u suštini su mnogo smešna. Npr. ime Dolores, nama zvuči mnogo lepo, ali u suštini znači "bolna" "koja trpi bol". Sad, zamislite da ima prezime Barriga. Dolores de Barriga bi u suštini značilo Bolovi u stomaku. :D Onda imamo npr. Purificación nadimak Puri (pročišćenje), Humildad (skromnost), Perpetua (stalna), itd. Imali smo jednog klijenta koji se preziva Guarro - prasac, krme u originalnom značenju, a koristi se kao opšta imenica za ljude prljavih misli, ili oni koji su jednostavno neuredni. Zanimljivo je npr. da je ime Ivan sasvim obično (s naglaskom na drugom slogu, naravno), kao i npr. Africa za ženu. Zatim tu je i baskijsko žensko ime, Maika (nema nikakvo značenje, ali je mene vrlo iznenadilo s obzirom da se izgovara upravo kao naša zajednička imenica majka).
PS: Napomena: Predlog teme nije loš, proširiću naslov na imena i prezimena, ali ajde da probamo da se ova tema ne pretvori u obično nabrajanje, jer onda gubi svaki smisao.
-
Клајн, Курц, Ланг.
Илити: Мали, Кратки, Дугачки
-
Илити: Мали, Кратки, Дугачки
Рачунам да толико сви знају.
Schultheiß — председник општине.
-
PS: Napomena: Predlog teme nije loš, proširiću naslov na imena i prezimena, ali ajde da probamo da se ova tema ne pretvori u obično nabrajanje, jer onda gubi svaki smisao.
Па да. Не би било лоше да кад поменемо неко презиме, уз њега наведемо и све што о њему знамо. То може да дода и неко други.
-
Рачунам да толико сви знају.
Наравно, него све нешто око величине и дужине…
-
Настанак данашњих презимена у Србији везује се за кнеза Александра Карађорђевића, који је 1851. године једним актом наредио успостављање трајних презимена по најстаријим и најзначајним прецима.
То је најчешћи начин формирања српских презимена, али има и оних која су настала
од назива занимања (Ковач-евић, Колар-евић)
од имена животиња и дрвећа (Вранић, Косовић, Вуковић, Вујовић, Чворковић, Лисичић, Брезић, Крушчић)
од назива неког народа (Србиновић), Бугариновић, Цигановић)
од назива града или покрајине (Сремац, Сремчевић, Ердељановић, Таковац)
од војног или свештеничког чина (Капларевић, Капетановић, Поповић, Попов)
од неке изразите људске особине (Ћосић, Радоњић, Бркић, Брзић)
од имена неживих ствари (Капић, Полић)
Државне власти Аустроугарске су административним путем забрањивале постојање презиме са наставком –ић код Срба, доношењем посебног нормативног акта. 1817. године, по којем Срби у Аустрији нису смели да носе презимена са наставком -ић, што је на подручју Угарске посебно строго спровођено. Тако су презимена која су се завршавала са –евић и –овић остала са наставком –ев и –ов. Код презимена где је деминутивни додатак –ић био директно придодат на презименску основу, наставак –ић замењиван је са –ин
Стране власти су често као званична презимена уписивале личне или породичне надимке, нарочито оне који су имали погрдно или увредљиво значење. Тако су настала презимена типа Накарада, Гузина, Поплашен, Ушљебрка, итд. Постоје и она која не носе погрдно значење, већ само описују (нпр. Мркобрада, Плећаш…).
Ево још неколико интересантних презимена:
Балабан и Балабановић (по омањем дувачком инструменту пореклом из Азербејџана, Ирана и Турске).
Бировљевић (Биров – грлат сеоски чобанин, у Војводини некада нека врста сеоског старешине, судије).
Баша, од турске речи Баша – командир.
Буљук – од турске речи која значи чета, гомила, велик број (нечега).
Буљубаша и Буљубашић, од турске речи буљукбаша која означава официрски чин у рангу капетана.
Букарица – вероватно од именице букара (стара дрвена посуда, налик кригли).