Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Транскрипција => : Оли 7. 04. 2015. у 18.22
-
Моје колеге раде једну лепу књигу и у списку литературе наслове неких дела преводе, а имена часописа не. Сви наслови су на француском језику и они су замислили да оставе оригинал а поред да напишу како се изговара. Пример како су то предвидели: 6. L’ANNÉE SCIENTIFIQUE ET INDUSTRIELLE (Л’АНЕ СИЈАНТИФИК Е ИНДИСТРИЈЕЛ). Мој је утисак да не треба ништа транскрибовати, да се то уопште не ради. Уколико се ради, онда ћу написати све примере како су они предвидели изговор па да неко то исправи.
У међувремену:
Gustav - Густав или Гистав
Hacхette - Хашет или Ашет
Hubert - Хуберт или Ибер
или нешто треће… Углавном се ради о Французима или ауторима чија су дела на француском. Хвала. :)
-
Јеси ли сигуран да је Gustav, Hacхette? Да није Gustave, Hachette? Нешто се ту не слаже. Ако је ипак Gustav, онда је то шведско име, па је вероватно Густав, ако је ипак ch, а не cx онда је Ашет. Што се тиче Hubert треба прво потврдити да се заиста ради о Французу, а не Немцу, у ком случају је Ибер.
-
Сви наслови су на француском језику и они су замислили да оставе оригинал а поред да напишу како се изговара. Пример како су то предвидели: 6. L’ANNÉE SCIENTIFIQUE ET INDUSTRIELLE (Л’АНЕ СИЈАНТИФИК Е ИНДИСТРИЈЕЛ). Мој је утисак да не треба ништа транскрибовати, да се то уопште не ради.
Заборавих да ово прокоментаришем: тако се тај назив НЕ изговара. Апостроф у L’ANNÉE означава скраћење "la" у "l" због споја с "а" у "ANNÉE", али то се у говору не осећа, тако да је апостроф непотребан; "t" у "ET" се, напротив, изговара, јер следи реч која почиње самогласником, а "industrielle" се изговара не с "in-", него с муклим "a" - "an-", тако да се чује "етандистриел". Толико о писању француског изговора ћирилицом.
Све у свему, прилична глупост. Алабунар, микофо.
-
Дакорд. :) Transkripcija pre svega služi prenošenju vlastitih imena, ne celih rečenica i fragmenata. To se… ne radi.
-
Ako se baš mora nešto pisati pored originalnih naziva časopisa u spisku literature (a ne mora), neka to budu prevodi.
-
Хвала вам обојици. Тако сам и ја рекла, али стварно сам се у животу наизненађивала сазнајући неочекивано, да се више уопште не ослањам само на своје знање, него волим да проверим.
Сад за она имена, прешла сам се код Густава, заборавила сам "е" на крају (у оригиналу)… за остало само знам да су у питању научни часописи на француском с краја 19. и почетка 20. века, да ли су аутори у оригиналу Французи или не, то не знам.
-
U spisku literature treba da stoji navedeno ono što je korišćeno. NE interpretacija onog što je korišćeno. Dakle, ako se koristila neka strana publikacija, onda se navede sve u originalu i tačka. Ako je pak neka knjiga prevedena kod nas, i koristio se PREVOD knjige a ne original, onda se navodi bibl. referenca za taj prevod. Ako se koristio original, bez obzira da li postoji prevod ili ne, navodi se original. Pogledni na Vikipediji kako se to radi, ili takođe kod nas na Istorijskoj biblioteci. Nikad se ne pišu nikakvi prevodi naslova a još manje transkripcija.
Takođe, ako hoće da rade kako treba i ispravno, onda treba da vide neki od načina navođenja referenci koji je opšteprihvaćen u naučnom svetu (ima ih više), i onda da slede taj način. Otac će znati koji se način koristi u jezičkim strukama. U radovima koje ja prevodim (oblast ortodoncije) koristimo Vankuver stil.
-
Što se imena tiče, Gistav, Ašet i Iber, ako su francuska. Ali, ponavljam, ako su to imena autora tih referenci, onda se nikako ne transkribuju osim ako to nije urađeno u prevodu (ako postoji). Osim toga, ako će da pišu reference kako treba, ime se uvek svodi na inicijal, i samo se pišu prezimena.
I još nešto: NIKAD se u referenci ne piše NIŠTA svim velikim slovima. Nikad. Čak i u engleskom, gde je normalno da se npr. u naslovima pišu velika početna slova svih reči, u stilu Vankuver to se ne primenjuje, nego je veliko samo prvo slovo prve reči i naravno, imena i eventualno ako ima skraćenica, skraćenice.
-
Заборавих да ово прокоментаришем: тако се тај назив НЕ изговара. Апостроф у L’ANNÉE означава скраћење "la" у "l" због споја с "а" у "ANNÉE", али то се у говору не осећа, тако да је апостроф непотребан; "t" у "ET" се, напротив, изговара, јер следи реч која почиње самогласником, а "industrielle" се изговара не с "in-", него с муклим "a" - "an-", тако да се чује "етандистриел". Толико о писању француског изговора ћирилицом.
Али Правопис предвиђа писање страних имена ћирилицом, управо у читавом подељку о транскрипцији, само овакав поступак за научне часописе није уобичајен. Уз то, Правопис предвиђа апостроф у случајевима типа Л’ане, а за in прописује транскрипцију ен, не ан. Заправо, то нити је ан нити је „мукло“ а, већ назално отворено е ([ɛ̃]), мaда се у новије време изговара све отвореније (о томе смо негде говорили).
-
Ali pitanje nije bilo i transkripciji, nego o tome, da se "napiše kako se izgovara". A izgovara se kako sam napisao.
-
Још једном хвала свима на одговорима. Питање јесте било у вези са транскрипциојом, можда сам се невешто изразила у првом посту. Треба им за библиографију. Хм, шта сад то, Џо, значи, да могу да транскрибују наслове?!
-
П. С. Сад излистах правопис и не видех да се негде помиње могућност транскрипције наслова… Једино што није транскрипција имена јесте поглавље Уобличавање речи из класичних језика и друге интернационалне лексике, што није тражени случај. Остало се тиче имена. Шта сам пропустила?
-
Propustila si tačku 75.
-
Трес бјен. :) Изузетно, сасвим изузетно би могао бити дат ИПА изговорни кључ, негде сићушним словима у подбелешци, — наравно уз одговарајућ превод на наш језик. Ни по ванкуверским, ни по харвардским, нити по било којим другим академским правилима цитирања и уобличавања научног рада не упражњава се транскрипција целих реченица, чак се у многим публикацијама цитати остављају на изворном тј. страном језику.
-
Propustila si tačku 75.
Tačka 75 se odnosi na pisanje imena samih časopisa u tekstu, a ne u navođenju bibliografije. Pošto strani časopisi nikad ne objavljuju na srpskom, dakle ne mogu se ni koristiti na srpskom, stoga se koriste uvek u originalnom jeziku, pa samim tim će se i navoditi referenca u originalnom jeziku. Odakle vam to da se mogu transkribovati časopisi u bibliografiji???
-
Нешто слично хтедох да напишем. Тачка 75. а никако не указује на то да се тако прилагођено могу писати називи чланака и слично. Бар је ја тако не разумем. Овде се ради о насловима новинских издавача, или се мени бар чини да није исто (Франкфуртер алгејмане цајтунг…) у односу на пример који сам први дала. [cesh]
-
Хм, шта сад то, Џо, значи, да могу да транскрибују наслове?!
Али Правопис предвиђа писање страних имена ћирилицом, управо у читавом подељку о транскрипцији, само овакав поступак за научне часописе није уобичајен.
-
Е, па да. То кажем. И шта сад? Никако не транскрибовати, тако бих им ја саветовала.
-
Није уобичајен, не значи да не сме… а рекла бих да сви мислимо да је боље да то не раде?
-
Tačka 75 se odnosi na pisanje imena samih časopisa u tekstu, a ne u navođenju bibliografije. Pošto strani časopisi nikad ne objavljuju na srpskom, dakle ne mogu se ni koristiti na srpskom, stoga se koriste uvek u originalnom jeziku, pa samim tim će se i navoditi referenca u originalnom jeziku. Odakle vam to da se mogu transkribovati časopisi u bibliografiji???
Bruni, mišljenje o transkripciji naziva časopisa u bibliografiji već sam navela (da to ne treba raditi), tako da ne vidim razlog da poslednje pitanje upućuješ meni, kako bih zaključila po tome što si moj post citirala.
Elem, nakon što smo se već izjasnili protiv transkribovanja imena francuskih časopisa u bibliografiji, Oli je napisala kako nigde u Pr. ne vidi mogućnost transkripcije naslova (shvatih da misli na nazive časopisa, a ne članaka jer smo prethodno samo o časopisima govorili, kao i da ne nalazi potvrdu za transkripciju naziva generalno, a ne samo u bibliografiji ), a to već nije tačno, i zbog toga je navedena tačka 75, kao primer da se nazivi poznatih novina i časopisa upotrebljeni u našim tekstovima transkribuju, dok za naučne časopise to zaista nije praksa, kao što je Džo i napisao.
Ili, da skratimo priču, nikako ne transkribovati u bibliografiji, tako im savetuj. :)
Edit: Pokušaj da budem preciznija.
-
[pljes] Па, то! Шта им рећи. Добро, већ после првих постова сам им натукнула да то не треба. Хвала свима још једаред. Мноооого волим овај сајт! :)
-
Dacko, nema ljutiš, nisam ništa loše mislila. Ja sam shvatila da se sve vreme priča o bibliografiji, i zato baš insistirah toliko u moja prethodna dva posta da objasnim kako se to prosto ne radi i kako se radi u zavisnosti od slučaja da li se koristi prevod (npr. knjige) ili original. Stoga mi nije baš bilo jasno što navodiš tačku 75 (a ne isključujem mogućnost da sam nešto propustila, obično mi se dešava) te te zato citirah i još jednom objasnih što se članci iz stranih časopisa, kad su navedeni u bibliografiji prosto ne prevode niti transkribuju. Mali nesporazum, ništa loše nisam mislila.
Oli, Joe je samo fini i lepo vaspitan, i ako kaže "nije običaj" to znači "nikad se ne radi.
Ponavljam šta sam rekla i šta su ostali rekli kad su u pitanju bibliografske reference: ne prevodi se, ne transkribuje se, isključivo se navodi original, a ako je korišćen prevod u izradi rada, onda bibl. referenca tog prevoda (ovo se odnosi na knjige, of kors, pošto se strani naučni časopisi prosto ne prevode).To znači da im kažeš da to što su naumili, jednostavno ne može. Gledaj da ih ubediš da to ne rade, jer jedino što mogu da postignu jeste podsmeh.
Edit: Eto, Oli me preteče. :hehe:
-
Моје колеге раде једну лепу књигу и у списку литературе наслове неких дела преводе, а имена часописа не. Сви наслови су на француском језику и они су замислили да оставе оригинал а поред да напишу како се изговара. Пример како су то предвидели: 6. L’ANNÉE SCIENTIFIQUE ET INDUSTRIELLE (Л’АНЕ СИЈАНТИФИК Е ИНДИСТРИЈЕЛ). Мој је утисак да не треба ништа транскрибовати, да се то уопште не ради. Уколико се ради, онда ћу написати све примере како су они предвидели изговор па да неко то исправи.
Да ми је знати одакле им та идеја? Где су могли тако нешто да виде? Ако им је циљ био да буду први у нечему - онда ће то засигурно постићи.